Kafka se smatra jednim od najkreativnijih i najuticajnijih pisaca dvadesetog veka, ali jeste li znali da je on primarno bio advokat jednog osiguravajućeg društva i da je radnu nedelju provodio na tom radnom mestu? Kako je onda uspevao da stvara fenomenalna dela, a da pri tom ima posao sa punim radnim vremenom?

Odgovor je: tako što se držao plana.

Kafka bi boravio na svom poslu od 8:30 do 14:30, onda bi ručao, zatim imao dužu popodnevnu dremku do 19:30, nakon koje bi vežbao, pa večerao sa porodicom, a onda seo da piše oko 23h. Pisao bi par sati pre nego što legne u krevet i ovaj obrazac ponavljao svaki dan.

Kafka nikako nije usamljen u strogom poštovanju plana. Rad većine kreativnih stvaralaca nije zavisio od motivacije i kreativne inspiracije, već upornog držanja plana i rutine.

Savladavanje svakodnevnih navika je ono što dovodi do uspeha, a ne neke mitske iskre kreativne inspiracije.

Dnevne rutine – snaga rasporeda

Postoji veliki broj studija i istraživanja koje pokazuju da su dnevne rutine i rasporedi važni jer “oslobađaju naše umove kako bi napredovali do stvarno zanimljivih područja delovanja”.

Drugim rečima, ako ste rešeni da stvorite nešto upečatljivo, prestanite da čekate da vam motivacija i kreativna inspiracija padnu sa neba i postavite raspored za rad na dosledan način.

Dozvola za kreiranje „smeća“

Evo jednog sjajnog načina razmišljanja na temu plana rada. Neka nam trčanje bude metafora za kreativni rad.

Kada god idemo na trčanje, ne možemo da predvidimo hoćemo li na tom treningu postaviti svoj novi PB, šta više, uglavnom na treninzima ne postavljamo lične rekorde, a dobar deo treninga trčimo znatno ispod svojih mogućnosti. Međutim, svaki od tih treninga doprinosi da na kraju postavimo lični rekord. Ono što je u ovom procesu važno nije da svaki trening odradimo maksimalno, već da svaki trening odradimo, bez obzira na to da li smo super motivisani ili ne.

Kreativni rad se ne razlikuje puno od treniranja. Ne možemo selektivno raditi samo onda kada imamo sjajne ideje. Da bismo do sjajnih ideja došli, potrebno je da radimo u kontinuitetu.

Jasno je da niko ne voli prosek, svi želimo da stvari koje stvaramo budu izuzetne. Međutim, jedini način da stvorimo remek delo jeste da sebi damo dozvolu da usput proizvedemo i po koje „smeće“. U protivnom, ako nemamo plan rada koji će nas forsirati da radimo, biće nam izuzetno lako da ne radimo uopšte.

Ovo je ujedno i osnovna razlika između profesionalaca i amatera. Profesionalci kreiraju plan rada i drže ga se, dok amateri čekaju da budu inspirisani i motivisani.

Isto je i sa trčanjem. Ne treba da čekamo dan kada se osećamo snažno i spremno za obaranje ličnih rekorda, treba da se držimo trenažnog plana. Ne zaboravimo, jedini loš trening je onaj koji se nije desio. Vidimo se na stazi.

Džejms Klir je i ovaj put bio naša inspiracija. Ako već niste, obavezno zapratite njegov blog.

Komentari