50x50x50

Dakle, za 50 dana, bez ijednog jedinog dana odmora, ovaj Ironman Cowboy, kako je sebe nazvao, odradio je 50 celih Ironman distanci u 50 različitih država SAD-a. Jedine pauze koje je pravio su  podrazumevale kratko jelo i kupanje nakon završene trke, a zatim dva do četiri sata spavanja, i to najčešće na zadnjem sedištu automobila kojim su ga prevozili do susedne države u kojoj bi osvanuo. I onda iznova isto – 50 dana u nizu!

null

Da li je još uvek živ?

Ironman Cowboy je trideset osmogodišnji Džejms Lorens iz Jute. Dodatnu zanimljivost priči daje to što je poduhvat nameravao da izvede u relativnoj tajnosti, ili barem bez dogovora o praćenju sa nacionalnim televizijama. S obzirom na doba u kom živimo, vest o njegovoj nameri proširila se društvenim mrežama prilično brzo, pa se ispostavilo da su mnogobrojni zainteresovani, koji ranije nisu ni znali o triatlonu, počeli da se svakog jutra loguju na njegovu Facebook stranicu sa jednim jedinim pitanjem na umu: Da li je još uvek živ?

Dvosmerna podrška

I svakog jutra je bio. Po njegovim rečima, razlog za to je 80 odsto u glavi. Ovaj skromni muž i otac petoro dece tvrdi da je uspeo u ovom potpuno neverovatnom naporu za ljudsko telo iako ima sasvim prosečne atletske sposobnosti. Od pomoći mu je svakako bila velika podrška porodice, prijatelja i sponzora. Pre nego što će Džejms započeti svoju avanturu, njegova porodica je prodala kuću a sve što su posedovali stavili su u magacin. Sve vreme su ga pratili kroz svih 50 država, a njegova najstarija ćerka je istrčala poslednjih 5 kilometara svake od 50 trka sa njim.

Cover-Photo

Pored toga što je hteo da postavi primer svojoj deci, ispita svoje granice i bude inspiracija drugima, Džejms je ovom prilikom skupljao i novac za dobrotvorne svrhe. Evo njegove izjave:

Osim što je podigao svest ljudi i humanitarno ih angažovao, Džejms kaže da je naučio kako da upravlja bolom kao i kako da kontroliše um.

‘Jednostruki’ Ironman je svakodnevica?

Kada je 18. februara 1978. godine održano prvo takmičenje na Havajima, to je bio svojevrstan presedan u ljudskim naporima. Danas su ovi ‘dugi’ triatloni postali manje-više uobičajena stvar. I dalje se za Ironman ne priprema mnogo ljudi, ali je ovo odavno postala disciplina za koju je jasno da se upornošću može dostići. Ono u čemu je Džejmsova ogromna uloga jeste da nam je svima osvestio da iza cilja na Ironaman takmičenju postoji široko neslućeno polje dodatnih mogućnosti, i da njihova realizacija zavisi isključivo od nas samih.

Džejms još kaže: Nikada ne sumnjajte u ono za šta smatrate da je moguće, i ne dozvoljavajte drugima da vam govore šta je moguće.

Šta vi kažete? Gde su granice ljudskog tela i uma?