Nazad na noge“ je neprofitna organizacija koja radi sa ljudima koji žive u pribežištima za beskućnike – od kojih su mnogi zavisni od droge ili alkohola. Grupa pokrovitelja organizuje trčanje u blizini pribežišta, pomaže beskućnicima da poboljšaju zdravlje i dobiju samopouzdanje. „Nazag na noge“ ima ogranke u nekoliko gradova u Sjedinjenim Državama.

Nik Finigan kaže da je zadovoljniji i zdraviji otkako je pre šest meseci počeo da trči pod pokroviteljstvom organizacije. Njegov život je izmakao kontroli zbog zavisnosti od droge i alkohola, koja je počela kada je imao 16 godina. Ta zavisnost ga je koštala braka i proteklih nekoliko godina nije bio u stanju da sačuva posao.

„Mislim da nikada neću moći da prestanem da mislim na drogu. Ali znam da ne mogu da se vratim tome i da to nije ono što bih hteo. Imam dvoje dece. Nisam imao veze sa njihovim životom, ali bih želeo da učestvujem u njemu“, kaže Nik.

U svojoj 33. godini, on sada živi u utočištu za beskućnike pod nazivom „Čiste i trezne ulice“, koje nudi programe za odvikavanje od droge i alkohola. Finigan se pridružio ostalima iz pribežišta, zajedno sa osobljem i volonterima iz organizacije „Nazag na noge“, u ranom jutarnjem trčanju nekoliko puta nedeljno. On tvrdi da mu to trčanje pomaže da vrati svoj život na pravi put.

„Ljudi koji rade za ‘Nazag na noge’, veoma su ljubazni i tretiraju nas kao porodicu.“

Frensis Tander, dobrovoljac iz organizacije „Nazad na noge“, kaže da niko ne trči sam. „Uvek je tu neko ko trči sa vama i raspituje se kako vam prolazi dan, nedelja, sa čime se borite.“

Grečen Gejts, direktorka programa organizacije „Nazag na noge“ u Vašingtonu, kaže da trčanje daje beskućnicima osećaj da su nešto postigli. „Dođete ujutru na trčanje i dočekaju vas zagrljajem i osmehom i shvatite da ste član organizacije, a to je najveća stvar koju možemo ljudima da damo.“

Dena Kuper se nada da će trčanje u okviru programa „Nazad na noge“ da joj pomogne da se odvikne od droge. Kaže da je lepo živela, dok nije postala zavisna od droge. Nakratko je prošle godine potražila pomoć u pribežištu „Čiste i trezne ulice“, ali ga je napustila da bi se vratila životu koji gotovo da ju je uništio. „Osećala sam da sam sama i uistinu napuštena. Onda sam se vratila starim navikama, a stare navike su ljudi koji se drogiraju i to je ono što sam i ja radila.“

Dena Kuper se nada da će ovog puta biti drugačije i kaže da joj trčanje pomaže da smanji stres. „Zaista se dobro osećam kad trčim i volim organizaciju ‘Nazad na noge’. I okružena sam muškarcima i ženama koji mi žele dobro.“

Ona je zahvalna na pomoći koju dobija i volela bi da i ona počne da pomaže ženama koje su došle do dna. „Kad odem odavde, moraću da budem sigurna da sam spremna i u stanju da izađem u svet i suočim se sa zajednicom.“

Finigan tvrdi da je odlučio da se odvikne od droge i alkohola i ostvari svoje snove. „To mi je cilj – da dobijem posao i pronađem svoje mesto.“ Zahvaljujući „Čistim i treznim ulicama“ i „Nazad na noge“, on vidi bolji život na kraju tunela.

Izvor: http://www.voanews.com