Connect with us

Hi, what are you looking for?

Mršavljenje

Mršavljenje – deo koji nedostaje

Što više dobija na važnosti imperativ lepote, privlačnosti i poželjnosti, to je sve veći broj ljudi koji od njega odstupaju. Otkud tolika kontradiktornost? Mali doprinos kompleksnoj temi koji može da nam pomogne na putu ka željenom izgledu.

Pored političkih dešavanja, važnih sportskih takmičenja na kojima učestvuje naša reprezentacija, mršavljenje je definitivno najaktuelnija tema. Njom se bave mnoge industrije i grane, grupe i pojedinci, poznati i nepoznati, časopisi, centri, saloni, i ko sve ne… A sve se čini da kako raste popularnost i značaj „savršenog“ izgleda (šta god to bilo), tako raste i broj ljudi koji ne samo da nisu zadovoljni svojim izgledom zbog „previsokih“ standarda, nego i objektivno gojaznih ljudi. Što više dobija na važnosti imperativ lepote, privlačnosti i poželjnosti, to je sve veći broj ljudi koji od njega odstupaju. Otkud tolika kontradiktornost?

Zar nije logičnije da, ako je to već nekome toliko važno, nema većih poteškoća da to i postigne? Između ostalog – nikada nije bila veća ponuda sredstava koji mogu na tom putu da nam pomognu (počevši od programa vežbanja, dostupnosti informacija vezanih za pravilnu ishranu, raznih tretmana i sve drugo). Pa kad onda sve to tako jasno želimo i imamo sve uslove da to i postignemo – u čemu je onda problem? Čak su nam dali i vrlo jednostavne formule koje rade: kalorijska potrošnja (ishrana + fizička aktivnost) ˃ kalorijskog unosa = gubitak kila!

foodloveeVrlo jednostavno i razumno, zar ne? Pa jeste, bilo bi, kada bi ljudi bili samo razumna i racionalna bića. Ovo je taj delić koji nedostaje, koji se nalazi u pozadini. Deo koji često nije dovoljno i na pravi način shvaćen: mršavljenje je emocionalni koncept! Za dobar deo populacije (moram da kažem – posebno ženske) mršavljenje je ozbiljna unutrašnja borba i uopšte nije tako jednostavna.

Problem sa mršavljenjem nije problem nalaženja najdelotvornije dijete, najboljeg programa vežbanja ili nekog drugog sredstva. Rešenje leži u emocijama koje su često skrivene, nejasne i neobrađene na pravi način!

Mršavljenje je emocionalni koncept

Šta ovo uopšte znači i kakva je veza između mršavljenja i emocija? Za bolje razumevanje ovog odnosa neophodno je raščlaniti pojam „mršavljenje“ na sastavne komponente, a to su: slika o sebi i odnos sa hranom.

  • Slika o sebi se sastoji od uverenja, razmišljanja i stavova koje imamo kada se radi o ličnoj vrednosti, kako sebe vidimo i ocenjujemo (i kako nas drugi vide/ocenjuju), u odnosu na šta i iz čega izvlačimo taj osećaj vrednosti. U ovom slučaju, očigledno se radi o fizičkom izgledu kao vrednosti, koliku važnost mu pridajemo i kako ocenjujemo sebe poredeći se sa određenim modelima za koje smatramo da su poželjni i ka kojima težimo. Od ove slike zavisi i naše samopouzdanje, samopoštovanje, zadovoljstvo, uspeh i sreća. Sliku o sebi grade iskustva koja smo imali (počevši od onih najranijih), način na koji smo ih doživeli, ali je značajan i uticaj okruženja. Odrastanje u doba narcističke kulture ni malo ne pomaže da se izgradi zdrav odnos prema sebi i svom telu.
  • Odnos sa hranom je kompleksniji nego što možda izgleda. Dok je za nekoga jednostavan (gladan sam, uzmem da jedem – bez preteranih emocionalnih investicija), kod nekoga može biti kompleksan i krajnje frustrirajući. Psiholozi tvrde da smo, dok smo još bili bebe, iz našeg bazičnog iskustva u prvim mesecima života, poistovećivali pojmove biti voljen i biti nahranjen. Unošenje hrane i uživanje u hrani takođe je taktilno-senzorne vrste kao i uživanje u dodiru, poljupcima i milovanju. Koliko komplikovan ovakav „ljubavni“ odnos može da bude verovatno znate i iz ličnog iskustva (ovo objašnjava i zašto ljudi sa poremećajem ishrane često pričaju o usamljnosti i odbačenosti).

Sada možemo da donesemo zaključak na šta mislimo kada kažemo da je mršavljenje emocionalni koncept. Pre svega znači da određene situacije i događanja koja su vezana za ovaj problem u osobi izazivaju jače ili slabije emocionalne reakcije. Označava postojanje sprege između (ne)uspešnosti ovog procesa i toga kako se osećamo. U slučaju manje uspešnosti mogu se javiti depresija, osećaj bespomoćnosti, anksioznost, krivica, stid, bes, osećaj niže vrednosti, nedostatak samopouzdanja, povlačenje u sebe, osećaj usamljenosti, autodestruktivna ponašanja itd. Znači da u svojoj percepciji negde imamo ubeležene informacije koje nam govore da nešto nije kako treba. Najčešće, kada pričamo o fizičkom izgledu, ocenjujemo da mi nismo kako treba. Svoju vrednost merimo prema tome koliko se uklapamo, odnosno ne uklapamo u tu sliku „idealnog sebe“, cenimo da nismo dovoljno dobri, dovoljno vredni nečije pažnje, ljubavi, odobravanja, prihvatanja i truda. I što je duže takav način razmišljanja prisutan i što se više „hrani“ i „potvrđuje“, to je teže iz njega izaći.

Emocionalna glad

Većina je čula i za pojam „emocionalna glad“. Ona predstvalja maladaptaciju, odnosno strategiju koja se koristi kako bi se unošenjem hrane izborilo sa stresom ili nekim negativnim emocijama. Svima nam je poznata scena iz američkih filmova, kada momak raskida sa devojkom, pa je u sledećoj sceni vidimo u suzama i kantom sladoleda ispred TVa, zar ne? Banalan je primer, ali nije baš tako retko da se posle neke napete situacije ili teškog dana ljudi „počaste“ više nego što treba, kako bi se utešili i da bi im bilo lakše (u Srbiji mi imamo izraz „jede na nervnoj bazi“; sva sreća, situacija u našoj zemlji je takva da se svaki dan može jesti na nervnoj bazi). Ovo olakšanje je kratkog daha, a često ga smene krivica, griža savesti, a neki put nažalost i poremaćaji ishrane. Ali zašto ljudi rade ovo?

Osim onih pomenutih najranijih iskustva sa hranom, postoje i dodatna objašnjenja. Različiti su mehanizmi, kao i njihova pozadina. Nekome prekomerna kilaža može biti izgovor da ne uradi životno važne stvari, da preuzme odgovornost i rizik, da se ne uhvati u koštac sa pravim problemima, da stagnira sa napredovanjem, da se menja i razvija (promene se ljudi plaše skoro koliko promaje). Nekome predstavlja odbrambeni mehanizam, način da se nosi sa strahom od kontrole ili gubitka iste, da zatrpa emocije, da se izoluje, strah od međuljudskih odnosa i povređivanja (često kod žrtava seksualnog zlostavljanja). Kod nekoga je to beg, uteha, jedini izvor zadovoljstva. Na kraju krajeva, sama gojaznost može se „stvoriti“ kao distrakcija, odnosno supstitut ili zamena pravog problema. Da se ne bi bavili stvarima sa kojima ne možemo (ili ne znamo kako) da izađemo na kraj, faktički izmišljamo drugi problem (u ovom slučaju višak kila) i okupiramo se njime. Time skrećemo pažnju, ne bavimo se onime što nas zaista muči i čekamo da kriza prođe. Na žalost, retko prolaze same od sebe, te smo osuđeni da do kraja bežimo ili da se jednostavno suočimo. Ako probamo, možda se ispostavi da i nije tako strašno…

Simptomi su samo poziv da se bavimo sobom. Svako odlaganje i instant rešenje (dijete, preparati i ostalo) znači samo da se na taj poziv nismo odazvali, i da na neki način želimo da prevarimo sebe.

Kilogrami nemaju veze sa time što se osećamo bedno. Nisu oni ništa krivi. Oni su tek pokazatelj unutrašnjih konflikata i potisnutih emocija sa kojima nismo izašli na kraj. Bitku sa kilogramima gubimo zato što nismo spremni da se sobom pozabavimo na pravi način, a ne zato što kivi dijeta i nije tako uspešna (kivi dijeta – jedeš sve osim kivija). Mršavljenje je zaista jednostavno, ali su ljudi komplikovani.

Ovaj tekst možda ne pomaže puno u nalaženju konkretnih rešenja za višak kila (toga i tako ima previše), ali nadam se da doprinosi rasvetljavanju kompleksnosti ovog procesa i razloga zbog kojih ljudi često ne uspevaju da se reše istih. Jednostavnih rešenja u ovakvim slučajevima uglavnom nema. Prvi korak ka pravom putu za početak bio bi prepoznavanje situacije, onoga što nas muči, a zatim postavljanja teških, često neprijatnih pitanja. Možda se na kraju desi da zaista počnemo da uživamo u sebi, ljudima oko sebe, hrani koju volimo i ne-daj-bože treningu (verujte mi, moguće je… a i vredno truda).

Advertisement. Scroll to continue reading.
14 Comments

14 Comments

  1. kikica

    14.05.2015 at 15:48

    istina i jako lepo napisano! HVALA za tekst! Osvescujuce deluje bar na mene.. :D i upravo se pitam u cemu je moj problem!? :D

    • Jelena Batar

      15.05.2015 at 23:58

      Hvala tebi kikice. Drago mi je da ti se dopao :) A sta je zanimljivije od iscackavanja sopstvenih buba i bubica…?

  2. Marija

    30.07.2015 at 16:17

    Pozdrav, ja sam od pre pet dana krenula sa izbacivanjem slatkiša i hleba, inače obožavala sam slatkiše i nisam se odvajala od njih. Sada uglavnom za doručak pojedem 2 kuvana jaja i paradajz ili sardine, za užinu breskvu i za ručak nešto vrlo malo ako je u pitanju nešto kalorično i masno. Htela sam da pitam šta mislite, na kakvom sam putu? Ja se odećam sito, ali kada sam izračunala kalorije koje sam unela od jutros bilo ih je svega 500. ŠTa bi trebalo da ubacim od hrane? :-)

    • nion

      30.07.2015 at 22:10

      urme,bademe,kvas,kombuha,kupus

    • Tama Ra

      31.07.2015 at 18:19

      Ćao, Marija! :) Meni se čini da si na odličnom putu, posebno zbog toga što se osećaš sito. (I ja vodim večitu borbu sa slatkišima, btw… :) ) Moj predlog je da ubaciš što više svežeg povrća u vidu baš velikih salata uz obrok – i ručak i večera. Takođe, možeš da dodaš još voća, kao i koštunjavih plodova, semenki lana, susama, golice… I nion ima fine ideje. :)

  3. Tresnjica

    31.07.2015 at 11:36

    Jedan od boljih tekstova koje sam procitala. Ovo predstavlja samu srz problema.

  4. AleksandarRadovic+381638228313

    17.08.2015 at 14:58

    Clean 9 je program koji je pre svega namenjen za Detoksikaciju tj. kao detoksikacioni program koji će vam pomoći da započnete svoj put ka zdravlju i željenim oblinama.
    Sa ovim programom, dokazano je u praksi, može se smanjiti čak i do 4 cm u obima stim što je za osobe koje imaju potrebu za većim skidanjem kilaže i regulisanja masnoća neophodno je da nakon korišćenje C9 paketa nastave sa korišćenjem paketa F.I.T. 1

  5. laza

    18.08.2015 at 09:51

    cela stvar je u donošenju odluke. ako se želi nešto promeniti čvrsta odluka je rešenje. kao i u ostavljanju pušenja, alkohola, droge…najvažnije je da MI želimo promenu. hrana je odavno, zbog gomile hemijskih supstanci i šećera, postala neka vrsta zavisnosti. čovek mora da jede i pije, ali ne mora da jede napolitanke i da pije kokakolu. svako mršavljenje je dug proces i traje bar dve godine jer toliko čoveku treba da promeni metabolizam i svoje navike. toliko treba telu da se navikne na drugu hranu, na nove mirise i ukuse. ko to ne može neka i ne počinje jer brze instant dijete dovode do propasti i goreg stanja nego što je bilo prethodno.

    • Tijana

      18.08.2015 at 11:17

      slažemo se :)

  6. laza

    18.08.2015 at 13:39

    ja sam svoju odluku doneo jednog ponedeljka na proleće 2014. stao sam na vagu a ona je pokazivala 106,5kg. idealna težina za moje godine i visinu je 85kg. tog dana sam kupio drugačije namirnice, obuo patike i krenuo na trim stazu. nisam mogao da uradim ni 5 pravilnih sklekova, jedva 10 čučnjeva, a o zgibovima sam mogao samo da sanjam. posle 100m laganog tračanja sam gubio dah. sada kad sam prešao polovinu mog zacrtanog cilja težak sam 90kg, bez problema uradim 20 čučnjeva i toliko sklekova, a mogu da uradim i 5 pravilnih zgibova. što se trčanja tiče, lagano istrčim 2,5km, a posle 4km se puno umorim. danas počinjem sa vašim programom za 5km da se spremim za trku zadovoljstva na proleće :)

    • Tama Ra

      18.08.2015 at 18:04

      Lazo, divan cilj! :) Ako budeš želeo da pišeš o svojim promenama – tu smo da čitamo tekst. ;)

      • laza

        19.08.2015 at 13:29

        planirao sam da na proleće 2016. kad prođu dve godine, negde napišem svoje iskustvo koje će, verujem, mnogima pomoći. videćemo.

  7. sanja

    17.05.2016 at 17:19

    Dragi Lazo, prolece je 2016, da li trcis? Da li si uspeo u svom cilju?
    Ja sam jedna od onih koja je probala sve moguce dijete, sve nacine pravilne i zdrave ishrane znam ! Da napomenem da sam lekar po struci,nema teksta o ishrani , udzbenika, fizioloskog procesa o metabolizmu koji nisam procitala. ALI !!!
    Godinama skidam od 5 do 7 kg, i isto toliko vracam. Najduze sam zadrzala priblizno idealnu telesnu tezinu godinu dana. I kada sam pomislila da se kilogrami vise nikada nece vratiti , oni su polako, neprimetno, podmuklo , za pola godine opet bili tu.
    U toj godini, ja sam trcala skoro svaki dan. Dosla sam do 5km istrcanih za 29min. To je za mene bio veliki uspeh, jer nikada do tada nisam mogla da istrcim tu deonicu. Osecala sam se prelepo, ponosno, samozadivoljno.
    Sigurna sam da je sve u jakoj volji, zelim da opet postignem taj nivo.
    Nadam se da ce ovaj saji, koji skoro redovno posecujem, kao i ovo hrabro pismo koje je Laza napisao, dati i meni snage da ponovo krenem, da odlucim da cu od ovog dana voditi racuna o svom zdravlju !

Uključi se u diskusiju

Povezani članci

Advertisement

Advertisement
Advertisement