Često čujemo od svojih prijatelja argumente protiv trčanja:

  • Dosadno je
  • Ne mogu da se nateram, hoću da spavam
  • Nemam vremena, radim (učim, ili nešto trećem)
  • Loše je za kolena
  • Trčao sam, boli me cevanica, koleno…
  • Od sutra krećem

Jedan od najboljih mogućih načina da istrajete u pozitivnoj nameri jeste da postavite trkački cilj.

Teško merljivi ciljevi

Neki od ciljeva, kao što su mršavljenje, skidanje masnih naslaga sa stomaka ili butina (žene imaju problema i sa celulitom), bolja kondicija, definisanje mišića, poboljšavanje zdravlja, upoznavanje novih ljudi su dobri, ali često i nedovoljno konkretni.

Ukoliko je vaš cilj “hoću da smršam” postoji mogućnost da ne istrajete u svojoj nameri, pošto nemate povratnu informaciju da li ste na pravom putu. Naime, kako budete vežbali i izgrađivali mišiće (koji su teži od sala) nećete primetiti da se uloženi rad vraća i možete odustati sa izgovorom: suvše mnogo truda, ni za šta. Nastavićete sa lošom ishranom, neredovnim i nedovoljnim treningom…

Cilj “poboljšanje zdravlja” takođe spada u ovu grupu teško merljivih ciljeva, pošto je sveopšti uticaj trčanja na zdravlje spor i dug proces. U ovom procesu pre ćete odustati nego što ćete stići do trenutka kada će vas trčanje duhovno i fizički oplemeniti.

Kvalitetni ciljevi

“Ok je biti večiti džoger” ukoliko imate jaku volju da istrajete u toj nameri. Ukoliko ispred sebe ne postavljate stalno nove trkačke ambicije vaš cilj može biti “svaki drugi dan lagano istrčati 45 minuta”. Ovaj cilj će učiniti da bude zdravi i da bude pravi pobednik.

Nažalost mnogi će u ovoj nameri odustati. Evo nekoliko saveta kako da prevaziđete vaše periode slabe motivacije i mrzovoljnosti tako što ćete sebi postaviti cilj:

Vodite log vaših treninga i pratite formu. Povećavajte po malo brzinu (koji minut za istu deonicu) ili brzinu i postavite sebi izazov. Pobedite samog sebe.

Kako napredujete u jednom trenutku recite sebi: “Moj sledeći cilj jeste da istrčim 5km za 2 meseca”. Ili: “Moj cilj je da istrčim Beogradski polumaraton sledeće godine”. Najbolji cilj je maraton, ali i najteže ga je i ostvariti. Cilj nek vam bude samo da završite trku. Da li ćete prohodati poslednjih par kilometara ili ne – to sada nije bitno. Sada imate cilj da trenirate planski i loše ćete se osećati kada ne bude radili po vašem planu.

Postavite trku i željeno vreme. Moj lični cilj za prvi maraton je bilo vreme ispod 4h sata. Spremao sam se po programu za 3:45:00 minuta i tako sebi ostavio lufta da ako mi se dese problemi na stazi, ipak dosegnem ovaj cilj. Istrčao sam prvi maraton za 3 sata i 52 minuta. Da mi je neko rekao da ću trčati po kiši, snegu, blatu i da ću ustajati u 7 h ujutru da bi trčao na -5° C, da ću na svom rođendanu biti jedini koji neće da pije alkohol – teško bi mu ikad poverovao.

Da je moj cilj je da za 3 meseca odem u Nju Jork i trčim maraton za 3 sata i 30 minuta ja bih sutra sigurno pretrčao 10 km za 45 minuta jer je to deo mojih priprema. Da se dogovaram sa drugarom da sutra možda odemo na trčanje, šanse da odem na trening ukoliko bi padala kiša bi bile minimalne.

Imati jasan, konkretan, dostižan i vremenski određen cilj je bolje nego definisati neodređen cilj sa kojim se ne možete poistovetiti.