Mi smo zapravo bogata zemlja, imamo svoju čuvarku gramatike, Milku Canić, imamo urgentnu lekarku Nadu Macuru, i našeg meteorologa Nedeljka Todorovića! Gospodin Nedeljko je maratonac, a dame ćemo morati da nagovorimo da pođu putem ovog džentlmena.

Uvek se pitamo kako jedan čovek postaje maratonac i kako se to odražava na njegov celokupan život. Videli ste Nedeljka Todorovića sigurno, makar jednom, na tv-u kako nam daje dugoročne prognoze za naredno godišnje doba. Sviđali vam se njegovi odgovori ili ne u vezi sa predstojećim vremenom, možda ovi budu bolji, i drugačiji.

1. Naravno, uvek nas sve zanima kako jedan čovek odluči da postane maratonac? (Je l’ to naiđe nekim putem iz porodice, okoline, ili samovoljno?)

Maraton je samo deo atletike, a ova kraljica sportova.

U detinjstvu i mladosti imao sam odlične fizičke predispozocije sa sport, bio u sastavu školskih ekipa u raznim sportskim igrama pa i u trčanju – atletici. U gimnazijui sam po pozivu profesora-trenera počeo da treniram u AK Partizan, ali su me okolnosti odvele u fudbal.

A tamo, kao u svakom grupnom sportu, o uspehu ne odlučuje samo sportski kvalitet. Kasnije sam nastavio da održavam kondiciju i običnim trčanjem. Trka za obične građane bilo je vrlo malo, a nije ni bilo informacija o njima, tako da sam slučajno naleteo na neku od njih i počeo da ih posećujem. I one su mi služile za održavanje kondicije za visokogorski alpinizam.

A onda počinju populistički maratoni kao u belom svetu. Dakle, održavanje kondinicije, naglašena individualnost, izazov podviga duha i tela su elementi koji su odlučili da započnem i da se održim u maratonu.

2. Koji je vaš prvi maraton, da li je to beogradski? I kakvo vas je vreme poslužilo na vašem prvom maratonu?

Prvi je bio u Beogradu početkom maja 1990. Vreme sunčano i toplo, rezultat 3:45.

3. A šta je dovelo do toga da postanete meteorolog? Otkud ljubav prema ‘’vremenu’’?

Detijnstvo sam leto provodio na selu i bio na udaru i sunca i oluja. Moć prirode i njene zagonetke urezala su se u moja razmišljanja, u školi su me geografija i fizika posebno zanimali; kao da sam tražio odgovore na pitanja prirode.

I oupšte, ta pažnja i poštovanje prirode. Kasnije, pri upisu na fakultet presudile su neke sitnice, ali i da nisam studirao meteorologiju, bio bih zainteresovan za nju.

4. Koliko trčite nedeljno?

Jednom do dva puta po 10 -15 km, u izuzetnim prilikama više, mada i pauziram po mesec dana.

Višedecenijska statistika kaže da u stvari trčim 1,5 puta nedeljno, prosečno oko 70 km mesečno. Skromno. Kada bi neko računao efekat uloženog rada i rezultata na maratonu i pravio plasmane, bio bih verovatno pri vrhu liste.

5. Čemu vas je maraton naučio? (o životu, poslu, porodici, svemu?)

U stvari, samo sam testirao neke svoje osobine, bio sam na iskušenju u nekim situacijama, ali sam potvrdio stepen samokontrole, poštovanja drugih, upornosti i snagu volje.

6. Da li sebe vidite za 10 godina kao čoveka koji i dalje trči maraton?

Da, ali sa mnogo skromnijim rezultatom i ređim izlaskom na stazu, primereno mogućnostima i surovoj realnosti.

7. Kakav je odnos okoline prema vašoj ljubavi prema trčanju? Da li vas smatraju za ‘’ludaka’’, da li vas razumeju?

Vrlo malo ljudi razume takvu preokupaciju, prvo, nisu probali, drugo, za to je potrebna ogromna volja, i treće, nemaju motiva. U principu možda nisam ’’ludak’’, ali u najmanju ruku osobenjak.

8. Da li ste nekoga iz svoje okoline podstakli na trčanje polumaratona ili maratona?

Da, mada je takvim osobama nedostajalo samo malo ohrabrenja.

9. Kakva će nam biti ova zime i na šta trkači i trkačice da se spreme?

Kao i u većini zima, smenjivanje toplijih i hladnijih perioda. Ali, nepostojanje pouzdane metodologije ne omogućava preciznu progozu kada bi koji period bio (datumski), samim tim ni kada bi bilo više snega.

Trkači imaju dosta povoljnog vremena u toku zime za trčanje, a ono malo nepovoljnih dana dobra su prilika za odmor koji je izuzetno važan.

10. Da li mislite da je ok da ljudi trče i po temperatrama ispod nule? Ili treba da se sakriju u teretane, na trake?

Trčanje na temperatura ispod 0 stepeni, uz odgovarajuću opreznost, ima takođe povoljno dejstvo na organizam, ne mora se trčati maksimalno.

Odlazak u teretene treba svesti na minimum, vežbe snage takođe se mogu izviditi na otvorenom a dopuniti ih u sali, a trčanje na traci je nedovoljno dobra zamena za trčanje u prirodi.

11. A jesen, da li će nam kiša dosađivati? I da li vi trčite po kiši i snegu?

Kiša ne dosađuje, ona je bogatstvo s neba, sneg takođe. Ja se prilagođovam ritmu prirode i trčim između dve kiše, mada ponekad i pokisnem. Trčanje po suvom snegu (onaj koji pada ili je na tlu) je poseban užitak.

12. Rekli ste da klima i vreme nisu isto, šta kažete na našu klimu, je l’ živimo u klimi i vremenskim prilikama koje su dobre za jednog maratonca?

Stekao sam utisak (nisam radio istraživanje javnog mnjenja) da veliki broj ljudi ne zna razliku između klime i vremena (pa čak i mnogi visokoobrazovani).

Naša klima je sjajna, nije polarna a nije suptropska, a vremenske prilike su raznovrsne, imamo vrućine, imamo zime, sunce, kišu i sneg, a te promene su povoljne i sa psihološkog stanovišta, a raznovrsnost vremenskih prilika je na neki način motiv za rad i trčanje, monotonija (isti tip vremena) jednostavno – ne stimuliše.

13. Da možete da birate, u kom delu sveta bi voleli da ste se rodili, gde su uslovi za trčanje najbolji? Gde mislite da bi vam klima najviše odgovarala?

Optimalni uslovi za trčanje na dugim stazama su temperature od 10 do 20 stepeni, a takvih uslova u toku cele godine nema nigde na svetu, možda napribližnije to ima Novi Zeland.

Zbog trčanja odgovaralo bi mi da leti budem dosta severnije, a zimi južnije, ali inače ne.

14. Aktivni ste, ne samo kao trkač, već i kao organizator. Kažite nam malo više o tome šta sve organizujete i šta vas je motivisalo da uđete u tu ulogu?

Nisam ja pravi organizator, mada bih i to mogao da radim, ali nemam vremena za to, samo pomažem prijateljima trkačima.

15. Šta biste voleli da promenite u našoj zemlji kada je reč o trčanju?

Više časova fizičke kulture u školama i na fakultetima, u okviru toga i više pažnje atletici. Ustvari, izgrađivanje kulture življenja, a samim tim, i sportske kulture kroz institucije i sistematskim radom.

Višedecenijskim radom dolaze rezultati, a to su, pre svega, zdravlje pojedinaca i društva, a onda tek vrhunski rezultati. Sve to podrazumeva i prateću infrastrukturu, otvorene (dostupne bez plaćanja) terene i stadione sa atletskim stazama, manje profesionalizma a više ljubavi.

16. Šta vas to nismo pitali a mogli smo?

Da li imam devojku?!

Ovim putem se izvinjavamo jer vas nismo pitali najvažnije pitanje na svetu. Nemojte da ste misteriozni i kažite nam, ko je srećna dama?

Izvor: youtube.com/acimon1

 

Voliš Trčanje.rs? Postani deo naše mreže i uživaj u trkačkim pogodnostima već za 210 dinara mesečno