Naiđu tako dani kada te stigne umor i sama pomisao na trening noćna je mora….

Pa se dvoumiš…

A onda se setiš svoje ekipe…

ili svog trenera…

ili trenerice…

kao i da se datum trke bliži…

…pa se lepo spakuješ i odeš na trening…

…a ono na redu INTERVALI…pa ko preživi… :)))

…a kada shvatiš da je sve gotovo osećaš se ovako…

ili ovako…

I kada se vratiš kući, istuširaš i spremiš za spavanje, shvatiš da si pobedio/la “đavolka” u sebi i zaspiš najslađe moguće…