Počeo sam da se bavim triatlonom vrlo rano. U mojoj prirodi je da budem stalno aktivan, da treniram, da sam fizički spreman i da na taj način budem u prirodi, uživam i relaksiram se.

Jedno vreme sam bio toliko aktivan i angažovan u sportu i toliko oduševljen stvarima koje mi je sport donosio da sam to svoje oduševljenje želeo da podelim sa čitavim svetom, želeo sam da vidim svoje vršnjake ali i mlađe i starije drugarice i drugare na sportskim terenima, na takmičenjima, želeo sam da maksimalno iskoriste svoje unutrašnje snage i usmere ih u sport. Osećao sam se toliko dobro da sam mislio da je lako da se to moje oduševljenje i ushićenje sportom širi dalje. Tako se i rodila ideja o promociji triatlona! Ideja je zapravo bila mog drugara sa treninga, Save Sajka, inače odličnog triatlon takmičara, sa zavidnim rezultatima. Naš mali tim triatlonaca smatrao je da je naša obaveza pre svega prema sportu kojim se bavimo da o njemu pričamo, i da učinimo najviše što možemo da se u njega uključi što više mladih. Udružili smo svu našu energiju, ideje i kreativnost, i osmislili projekat. Cilj celokupne akcije je bio omasovljavanje triatlona kao sporta u Srbiji.

Hajde da omasovimo triatlon!

Dakle, te 2007 smo sa puno entuzijazma krenuli sa celim procesom promovisanja triatlona. Ciljna grupa su nam prevashodno bila deca i mladi, uzrasti su se nizali od osnovne škole, pa dalje, srednja, i fakulteti. Plan je bio da organizujemo predavanja u navedenim ustanovama. Ta predavanja su bila multimedijalna sa vrlo atraktivnim prikazima treninga i takmičenja.

Takodje, čini mi se najbitnije je bilo da smo planirali da mladi čuju autentična iskustva direktno od iskusnih triatlonaca. Tako smo planirali da predavanja održe iskusniji takmičari koji iza sebe imaju stotine istrčanih/izvozanih kilometara u nogama i više desetina isplivanih kilometara na svojim ledjima. Zajedničkim trudom smo napravili logo i slogan kampanje i nakon toga izradili ,,brdo” majica i dukseva, što ženskih što muških, dugačkih i kratkih rukava, kako bi podelili budućim takmičarima. U jednom momentu smo čak ušli i u fazu pripreme bilborda, ali na korak od realizacije istog, plan se nije ostvario. Sava je u nekoliko navrata obilazio obližnja mesta po Srbiji, sa istim ciljem. Ali nažalost, niko nikad se nije odazvao… I nakon toga, jednostavno, sav trud se izgubio, čitav naš poduhvat se raspao, kao da nikad nije postojao… Ostala je gorčina neuspeha a što je najgore za mene lično je da to nije prvi put da se razočarenje desi od kad sam u sportu.

Da li se nešto promenilo?

Pa, i danas kad sagledam tu ideju osećanja su pomešana… Posle skoro deceniju mog prisustva u triatlonu, imam utisak da se ništa nije promenilo. Triatlon je jako ozbiljan i skup sport, koji u sebi nosi poseban duh, a izgleda da ga mi kao narod ne posedujemo u dovoljnoj meri da bi nas zaveo, zaludeo, ostrastio da se njime bavimo. Ostaje mi naravno i dilema i često se zapitam da li je u pitanju samo nedostatak ,,duha’’, materijalna strana, neobaveštenost, nezainteresovanost ili nešto što još uvek nisam u stanju da dokučim.

Imam utisak, a i zaključujući na osnovu sopstvenog iskustva i slušajući iskustva starijih od mene koji su isto tako pokušavali da urade nešto ozbiljno, krajnje društveno korisno i jako pozitivno, do dana današnjeg nije se ni jedna ideja ostvarila u svom punom obliku. Dominantno je razočarenje da često mukotrpan posao (npr. organizavanje takmicenja i sl.) bude iskoriščen za lične interese. Mislim da je jedan od ključnih razloga zašto ovaj sport ne uspeva u našoj zemlji nepoverenje u ljude koji su na čelu ovog sporta. Kao sportista i kao zaljubljenik u sport želim da vidim da ovaj sport vode ljudi koji će u njega da ulože svoju ljubav i strast ne samo u organizaciju takmičenja i nas relativno malo triatlonaca, želim da sport bude promovisan, omasovljen i da mladi ljudi osete svu lepotu plivanja, biciklizma i trčanja. Želim da verujem da tradicionalno ponašanje lidera u sportu, gde ne prepoznajem energičnost i autentičnu zainteresovanost za sport, jeste samo jedna prelazna faza i da će se pozitivna energija i fer ponašanje usaditi u mlade ljude kojima će sport biti dostupan i samim tim će se njime i baviti.

Nova nada u sport

Ne mogu a da ne prokomentarišem kako doživljavam promociju sporta i triatlona na sajtu Trcanje.rs. Doživljavam ga kao novo sunce na našem nebu, zaista, kao medij preko kojeg mladi ljudi mogu pre svega da se informišu a potom i da steknu poverenje da sport nije bauk ali i da nađu podršku starijih i iskusnijih i da vide da je sport mnogo više od savladavanja materijalnih problema da se njime bavimo. I definitivno ne bih voleo da se priča završi kao jedna u kojoj sam učestvovao. Bavljenje sportom i organizovanje istog je jako težak posao, jako, i uslovljen je mnogim faktorima. Voleo bih da filozofija sajta zaživi, i da nas je puno koji se bavimo sportom. Samo iskrenim trudom i radom se može doći do pravih, vrednih rezulatata a u kom pravcu će se ova nova ideja kretati, videćemo. Iskreno se nadam u pozitivnom, na zadovoljstvo svih, a ja želim da dam svoj doprinos.