Mihailo, odakle potiče tvoje interesovanje za atletiku? Kada si počeo i koliko se dugo baviš atletikom i trčanjem?

Nikada me nije privlačilo trčanje. To je za mene bio glup sport, ali me je odjednom drugar pozvao čisto iz zabave da idemo da trčimo Beogradski polumaraton, na šta sam ja naravno pristao. Bez nekog treninga istrčao sam ga bez velikih napora i kada sam stigao na cilj već mi se javila ljubav prema trčanju. Bilo mi je žao što se sve završilo.

Kada sam došao kući surfovao sam po internetu i našao dosta trka koje mogu da trčim i tada je počelo trčanje mnogo da me privlači. Atletiku sam počeo da treniram nekoliko dana posle Beogradskog polumaratona pri kraju aprila 2008. u AK Maraton – Mira Vidovdan 99, gde se nisam dugo zadržao.

Koja je tvoja disciplina ili specijalnost?

Moja disciplina su duge i srednje pruge, mada tu nema pravila. Imam dva najbolja vremena u državi na 800m i 1500m.

Šta te najviše motiviše da trčiš?

Sama ljubav prema ovom sportu me motiviše. Najveća motivacija mi je da ostvarim neke moje planove i neke rezultate, a ne da budem ceo život niko i ništa.

Da li postoji neki trkač kome se diviš?

Ima mnogo dobrih trkača po svetu, ali ja najviše volim naše, srpske. To su svi oni koje ja viđam na trkama i sa kojima se družim. Ne mogu da ih navedem jer ih sve volim i svi su dobri drugovi. Ali najviše volim atletičare iz AK Užice i Mladost Užice i mog prijatelja Danijela Vukajlovića.

Za koji atletski klub nastupaš?

Nastupam za AK NOVI BEOGRAD, a moj trener je Mira Stojanović.

Da li tvoje obaveze u školi utiču na treninge i takmičenja?

Ne, uopšte. Imam uvek vremena za sve jer uvek postižem sve i ne propuštam ni školu, a kamoli treninge. I uvek mi ostane slobodno vreme za odmor.

Vodiš li evidenciju o svojim treninzima i trkama i koliko medalja si osvojio do danas?

Uvek posle svake trke pišem rezultat, vremenske uslove, temperaturu, vlažnost vazduha i kakvo je takmičenje u pitanju.

Koja je tvoja najomiljena trkačka oprema?

Volim da izaberem dobru opremu i ne škrtarim da dam puno para za tobre patike, helanke, biciklističke i sprinterice. Najviše volim i preferiram ASICS.

Koje je tvoje najbolje vreme u pojedinim disciplinama?

Inače trčim srednje i duge staze, a najviše volim da trčim 800m, 1500m, 2000m i posebno polumaraton. Na 800m imam 2:09.45, na 1500m 4:00:00, a na 2000 m 5:59.30. Polumaraton 1:22:45.Tvoja najdraža medalja je….

Moja najdraža medalja je kada sam bio prvi u državi na 800m!!!!

A gde najdraže trčiš?

Najviše volim da radim trening na Marakani ili na JNA, a posebno na trim stazi na Olimpu.

Kako se pripremaš za trku, da li sprovodiš specifične planove, konsultuješ se sa trenerom?

Za trku nemam neke posebne stvari, jer dosta radim jake treninge. Uvek sam u formi, ali ako je kros treniram na travi, ako je staza naravno na stadionu i ako je ulična trka po betonu.

Opiši nam jedan tvoj trening…

U klubu imamo mnogo dobre dugoprugašice Jelenu Anđelković i Milenu Stoicev. Sa njima uvek radim po 6 i po kilometara zagrevanje, potom vežbe razgibavanja i istezanja. Kad sve to završimo, radimo vežbe stopala, sitno gaženje, skip zabacivanje i izbacivanje nogu i ubrazanja po 80m. Onda kada sve završimo idemo kod trenera o on govori šta radimo –  da li deonice ili uzbrdice, trening snage, dužinu ili minutažu.

I jednu trku…

Na primer 800m: Trče se dva puna kruga u stazi. To je vrlo zahtevna disciplina i čovek mora imati jaku psihu da pobedi takvu disciplinu. Od starta trke držim slab tempo i obično sam 5 ili 6 pozicija. Čim uđemo u 2 i poslednji krug konstantno izbijam na čelo i ubrzavam i ubrazavam dok ne pobegnem ostalima, znači uvek se čuvam za kraj.

I kakav je osećaj kada pobediš i popneš se na pobedničko postolje?

Pa to nije ništa sprecijalno kad prođeš kroz cilj. Ali mi puno mojih drugova i drugarica dignu adrenalin i sav se naježim kad ih čujem u zadnjih 100m kako viču: “Ajmo, Lemi majstore”. Kada stanem na pobedničko postolje to ne izgleda zanimljivo na našim trkama po državi, ali kada je nešto u drugim zemljama to se pamti ceo život.

Da li se osim trčanja baviš i drugim sportovima?

Samo atletikom!!! Kao mali bio sam dobar fudbaler, ali zbog povrede sa prestao da treniram.

Šta još voliš da radiš pored trčanja?

Jako volim da vozim bicikl i plivam. Jednom sam čak organizovao lični mali triatlon.

Ako nije tajna kako devojčice i društvo iz škole gledaju na tvoje uspehe?

Pa ništa preterano. Kao po običaju jure za svim sportistima i lepo građenim momcima, ali puno mog društva je u sportu tako da ništa preterano.

Tvoj plan za 2010 je…

Moj plan i mog trenera za 2010. godinu jeste da istrčim 800m ispod 1:55 i srušim državni rekord.

Koji je tvoj san (u atletici, a može i ovako)?

Moj san je da istrčim maraton ispod 2 sata i polumaraton ispod 55 min.

Za kraj ovog intervjua, da li bi želeo da poručiš nešto tvojim vršnjacima i mlađim dečacima i devojčicama?

Bavite se sportom, posebno atletikom jer je ona KRALJICA SPORTOVA!!!!

Hvala Mihailu što nam je izašao u susret i vrlo brzo odgovorio na pitanja. Mihailo, sve najbolje, a želimo ti da se jednog dana popneš i na Olimpijsko postolje. No, i ako do toga ne dođe, znaj da trkačko društvance misli na tebe!

Ukoliko i vi imate pitanja za njega, slobodno ih postavite u komentar, jer je Mihailo veran čitalac sajta Trčanje.rs.