Nastavljamo sa serijom intervjua sa poznatim licima sveta trčanja, a ove nedelje u gostima nam je osnivač sajta koji upravo čitate, direktor serije poslovnih trka Serbia Business Run, koosnivač Beogradskog trkačkog kluba, pionir trkačkog pokreta u Beogradu i dugogodišnji rekreativni trkač, Veroljub Zmijanac – Veki.

Mi smo ga pitali ono što mislimo da zanima trkački svet i tako napravili uvod, a vi ste dodali šlag na tortu!

Predstavite nam se u 3 rečenice

Ćao, ja sam Veki i trenutno sam posvećen razvoju serije poslovnih trka Serbia Business Run i osnivanjem Asocijacije uličnog trčanja pri Atletskom Savezu Srbije. Svakodnevnu inspiraciju pronalazim slušajući Džima Kerija i Karla Sagana.

Voleo bih da moja deca žive u svetu koji jeg odgovorniji, savesniji i radosniji od onoga u kojem su živeli moji roditelji i spreman sam da kroz trčanje doprinesem toj misiji.

Tvoj najveći trkački uspeh ili uspeh u trčanju

To što i danas trčim, 10 godina nakon prvih istrčanih 10km. Nekako podrazumevamo da jednom kada sretneš omiljeni sport i zaljubiš se u njega, da će on biti tu za tebe ceo život.

Treba puno truda, promišljanja i korekcije kursa da bi i dalje trčao kada zaljubljenost prođe.

Najveća lekcija tokom profesionalne karijere u trčanju

Za sve što se dešava ili ne dešava u profesionalnom životu posledica je jednoga – ličnih kompetencija onog koji želi da ostvari određeni cilj. Mnogi misle da je problem u nedostatku novca, sponzora, kompetentnih članova tima ili nelojalne konkurencije, no problem je uvek u čoveku koji ima izgovore. Meni često pođe za rukom da uvidim svoje izgovore.

Kako vidite trkački region?

Trkački region je počeo svoju komercijalizaciju i to sa pomakom od 2.5 godine kako se ide od zapada ka istoku, tj severa ka jugu. To znači, da sve ono što je u Hrvatskoj bilo pre 2.5 godine, dolazi sada u Srbiju, a u Crnoj Gori će biti za 2.5 godine. U nekim stvarima ovaj koficijent treba pomnožiti sa 10 i prihvatiti to u najvećem miru.

Zašto su nove trke poput Serbia Marathon-a važne?

Zato što donose novu energiju, nova znanja i nove mreže, te stvaraju mogućnost za podizanje standarda kada je reč o organizaciji trka.

Šta misliš koliko ljudi trči u Srbiji?

To ne znamo, ali znamo da nema više od 10.000 uplaćenih kotizacija različitih ljudi na trkama u Srbiji. Ovaj broj treba uzeti kao relevantan kada govorimo o trkačima, mada broj ljudi koji džogira može biti i znatno veći.

Gde vidiš trčanje u Srbiji za 10 godini?

Za 10 godina imaćemo funkcionalnu Asocijaciju uličnog trčanja (Road Running Serbia) koja će umrežavati i podržavati razvoj svih trkačkih profesionalca.  Verujem da će broj trkača biti mnogostruko veći i da ćemo kao Beograd i Srbija biti lider regiona u trčanju.

Omiljena trka, a da nije tvoja ili tvog prijatelja?

Sanjao sam da odem sa bratom i ocem na Mont Everest maraton koji se trči nizbrdo od baznog kampa C1 na Everstu do malog grada Namče Bazar. Nisam siguran da ćemo to uspeti da ispunimo, no ostaće ideja kao predloga za moju decu i mene kada još malo porastu.

Koji je tvoj trik da aktiviraš moju mamu-sestru koja se nije bavila sportom poslednjih 30 godina?

Kupiti im patike za trčanje i upisati ih u BRC Školu trčanja. To je sasvim dovoljno!

Fanovi pitaju

Hvala svima na postavljenim pitanjima, bili ste više nego inspirisani, a mi se nadamo da je Veroljub ispunio vaša očekivanja. Slede i odgovori na vaša pitanja.

Koji je vaš izbor doručka i pića pre utrke? I kako izbeći umor i kolaps na utrci?

Doručak – puter kikiriki na tost hlebu. Kolaps ne bi smeo da se desi ako je sistemski trening prethodio trci.

Da li je porodični bilbord pred Beogradski maraton kruna njegove trkačke karijere?

To jeste bio važan momenat za našu porodicu jer smo mi muški ostali bez mame i žene koja je takođe trčala sa nama.

Najlepše iskustvo u vezi sa trčanjem?

Momenat prolaska kroz cilj mog prvog maratona u Beogradu 2009. godine, kada su me sačekali svi najmiliji ljudi i bili fascinirani uspehom koji sam postigao.

Po kome je dobio ime Veroljub?

Po baba Veri.

Koliko je trčanje popularan sport kod nas?

Postaje jako popularan i po broju učesnika na takmičenjima (trkama) značajan, ali ni blizu sportovima koji na televiziji imaju šampione. Kada uvedemo decu u trčanje, biće najpopularniji. To ćemo uraditi novim modernim krosovima.

Sećate li se prvog velikog uspeha na koji ste i danas ponosni? Podelite ga sa nama.

Vezano za trčanje to je momenat kada sam 2007. godine  istrčao 10km u Fojerbahu u Štutgartu i shvatio da mogu mnogo više nego što sam verovao da mogu.

Da li je pametno istrčati trku od 30km, a dvije nedelje nakon polumaraton? 

Ovako bih ja postavio čeklistu. Ako su odgovori na sva pitanja Da, onda bih radio drugu trku:

– Redovno trenirali pre 30km, min 6 meseci bez povreda?
– Umete da shvatite da trka na 30km nije zezanje i da ako vidite da nešto nije u redu odustanete a ne da silite sebe i kada ne ide
– 30 km koje ste istrčali je bila dobra trka (niste izgoreli, nema oštećenja, osećate dobar oporavak)
– Imali ste lepu tranziciju, odmor i laganije treninge u pauzi između dve trke

Da li biste prestali da se bavite sportom da zauzvrat dobijete 10 miliona dolara?

Osmeh :)) Stvarno jako pitanje. Sport je sastavni deo moje svakodnevnice  poslednjih 10 godina i pored trčanja, sve vreme sam trenirao triatlon, džiju-džicu, teretanu, kros fit… Vremenom sam stvorio identitet atlete u koji verujem. Da li bih mogao da se odreknem toga, nisam baš siguran, mada je ponuda sasvim OK :)

Gde je kupio narandžasti adidas duks u kome je snimao klip o trčanju zimi (od kad sam video klip, tragam za duksom)?

Taj dan sam ga skinuo sa lutke u adidas radnji u Ušću i odmah sam ga vratio. Imaš instagram nalog adidassrbije pa ih pitaj.

Šta ti dođe Vesna Zmijanac?

Tetka.

Kako pronaći motivaciju za početak trčanja/treninga?

Iskoristiti ego i njegovu želju za potvrdom, da je važan.  Postaviti sebi cilj da istrčite nešto što će ljudima oko vas biti “vau”. Polumaraton, maraton, Ironman… Ili doći u BRC i tu pronaći društvo za trčanje.

Do koje godine je ljudsko telo spremno da se profesionalno bavi atletikom?

Nisam stručan, ali ako vidite elitne afričke maratonce videćete da je dugoprugaško trčanje veoma tolerantan sport po pitanju godina u kojima možete da se takmičite na vrhunskom nivou. Nisam siguran da je isto u bacanju kladiva.

Kada si shvatio da ti trčanje daje snagu za život i motivaciju za svaki novi momenat nekog izazova?

Nisam baš siguran da mi trčanje daje snagu za svaki novi momenat, ali trčanje jeste odigralo jednu važnu ulogu za mene. Naime, prvi maraton je za mene,  to sam godinama kasnije shvatio, odigrao ulogu inicijacije tj. rituala prelaska iz mladićkog u život odraslih. Nešto poput vojnog roka, podrazumeva fizički napor, istrajnost, disciplinu i sam čin inicijacije, tj. prolaska kroz cilj. Mislim da je to posebno važno za današnju generaciju mladih momaka koji nemaju više takve izazove.

Da li imaš ambiciju da trčiš maraton ispod 3h i ako imaš, da li bi pristao da ti ja pomognem?

Uf Nataša, sjajna ponuda ali ne! Bukvalno pre 2 nedelje, nakon povratka sa odmora, sam odlučio i izgovorio naglas da moje takmičarske ambicije do daljnjeg svesno smanjim, te da se posvetim porodici i poslu. Kako ambicija da se trči ispod 3:00 postoji biću slobodan da ti se javim ako i kada budem želeo da trčim jako.

Kako si Veljo?

Baš baš dobro. Hvala :))))))

Koliko najmanje kilometara si istrčao?

Evo sad za vikend sam bio u Crnoj Gori na Adi Bojani i izašao sam da trčim i lagano 29 minuta, možda 4km ne više.

Dragi Veroljube, da li više veruješ ili ljubiš?

Verujem u ljubav. Tako.

Zašto su mi pre trčanja noge uvek ukočene, kao da na štulama trčim?

Znam osećaj sa triatlona. Zovemo ga “drvene noge”. Meni se isto dešavalo kada vozim bicikl dva-tri sata i onda odmah nakon silaska u dva minuta krenem da trčim. Dobra stvar je da osećaj nestane nakon par minuta. Pošto nisam ni blizu stručan u ovome, mogu samo da pretpostavim da osećaj ima veze sa neuromišićnim vezama, tj signalima iz mozga koji kasne sa aktiviranjem mišića, pa je osećaj takav dok se ne uspostavi “boardband” veza. Mogao bi da probaš pre trčanja da uradiš vežbice dinamičkog istezanja, mislim da bi pomoglo.

Pitanje koje nema veze sa trčanjem, ali ima sa sajtom: Da li je u planu da bude i ćirilična verzija? Pohvale za rad sajta.

Moraćemo da vidimo sa Tijanom Popadić, glavnom urednicom sajta. Tićo?

Kada znamo da smo spremni da istrčimo maraton?

Rekao bih planski trening (imaš na sajtu besplatne programe ili se pridružiš profesionalcima u Maraton akademiji). Na koncu, izađeš na trku, probaš. Ima ljudi koji treniraju redovno meseci, ali im se na dan trke desi peh, problem sa stomakom ili grčevima pa ne završe trku, a znam ljude koji na “svežinu” istrče 42km a da nisu trčali više od par  puta mesecima unazad.

Zapratite našu instagram stranicu i sledećeg ponedeljka postavite pitanja našem novom gostu. Svaki od gostiju u ovoj seriji poklanja poklon po svom izboru onome ko mu/joj postavi najzanimljivije pitanje.

Ove nedelje pobednica je masa__l koja je postavila ozbiljnu dilemu: da li odricanje od bavljenja sportom ima cenu?

Veroljub joj poklanja majicu Belgrade Business Run-a!

Voleli bismo i vas da čujemo. Mislite li da se novcem može kupiti satisfakcija koju vam pruža fizička aktivnost? Ne zaboravite da pratite naš insta story u ponedeljak.