Na internacionalnim, velikim, trkama, odavno možemo da vidimo osobe sa invaliditetom, kako uprkos svemu, učestvuju na maratonima. U Srbiji i regionu, mogli smo da zamislimo hiljadu i jedan problem zašto je ovo nemoguće. Ipak, od ove godine, možete i vi da ih vidite.
Hrabre ljude koji u tandemu nastupaju i definitivno nam skreću pažnju. O čemu je reč pričali smo sa Vukom Mileusnićem, suosnivačem udruženja BornTo Run. 
ODAKLE POTIČE OVA IDEJA DA ZAJEDNO TRČITE? ŠTA JE ŠIRI KONTEKTS PRIČE? ZAŠTO TRČITE ZAJEDNO, KOJU PORUKU ŠALJETE?
 Ideja se u nama “kuva” od neke 2013. godine kada je i udruženje i osnovano. Kada kažem nama mislim i na ostale osnivače udruženja BornTo Run Dragana Podunavca i Martina Hill-a.
Ključni trenutak je bio nakon čitanja članka o Team Hoyt  i njihovoj priči koja traje više od 4 decenije. Otac (Dik) gura svog sina Rika u kolicima. Rik je rođen sa cerebralnom paralizom. Oni nastupaju kao jedan tim, kao jedno.
Ovo je jedna vrlo važna poruka, jer se kroz sport (trčanje) šalje poruka da ne postoje granice koje se ne mogu “probiti” bez obzira da nečije zdravstveno stanje.
Svako ljudsko biće, bez obzira na fizički ili mentalni nedostatak ima svoj razlog postojanja na Zemlji. Ljudski mozak je toliko savršen da može da “premosti” nedostatke i da neku drugu funkciju u organizmu poboljša tj. da veći značaj kako bi nadomestio “nedostatak”. To se najbolje vidi preko sporta. Pogledajmo naše paraolimpice i njihove rezultate u proteklom periodu. Živa međuljudska komunikacija i osećaj da činite nešto korisno za društvo i za sebe je vrsta terapije.
Nažalost, kod nas većina osoba sa invaliditetom ima jako malo društvene aktivnosti, pogotovo u manjim sredinama.
Born To Run želi da promeni i da pozove sve ljude dobre volje da nam se pridruže da zajedno obaramo rekorde :)
Takođe, pozivamo privrednike i pojedince da na budu sponzoti i da nam pomognu u ostvarivanju naših ciljeva.
KOLIKO VAS JE U TIMU? PRIMATE LI NOVE ČLANOVE?
Kao što sam već rekao za sada je nas 4 u timu, ali imamo još zainteresovanih koji žele da nam se pridruže, , ali nažalost za sada imamo samo dvoje kolica.
Ovo je jedinstvena prilika na ovim prostorima, jer se osobe sa invaliditetom uključuju u nešto gde se do sada mislilo (i nažalost još uvek velika većina misli) da u trčanju tj. maratonima nema mesta za osobe sa invaliditetom.
GDE STE SVE NASTUPALI?
  • Beogradski maraton,
  • Noćni maraton u Novom Sadu,
  • Nike 10K trka u Beogradu,
  • ŠRI ČINMOJ MARATON TIM – Sri Chinmoy Marathon Team.

 

 
KAKVO JE TVOJE ISKUSTVO SA OVIH TRKA, DA LI SE OSETI SPECIFIČNOST TERENA? 
Ljudima je ovo što mi radimo neobično, prosto ne očekuju tako nešto da vide na trkama i maratonima, jer kao što sam mnogo puta napominjao svest o potrebi ukljulivanja osoba sa invaliditetom u ovako nešto ne postoji.
Spacifičnosti terena postoje, problemi nastaju ako se deo trke vodi van asfalta.
No, ipak sve to pada u vodu kada trka krene i kada krene podrška navijača
KAKVE SU REAKCIJE OKOLINE?
Reakcije su pozitivne. Priznajem da postoje i oni sa zbunjenim pogledima, ali sve polako dolazi na svoje i pozitivna ideja se širi.
KAKO BIRAŠ OSOBU KOJA TI JE PARTNER? DA LI JE TO ISTA OSOBA ILI SE MENJAJU?
“Gurač” ili od milošte “pogonski motor” može da bude svako ko želi da uradi nešto humano i ko želi da iskusi nešto novo što nije viđeno na ovim prostorima.
Kako postati gurač?
Jedini uslov su volje i želja. ;)
Nema uvek jedne osobe, Uvek se menjamo. Za sada je nas 4 u timu, ali imamo još zainteresovanih koji žele da nam se pridruže, ali nažalost za sada imamo samo dvoje kolica.
KAKVA SU ISKUSTVA TRKAČA, KOLIKO JE TEŽE TRČATI DOK SE GURA DRUGA OSOBA? SVAKAKO JE NAGRADA NEMERLJIVA?
Onome koji gura je svako teže, jer teren nije uvek ravan, postoje uzbrdice, a u nekim slučajevima je kombinacija zemlje i asfalta. Nije lako svakako, ali je doživljaj za onoga ko sedi u kolicima ili onog koji gura neverovatan. Poseban dožovljaj je bio sada na Beogradskom maratonu kada se prolazi kroz špalir navijača, gledalaca koji ti aplaudiraju.
KAKVA JE SITUACIJA SA DOSTUPNOŠĆU U 2017?
Postoje pomaci u proteklih nekoliko godina, ali dalako smo mi još od evropskih i svetskih standarda. Pravni propisi postoje, ali svest u Srbiji se jako sporo menja. Ništa nama ne vrede parking mesta za osobe za invaliditetom, ako se često dešava da su tu parkirana vozila kojima nije mesto tu. Nažalost ovo je samo jedan od mnogih primera.
Dokle god policija bude morala da nas kažnjava umesto naše svesti da nas upozori dotle će i napredak ići sporo. Osobe sa invaliditetom su naši prijatelji komšije, rođaci, to smo mi.
DA LI JE BEOGRAD NAPREDOVAO, KAKO JE U SRBIJI?
Kao što sam rekao u odgovoru na prethodno pitanje postoje napretci, ali se ne poštuju. Nije dovoljno da postoje propisi na papiru, a da se u praksi ništa ne sprovodi i ne posštuje.
U Beogradu se i vide promene, ali to se ne može reći i za ostatak gradove Srbije.
Problem je naša svest. Osobe sa invaliditetom nisu sa druge planete, oni su isti kao i svi ostali.

Vuk u cilju maratona

ŠTA SU DALJI CILJEVI? NAŠA MISLIJA
Naša misija je da se unapredi i poboljša život osoba sa invaliditetom putem sporta, kao i da se pokaže njihova volja za druženjem, aktivnošću,…Želimo da razbijemo “pravilo” da osobe sa invaliditetom treba da žive “između četiri zida”.
 
KAKO DRUGI LJUDI MOGU DA SE UKLJUČE U OVU PRIČU?
Napravili smo dvoja invalidskih kolica koja su podrškom prijatelja ručno prepravljana za trke/maratone uz pomoć delova sa starih bicikala. U planu je izrada posebnih kolica za trke koje bi bile pristupačne za naš džep.
Nadamo se da će se uskoro pojaviti privrednici i pojedinci koji će biti spremni da podrže našu ideje.
Želimo da pozovemo sve ljude koje žele da nas podrže i da nam pomognu da nas kontaktiraju putem naše Facebook stranice (Born To Run Serbia) mail-a ( born.to.run.serbia@gmail.com) ili mene putem telefona 063/81-61-061. Nama su najpotrebnija nova kolica tj. sredstva kako bi smo ih pripremili za trke.