Današnji gost, u okviru naše serije intervjua, je čovek koji animira jedan poseban deo trkačke zajednice. One koji se vraćaju prirodi, one koji su hrabri i luckasti, one koji stalno tragaju za novim izazovima, a zajedničko im je trčanje po nebu.

Za sve zaljubljenike u trejl trčanje, Marko Nikolić, prvi čovek Skyrunning Serbia, odgovara na vaša i naša pitanja.

Predstavite nam se u 3 rečenice.

Čovek prirode, ceo život sam u planini, to je moje igralište. Sport je moja orjentacija od malih nogu, spojio sam te dve stvari. Izazov mi je da promovišem zdrav način života i najlepše predele Srbije.

Tvoj najveći trkački uspeh ili uspeh u trčanju?

Nikad se nisam bavio trčanjem, sem rekreativno. U sklopu priprema za neku visokogorsku ekspediciju, ski sezonu ili dodatni trening. Međutim, moj najveći uspeh je što sam digao potpuno nerazvijen i poprilično nepoznat svet (kod nas) nebeskog trčanja, skajraninga, trejlraninga kako god hoćete da nazovete.

To nije kros, tu ne moraju postojati jasne staze, tu ima tehničkih delova, to je evolucija trčanja i planinarenja koja ima veliki rast u svetu.

Za četiri godine smo stvorili ozbiljnu bazu, preko 3.000 trkača. Blizu 30 trka u regionu i već čuveni Ultra trail Stare planine gde nam je ove godine bilo preko 400 trkača iz 27 zemalja sveta.

Najveća lekcija tokom profesionalne karijere u trčanju?

Kao što sam već napomenuo, trčanje nije moj sport ali je odlična stvar za kondiciju i zdravlje. Kad god imam vremena, izletim na trening.

Kako vidite trkački region?

Raste, sve raste. E sad, da li će biti samo kvantitet ili i kvalitet videćemo.

Koji je glavni problem (i moguća rešenja) u tvojoj sferi delovanja u trčanju?

Ne vidim velike probleme kad je u pitanju skajraning. U svakom slučaju mogu izdvojiti bezbednost, edukaciju i ozbiljnu pripremu.

Dosta ljudi sa uličnog trčanja ili iz drugih sportova dolazi kod nas i misli da je sve lako i da imaju dovoljno iskustva. Ovo je drugi svet iako je u pitanju trčanje. Najbolje rešenje je da detaljno ispitaju svoje iskusnije kolege i čitaju naše mailove.

Takođe, vidim i problem shvatanja promene vremena u planini i odsustvo osećaja da u sekundi trka može da se pretvori u surovu oluju gde bi životi svih bili ugroženi. To je kao kaciga za motor ili bicikl, ona jednom uztreba u životu ali tada spasi glavu. Zato svako trčanje na planini treba shvatiti vrlo ozbiljno, kakva god da je najava, distanca, teren, baza trke, vreme. Svaki put.

Zašto su nove trke poput Serbia Marathon-a važne?

Svaka nova trka je važna ako ima zdrav motiv i ozbiljne ljude u organizaciji. Ne znam puno o ovoj trci, skoro sam čuo od prijatelja i promakne kampanja na društvenim mrežama. Ne pratim ulične trke.

Šta misliš koliko ljudi trči u Srbiji?

Stvarno ne znam ali deluje da ih je sve više. Sretnem prijatelje iz detinjstva koji nikad nisu pomišljali da se bave sportom, klasični štreberi a sad ih vidim da ulaze u svet trčanja. To je odličan pokazatelj i jako mi je drago.

Gde vidiš trčanje u Srbiji za 10 godina?

Na planini :)

Omiljena trka, a da nije tvoja ili tvog prijatelja?

Ne idem na trke ali gledajući sa strane i po priči ljudi, Noćni maraton u NS mi deluje super po mnogo čemu kad je u pitanju trčanje. Ima tu još zanimljivih trka ali ja nisam prava osoba za ovo pitanje.

Koji je tvoj trik da aktiviraš moju mamu-sestru koja se nije bavila sportom poslednjih 30 godina?

Tako što ih odvedem u planinu na vikend sa roditeljima, decom, kolegama, rekreativcima… Posle toga više ništa nije isto :) prvo pitanje je gde se kupuje oprema i kad je sledeći vikend. Drugo, kako da počnu sa treninzima i eto ih na keju, Košutnjaku, Avali, biciklu.

Fanovi pitaju

Drago nam je da vidimo ovoliko vaših pitanja kada je tema trejl trčanje. Evo i Markovih odgovora:

Da li želi da Skyrunning poraste i po brojevima stigne cestovno trčanje?

Nije realno i nema potrebe, ipak sama priroda, infrastruktura, specifičnost sporta ne dozvoljava to. Po meni, to je odlično i treba da ima limit.

Što nas je više, hteli ne hteli uništavamo prirodu na neki način.

Koja trka ti je najteža za organizaciju i zašto?

Stara planina i Šara. Stara je jako nepristupačna, bez naselja sa vrlo lošim putevima. Povezanost sela i udolina su loša, da bi se sve staze sredile trebaju ozbiljni terenci, ozbiljni vozači, poznavaoci planine, a vreme se menja za sekund.

Šara zbog lokacije, stalno imamo pretnje sa lokala, ugasili su i lokalni klub zato što rade sa nama, pritisci sa svih strana, a planina je još surovija. Više od 90% staze nije pristupačno, svi u timu moraju biti izuzetno spremni.

U kom odnosu su dugačka istorija različitih povreda i skyrunninga? Kako se npr. kičma slaže sa trejlom?

Daću jedan vrlo prost primer, naši pradedovi nisu imali asfalt i prelazili su kilometre i kilometre po neuređenim putevima i kozijim stazama.

Naše telo je stvoreno da se krećemo po neuređenim podlogama. Povrede uglavnom nastaju kad čovek preforsira sebe.

Kako vidiš budućnost planinskog trčanja u Srbiji?

Naša zemlja ima fantastične uslove kad je u pitanju ova vrsta trčanja, teško je oceniti šta će biti pošto živimo na Balkanu. U genima nam je planina, svi imamo te korene. S druge strane i planinski predeli su sjajni, raznoliki… Ipak za svaki uspeh mora se puno kockica složiti.

Da li uspeš da uživaš u prirodi tokom trke ili ti je samo bitno vreme?

Moje iskustvo je tanko sa trkama ali mi je uvek bitno da uživam u prirodi, gledam, analiziram reljef, biljke, procenjujem pravce kretanja i opis staze.

Planinski savez Srbije pravi ligu nebeskog trčanja, šta misliš o tome i da li postoji mogućnost da PSS i Skyrunning Srbija naprave zajedničku ligu?

Drago nam je da smo ih probudili i da koriste naše nazive, to znači da im se dopada naš rad, a i doprineće razvitku. Najviše me raduje što će konačno povući planinare da špartaju planinom, a ne da čekaju kazane nakon tradicionalnih uspona. Ne vidim da je zajednička Liga izvodljiva, mi radimo planski po licenci svetske asocijacije i imamo dugoročne planove.

Koja mu je bila najdraža trka do sada?

Od naših trka Stara definitivno ali moram pomenuti još i Sokolov put.

Da li bi menjao organizaciju trejla za to da bude organizator trke svetskog kupa u skijanju u Srbiji?

Nikako, ta priča je iza mene. Realizovali smo najveći i najbolji Evropski kup na Balkanu na Kopaoniku šest godina zaredom i Svetska juniorska prvenstva na Mećavniku. Sad je period kad ja uživam u zimi i vozim za svoju dušu. To je moj prvi sport i najveća ljubav. Huk vetra, netaknut sneg i vrhovi.

Lokacija bar jedne trke koju je najavio kao “nova” u 2019?

Sinjajevina, Mojkovac, Crna gora. Biće to svetski SkyRace, 33km, 2.000m uspona.

Koliko kilometara trake za markaciju je potrošeno za organizaciju trka do sada?

Blizu 20km trake.

Koji nivo takmičara na vašim trkama je oslobođen startnine?

To ne postoji kod nas, i “elita” u 90% slučajeva plaća ali možemo reći da po trci uvek 5-10% startnina ide gratis. Različite su situacije. Dešavalo nam se da ljudi pišu da ne mogu doći pošto im kasne plate, mi tad dajemo gratise. Preči su nam takvi slučajevi nego “elita”. Desi se i da kolege iz susednih država, organizatori, dobiju gratis ili neki njihov promoter…

Kakav je osećaj dotaći nebo?

Prođite Sokolov put radnim danom, bez logistike i dobićete odgovor :)

Koliko se razlikuje priprema za Skyrunning u odnosu na maraton?

Sigurno da preklapanja i sličnosti ima ali zbog specifičnosti terena, simulacije treba da budu česte. Zavisi od puno faktora, koliko vremena imate za trening, da l živite u gradu ili na planini…

Kada pravi 100 milja na Staroj planini?

To će zavisiti samo i isključivo od trkača, kad 130km Stare bude imalo 100+ ljudi na startu, sazrela je zajednica za 170km :)

Hvala Marku na ovom interesantnom razgovoru i odvojenom vremenu.

Miloš Ajdarović je dobio startninu za Staru 2019. mi mu želimo lake noge i vetar u leđa, a vi pratite našu instagram stranicu i saznajte ko je sledeći gost/šća.