12. maja ove godine svi smo budno pratili BRC-ov triatlon tim koji je tog dana osvajao poludistancu na Ocean Lava Montenegro.

Gorana, Ivana, Miloš, Milan, Pavle, Draža i Veroljub – predvođeni trenerom Borisom Ristanovićem, uputili su se tada u Kotor, sa namerom da testiraju svoje mogućnosti na putu ka Ironman-u u Italiji (3.8km plivanja/ 180km bajs/ 42km trčanja) u septembru 2019.

Polovina ove sjajne ekipe je po prvi put nastupila na triatlon takmičenju, a svako od njih je velika inspiracija za sve nas koji se još uvek „borimo“ na jednom polju!

Triatlon dame Gorana i Ivana za kratko vreme prešle su put od 400 m trčanja do 1.9 km plivanja + 90 km bicikliranja + 21 km trke. Krenule su sa iste tačke, u Školi trčanja ili individualno, i prešle istu ciljnu liniju nakon samo dve godine!

Evo šta čelične dame kažu o ovom iskustvu.

Da li si imala predstavu o tome šta je poludistanca pre dve godine?

Ivana: Iz današnje perspektive vidim da sam zapravo jako malo znala o kompleksnosti tog poduhvata. Sada mi je jasnije zašto se moj trener protivio mojoj ideji da odradim ove godine, samo punu distancu Ironman (onako iz prve), bez ranijeg odlaska na poludistancu.

Verovatno ću tek nakon završene pune distance IronMan postati svesna o kakvim se naporima i izdržljivosti tu zapravo radi.

Gorana: Znala sam šta je u teoriji ali ne i u praksi :)

Prvi zacrtani cilj od trenutka kada si krenula da trčiš?

Ivana: Sport je moj izbor, ceo život se bavim sportom. Želim da budem uzor svojoj deci i da na vlastitom primeru pokažem koliko je važno biti fizički aktivan i da zapravo prepreka nema.

Sve je moguće ostvariti, uz adekvatnu želju i upornost. Prednost trčanja je da možeš da treniraš uvek i svuda, potrebne su ti jedino dobre patike.

Gorana: Pošto sam kao mlađa trenirala umetničko plivanje, bajs vozila iz ljubavi, ulazak u BRC je bio sa ciljem da „savladam“ trčanje i da jednog dana dođem do tog triatlona. Sećam se da sam na anketi u Školi trčanja upisala da mi je cilj u narednih 10 godina da odradim neku triatlonsku trku, a eto došla je malo brže :)

Treniranje predstavlja posvećenost. Da li si morala da žrtvujes nešto u poslednje dve godine – trening / porodica / posao / hobi?

Ivana: Pripreme za IM su zaista iscrpljujuće, to su svakodnevni treninzi, često i više puta dnevno. Tako da je zapravo pravo umeće uskladiti ih sa svakodnevnim poslom i obavezama. Dosta toga se trenutno vrti oko moje posvećenosti triatlonu. Navikla sam okolinu na to koliko mi je to važno, pa uglavnom imaju razumevanja.

Pokušavam da supruga uverim da postane triatlonac, u čemu bi sigurno bio uspešan jer je izvrstan plivač i više puta nedeljno takođe trči. Tako da bi onda deo zajedničkog vremena mogli provoditi trenirajući.

Gorana: Definitivno moraš da napraviš listu prioriteta u trenažnom periodu. Sve „trpi“ po malo, ali uz dobru organizaciju možeš da zadovoljiš sva ta polja u određenoj meri.

Nekada ćeš možda ostati duže na poslu i propustiti trening, nekada ćeš žrtvovati san da odeš na trening u cik zore, samo je bitno da imaš plan i da ga se pridržavaš.

Gde se pojavila najveća trema (od prvog kilometra sa početka trčanja do Ocean Lave) ?

Ivana: Ujutro pred trku. Kako sve trke počinju jako rano, probudila sam se malo pre pet. U velikoj tremi i neizvesnosti dal ću uspeti da savladam sve. Prognoza i uslovi su zapravo bili jako loši, pogotovo za nekoga kome je to prva trka. (Hladno more, 12 stepeni i kiša celog dana!)

Gorana: Definitivno u nekoliko dana pre trke. Kreneš da preispituješ sve, i preplavi te količina informacija u tvojoj glavi, i količina novog i tebi nepoznatog.

Racio ti govori da je sve OK i da nemaš čega da se plašiš, pokušaj – pa šta bude. Ali onda se uključe emocije, nadvladaju racio, i trema raste.

Meni je trema prestala tek onog momenta kada sam ušla u vodu, kada je počela trka.

Najjača si u plivanju / trčanju / biciklizmu? Odakle dolazi snaga?

Ivana: Plivanje i trčanje. Trčim maratone, tako da su to moje distance. Plivam tehnički dobro i nije mi problem da plivam više kilometara.Triatlon je uglavnom mentalna disciplina, i većinu snage crpiš iz glave. Naravno, potrebna je adekvatna priprema i dobar plan treninga.

Meni je važna i podrška porodice, moji me prate na trkama i baš jako bodre na svakoj etapi, što mi daje snagu i veliki podstrek za dalji uspeh.

Triatlon je individualni sport, ali za mene je ključno biti deo tima s kojim treniraš i koji ti pomaže da savladaš  prepreke, razmenjuješ savete i nedoumice, putuješ na trke i koji su tu pored tebe na samoj trci.

Gorana: Od početka priprema najsigurnija disciplina mi je bila plivanje. Dolazim iz tog sveta, bazen mi je prirodna sredina. Snaga mislim da dolazi iz želje da to sve postignem, i iz onog predivnog osećaja nakon svakog treninga.

Koje prepreke si morala da prevaziđeš (psihološke ili neke druge), koji su se izazovi  pojavili na putu do poludistance?

Ivana: Pa ceo taj put je zapravo pun prepreka. Nama svima je komotnije ostajanje u komfornoj zoni. Stoga imamo puno izgovora kako bi u njoj i ostali. A ti izgovori su velike prepreke s kojima sam se gotovo svakodnevno suočavala.

Međutim moja priroda je takva da ne odustajem, stoga sam samo išla dalje i tokom priprema, kao i na samoj trci.

Gorana: Bilo je, kao što rekoh gore, dosta nepoznatog i novog. To uvek stvara određenu psihološku barijeru. Ako možete što više stvari da „savladate“/“naučite“ pre same trke, to vam je lakše i komfornije da se u sve upustite. Izazov je izbalansirati vreme za sve (treninge, porodicu, posao, ljubav, hobi) i izbalansirati emocije i racio.

Da li su apetiti porasli posle Ocean Lave? Šta je sledeće?

Ivana: Moja ključna trka ove sezone je Ironman, dakle puna distanca. Tako da mi je Ocean Lava bio neka vrsta treninga za septembar, kada idem u Italiju na  Ironman prvenstvo. Dakle imam još puno treninga pred sobom i tek sam na pola puta do zacrtanih ciljeva za ovu sezonu.

Gorana: Sigurno da jesu, jer je uspeh nakon trke doneo osećaj entuzijazma i sreće, i želju za još takvih događaja. Polako i strpljivo nastavljam u svetu triatlona, videla sam da ima mesta za napredak, sada kada znam kako sve to izgleda i šta znači, tako da ću raditi na tome.

Preuzeto sa belgraderunningclub.com