Koliko god da smo disciplinovani sa treninzima, ishranom, odmorom, pre ili kasnije desiće nam se neke nepredviđene stvari koje mogu da utiču na performans tokom treninga. U prevodu, svima se desi da ponekad imamo loš trening.

Džef Godet, dugogodišnji trkač i trener, autor knjige “16 nedelja do bržeg maratona”, nam objašnjava da jedan loš trening nije smak sveta, a daje nam i savete kako da trening koji je krenuo po zlu okrenemo u svoju korist i nešto naučimo.

Šta dovodi do lošeg treninga?

Kraj leta obično podrazumeva sam finiš u trenažnom planu. Uskoro kreće sezona jesenjih trka, a to znači da su nam treninzi jači, brzi i teži nego pre. Telo je opterećenije nego ikad i eto nam sjajne podloge za neuspešan trening.

Ponekad, razlozi zbog kojih nam je teško nisu najjasniji, to je ono kada kažemo “imam loš dan”, a ne možemo jasno da objasnimo šta je tačno to što nam smeta i ne dopušta nam da odradimo trening maksimalno i/ili do kraja. Drugim danima, to je jasno kao dan: prevruće je, muči te alergija, komšija je slavio rođendan pa je to potrajalo do kasno u noć…

Šta kada se loš trening desi?

Prva stvar – obdukcija! Važno je da se ne deprimiramo već da probamo da izanaliziramo šta je to što možemo sledeći put da uradimo kako bismo sprečili ponavljanje istih grešaka (ako je do nas, naravno).

Na primer, ako se nismo dovoljno hidrirali pre/tokom treninga i to je uticalo na performans, sledeći put to možemo sprečiti. Ako se nismo dovoljno odmarali između dva treninga, sledeći put ćemo preskočiti izlazak u grad sa društvom, jer to možemo tokom cele godine, a za važne trke se spremamo jednom, dva, tri puta godišnje.

Lekcije koje (na)učimo

Ono što je važno kada imamo loš dan je da izvučemo najbolje iz njega. Uvek, ali uvek, učimo iz grešaka koje pravimo i/ili iz loših situacija koje nam se nađu na putu.

Neke lekcije su očigledne, kao što je to slučaj sa jakim umesto laganim startom. Ovu grešku smo gotovo si bar jednom napravili i za nju platili cenu u vidu lošijeg vremena, odustajanja, prevelikog zamora tela i sl. Međutim, nisu sve lekcije tako učestale, jednostavne i očigledne.

Treninzi su nam, pored toga što nam pripremaju telo i duh, sjajna prilika da primenimo metod pokušaja i greške. Zato će nam treneri uvek savetovati da sve što planiramo da koristimo na trci (od opreme do suplemenata), prvo isprobamo na treninzima.

Ako ste npr. uzeli energetski gel na treningu prvi put, i ispostavi se da vam uopšte ne prija, izazove vam mučninu, uspori vas ili natera da prekinete trening, taj trening možda nije odrađen kako ste planirali, ali ste naučili veliku lekciju, a to je da nećete uzimati gel na trci. Uvek izvucite pouku iz lošeg treninga koja će vam koristiti na samoj trci.

Šuma, a ne drvo

Na kraju, važno je da vidite veću sliku. Ne dozvolite da od jednog drveta ne vidite celu šumu. Jedan trening neće značajno unaprediti ili unazaditi vaš celokupni plan pripreme.

Teško je zadržati fokus nakon lošeg treninga, ali prisetite se svih onih koje ste odradili dobro ili iznad očekivanja i ne zaboravite da je još treninga pred vama, samim tim još prilika da zablistate pre same trke.

Trkači koriste treninge kao konstantni barometar za merenje svog napretka i neretko  ih porede sa načinom na koji će nastupati na dan trke. Retko kad će vaš performans na treningu reflektovati to kako ćete se osećati na dan trke, zato se ne uzbuđujte previše oko lošeg dana.

Kada pomeramo granice, ne možemo da očekujemo da nam svaki trening bude med i mleko. Ostanite pozitivni i fokusirani na trčanje i na treninge pred vama, a lekcije koje učite dobro zapamtite da ih ne biste obnavljali.