Većina trkača će se složiti da je svaka trka nepredvidiva i po nečemu posebna, i da svaka bude obeležena nekom epizodom zbog koje se dugo pamti.

Upravo jedna takva epizoda mi se desila dok sam trčao polumaraton prethodnog vikenda u Carskom gradu.

Naime, usled želje da mi zbog najavljene vrućine bude što komotnije, tog dana sam obukao (odličnu i vrlo laganu) majicu Sarajevskog polumaratona.

Dok sam zamicao iza krivine tokom poslednjeg kruga, čuo sam jednu majku kako govori detetu: “Vidiš, sine, ima tu i ljudi iz Bosne; ovaj čika je iz Sarajeva.”

Nisam mogao a da ne prasnem u smeh jer me je, ironično, nedugo posle toga, pretekao jedan pravi SarajlijaAlija Imamović, reprezentativac BiH!

Naravno, iskoristio sam to kao povod da ga upoznam i predstavim domaćoj trkačkoj javnosti.

Pozdrav, druže Alija! Reci čitaocima Trčanja.rs nešto o sebi.

Pozdrav prijatelji i pratioci portala Trčanje.rs. Ja sam Alija Imamović, rođen sam 30.06.1996. u Sarajevu BiH i stalni sam atletski reprezentativac BiH u polumaratonu i maratonu i jedan od potencijalnih kandidata za Olimpijske igre u Tokyu 2020 u maratonu. 

Gde treniraš, koliko dugo se već baviš trčanjem?

Trčanjem se bavim već 7 godina i član sam atletskog kluba Novi Grad Sarajevo a trener, sve od mog ulaska u atletiku do danas, mi je Sead Kondo, rekorder bivše YU u Maratonu. U atletiku sam ušao upravo na njegov nagovor, jer me je on gledao i pratio na školskim takmičenjima. 

Budući da si ti profesinalni, elitni trkač, zanima me da li možeš da živiš od trčanja? Da li te ljudi u Bosni prepoznaju kao slavnu sportsku ličnost?

Na to pitanje da li može da se živi od sporta u BiH, u mom slučaju od atletike, mogu reći da ja za sada živim od trčanja i od svega toga što ono nosi sa sobom.

Teško je mnogo jer se rezultati ne cijene, a nažalost uglavnom se cijeni ono da li si nečiji sin ili ne. Naglasit ću da sve što imam i sve što sam napravio u atletici, napravio sam uz pomoć dobrih ljudi i dobre ekipe oko sebe. Opet kažem, teško je, ali se može.

Da se sport u globalu više cijeni bilo bi nam još lakše. Ne mogu za sebe reći da sam u ovom trenutku neka velika medijska ličnost, ali svakako da imam medijsku pažnju, ljudi me prepoznaju na ulici, daju podršku, cijene moj rad i dive se. Traže savjete ako su iz svijeta sporta.

A gdje god da odem udržave bivše YU stvarno me divno prihvate svi, lako prepoznaju i čestitaju srdačno, čak ima situacija da budem bolje prihvaćen i dočekan nego u mom vlastitom gradu.

Kako god, trudim se da to bude sve bolje i bolje, a naravno sve bolji rezultati koje ostvarujem doprinose boljoj promociji mog rada i u konačnici, moje ličnosti.

Neki smatraju da profesionalni trkači i rekreativci treba da budu dve odvojene kategorije na trkama. Šta ti misliš o tome, i zašto?

Pa vidite, mislim da ne treba da izjednačavamo rekreativno trčanje sa profesionalnim. Rekreativno trčanje je u ekspanziji zadnjih par godina, a razlog mnogih trka je čista korist i zarada.

Lijepo se zna i zapisano je u knjigama kako se pravi razlika između rekreativaca i profesionalaca, ali to kod nas nije bitno. Mislim u globalu u BiH, a pošto puno putujem, pa sam upoznat sa situacijom, tvrdim da i vani situacija nije puno bolja. 

Ali ne treba odvajati trkače; u redu je da se po kvalitetu rezultata napravi razlika prilikom starta, kao što se i radi na svim jačim i poznatijim trkama.

Treba pružiti svima isto, i svi koji su na startu nek imaju osjećaj da se bore za najviše pozicije, polazeći od njihove motivacije i samouvjerenosti za postignuće najboljeg rezultata.

S obzirom na tvoje dobre rezultate, moram da te pitam, slediš li neki poseban režim ishrane i treninga? (Priča se da vegani postižu bolje rezultate od mesojeda. Da li je zaista tako?)

Pa vidite, naravno da pazim, sastavni dio svakog treninga i mog dana je kvalitetna ishrana. Ja imam plan i program svoj i vodimo računa kakve treninge radimo. Nisam vegan ali nemam ništa protiv toga, to sam biraš i postavljaš sebi pravac i put.

Nisam baš puno upoznao vegana a da imaju vrhunske rezultate, da bih mogao upoređivati, barem na našim prostorima, a puno sam čitao oko toga i čitam, ima tu svega.

Moj trener uvijek kaže :”Trening je čudo, a tebe će spremnost natjerati da razmišljaš o tome da unaprijediš rezultat“.

Imam puno dodira sa rekreativnim trčanjem, ne znam iz kojeg razloga, ali većina misli da može napredovati i trenirati, a da se ne oznoji.

Ja sam svima na raspolaganju za svaki savjet ako treba, jer mislim da mi koji se ističemo i koji smo napravili neke rezultate, treba da pomognemo drugima iz našeg iskustva i znanja.

Planovi za budućnost?

Plan, smjer i strategiju treninga pravi moj trener Sead Kondo, koji mi je ujedno najveća podrška i oslonac.

Vrijedno radimo na poboljšanju treninga i oporavka, uvodimo promjene, eksperimentišemo sa novinama, korigujemo ishranu. Ukratko, izvlačimo ono što je najbolje i težimo ka maksimumu.

Konkretan plan trka za 2019. – naš primarni cilj je polumaraton, tačnije vrijeme, i radimo na tome da ono bude 1:08/1:09. Postoji mogućnost da u mjesecu aprilu trčimo maraton, još ćemo odlučiti gdje. Dodatno me raduje i prvenstvo Balkana u polumaratonu i maratonu.

Ekipa i ja vrijedno radimo i ono što je po meni najbitnije imamo jaku volju. Stoga se radujemo narednim izazovima i vrlo sam optimističan u pogledu predstojećih rezultata.

Šta bi samog sebe pitao?

Svakog dana kada ustanem postavljam sebi jedno pitanje. To je: šta me to čini srećnim? Odogovor je isti svaki put. 

 Zahvalan sam na novom danu, sto sam živ i zdrav, što imam priliku da učinim nešto baš taj dan, nešto najbolje za sebe i druge ljude.

Čuli ste, narode. Aliji veliko hvala na izdvojenom vremenu a meni ostaje da vas pozovem da posetite fejzbuk stranicu Sarajevskog polumaratona i uzmete učešća u tom sjajno organizovanom sportskom događaju.

U slučaju da ne volite asfalt, ne brinite. Sarajevo ima šta da ponudi i kad su u pitanju trejlovi!

Do daljeg čitanja, trčite, volite se i uživajte u proleću. NR