Šta znači biti Nepalka

Kada se Mirina životna priča poveže sa tim da je Nepal na dnu lestvice po statusu koji imaju njihove žene, uspesi ove izuzetne 26-ogodišnje devojke deluju još neverovatnije. Naime, stanovnice Nepala se smatraju za paraya dhan, odnosno nečije tuđe vlasništvo, nasilje prema njima nije neubičajena pojava, a po zakonu npr. neudate žene nemaju pravo da prenesu državljanstvo svojoj deci. I pored toga, njihova svepoznata superheroina nosi suknju!

mira-rai-nepal-runner-bouddha-5

Dok su Mirina braća išla u školu, ona je ostajala kod kuće da obavlja kućne poslove i čeka da dovoljno poraste kako bi je udali. Njoj se to očigledno nije uklapalo u planove. Kaže da je kao 11-ogodišnja devojčica odlazila na pijacu (udaljenu 3 sata od njene kuće) i vraćala se sa korpama pirinča (teškim 28 kilograma!), koje je kasnije prodavala za više novca nego što je u njih uložila.

Devojčica sa puškom

Do svoje 14. godine Mira se razvila u sposobnu tinejdžerku. Njeno pubertetsko traženje nije se svelo na pirsing i tetovažu, kao što je čest slučaj kod njenih zapadno evropskih vršnjaka. Ona se pridružila maoističkim ratnicima, gerilskoj organizaciji koja se borila protiv represivne nepalske vlade u to vreme. Roditeljima je rekla da ide na kampovanje, i nakon toga im se nije javila sedam meseci. Kasnije je saznala da je njena majka u tom periodu pokušala da izvrši samoubistvo. Mira na to kaže da joj se verovatno smučilo da radi kućne poslove…

_86539422_mira-soldier
Nepalske zvanične snage bile su podržane od američke i britanske vojske, pa je maoistička značajno slabija opcija bila u stalnoj opasnosti, i samim tim u stalnom trku. Ovo je Miru fasciniralo, kao i mogućnost da sa njima igra fudbal, košarku i odbojku.

Nakon rata: trčim za hranu

Rat se završio 2006. a Mira je nastavila da trči. Svoju prvu trku (u pitanju je bio polumaraton) završila je tako što je kolabiarala 400 metara pred ciljem. Razlog: nije imala novca za hranu, pa je trčala praznog stomaka.

U jednom trenutku se preselila u Katmandu, gde je zahvaljujući velikodušnosti jednog učitelja karatea mogla da nastavi sa trčanjem. Ovde je otkrila ultramaratonske trke po ekstremnim planinskim terenima. Rekla je da je bila oduševljena kada je čula da se ljudi takmiče u onome u čemu je ona uživala kao mala u svom rodnom kraju. Prvu trku ovog tipa istrčala je na 50km, pojavila se ponovo gladna i u patikama od četiri dolara. Na pola trke, kada je ponovo osetila da je blizu kolabiranja, pozajmila je 50 rupija (iliti 50 centi), kupila nudle i sok i – osvojila trku! Organizator događaja pitao ju je šta joj je potrebno da bi nastavila da trenira, a Mira mu je odgovorila da bi novac za hranu bio dovoljan.

Untitled 9115

Nakon ovoga, pobede su se nizale – planinska trka na 200km u Nepalu, zatim pobede u Honkongu i na još sedam različitih trka, a ove godine je učestvovala i u Mont Blanc Skyrunner svetskoj seriji i u trci na 82km ušla u cilj 21 minut pre sledećeg takmičara.

Mirina ambicija

Na pitanje šta želi od trčanja, Mira odgovara da je život kratak i da joj je želja da učini nešto dobro za devojke u Nepalu. Ideja je da trči internacionalne trke, kako bi ljudi čuli za njenu zemlju.

20150620045304

Pogledajte najavu filma koji se sprema o Miri. Neverovatno lepe panorame Nepala.

Inspiracija za tekst: TrailRunningNepal.com i bbcnews.com