Rik je rođen 1962. godine. Zbog nedostatka kiseonika na samom rođenju Riku je dijagnostikovana celebralna paraliza. Njegovim roditeljima, Diku i Džudi, lekari su preporučili da svog sina stave u instituciju u kojoj bi, skoro pa – samo postojao, kao biljka, jer nisu postoje šanse da se oporavi niti da ikada živi ”normalan” život.

Dik i Džudi biraju jedini mogući put

Ovde počinje put Dika i Džudi koji su namerili da malog Rika ipak uvedu u društvenu zajednicu, u obrazovanje, sport, i jednoga dana, u svet rada. Svim snagama borili su se da ga integrišu u školski sistem i pokažu da je njihov sin mnogo više od očiglednog fizičkog ograničenja.

Iako Rik nije mogao da govori niti da hoda, roditelji su primetili da ih on posmatra i prati pogledom što im je bilo dovoljno da shvate da je on ispod nemoći tela jedno izuzetno bistro dete. Dik i Džudi nisu dozvolili da se Rik razlikuje od ostale dece, vodili su ga na sankanje, plivanje, učili ga slovima.

Kasnije, nakon konkretnih dokaza o Rikovom intelektu i njegovoj sposobnosti da uči, trebalo je pronaći način da on komunicira sa svetom. 

Rik sada može da komunicira sa svetom

Za to je bilo potrebno 5000 dolara i grupa inženjera sa Tafts univerziteta koji su Riku napravili interaktivni kompjuter (verovatno isti onaj koji koristi i čuveni Stiven Hoking). Rik pritiska glavom o taster koji se nalazi na njegovim kolicima i na taj način označava slova na displeju kompjutera.

Kada je prvi put kompjuter dospeo u kuću Hojtovih, Rik ju je upotrebio na iznenađujuć način. Prve reči nisu mu bile: ”Ćao mama” ili ”Ćao tata”. Prve reči bile su mu: ”Go, Bruins!”. Bostonski Bruins su te sezone bili u finalu Stenli Kupa. Tog trenutka bilo je jasno da je mali Rik voleo sport i pratio ga kao i svi drugi.

1975. Rik je konačno primljen u državnu školu, sa svojih 13 godina. Nakon srednje škole Rik je otišao na Bostonski univerzitet i diplomirao sa diplomom Specijalnog obrazovanja ’93. godine. Njegov hrabri otac otišao je u penziju ’95. godine kao pukovnik Nacionalne garde, nakon što je služio svojoj zemlji proteklih 37 godina.

Početak Hojt tima

U proleće ’77. godine Rik je rekao svom ocu da bi želeo da učestvuje na humanitarnoj trci od 8km koja je posvećena jednom igraču Lakrosa koji je ostao paralizovan nakon nesreće. Dik, koji je bio daleko od trkača dugoprugaša, pristao je da podrži svog sina i trči trku gurajući ga u kolicima.

Kada su uspešno završili trku, Rik je saopštio onu odlučujuću rečenicu svom ocu: ”Tata, kada trčimo, osećam kao da nisam hendikepiran”. 

Za oca kakav je Dik, ovo je bilo dovoljno da nastane jedna od najdirljivijih priča koja nas iznova podseća na najviše vrednosti koje postoje u nama. Primiti je bez suza skoro je nemoguće.

Dik i Rik za jedno su završili preko 1000 trka, uključujući maratone, duatlone i triatlone (6 Ironman-a). ’92. vozili su bicikl i trčali preko cele Amerike i prešli oko 6000 km za 45 dana! 

U triatlonu, Dik uz pomoć bandži kanapa pričvršćenog oko struka vuče Rika u čamcu na naduvavanje, a u bici delu, koriste poseban bicikl sa dodatkom sedišta za Rika.

Jednom prilikom pitali su Rika, kada bi mogao da samo jednu stvar pokloni svom ocu, šta bi to bilo, na šta je on odgovorio: ”Najviše bih voleo da makar jednom svog oca smestim u ovu stolicu i ja njega guram”. 

Bostonski maraton 2009. godine zvanično je bio hiljadita trka tima Hojt. Ova trka je omiljena Rikova trka, a njegov otac se nada da će moći da trči sa svojim sinom i kada bude imao 70 godina (što je bilo 2011.godine). Izgleda da tim Hojt još uvek nema nameru da se povuče!

Završene trke i najbolja vremena tima Hojt

  • 247 triatlona (6 Ironman-a – najbolje vreme 13:43:37, 7 polu Ironman-a)
  • 94 polumaratona – najbolje vreme 1:21:12
  • 22 duatlona
  • 70 maratona (30 bostonskih) – najbolje vreme 2:40:47
  • 8 trka na 18,6 milja
  • 1 trka na 20km
  • 37 trka na 10 milja – najbolje vreme 59:01
  • 4  trke na 8km
  • 18 trka na 4 milje
  • 33 ”Falmouth 7,1 Milers” – najbolje vreme 40:27
  • 8  trka na 15 km – najbolje vreme 56:21
  • 150 trka na 5 km
  • 8 trka na 20 milja
  • 2 trka na 11 km
  • 1 trka na 7 km
  • 1 trka na 20 milja ”for Best Buddies”

Ukupno do aprila 2012. – 1077 trka

Hojt fondacija  nastala je 1989. godine kao neprofitna organizacija koja za misiju ima – rad na izgradnji  karaktera, samopouzdanja i samopoštovanja mladih sa hendikepom kao i rad na njihovom uklučivanju u sve oblasti svakodnevnog života a naročito u sportu.

Ovaj video nalazi se na zvaničnom sajtu Hojt tima.

Maramice nisu na odmet:

http://www.youtube.com/watch?v=roZrT_tciKA

Neke priče ostavljaju bez teksta, bez daha. Ova je jedna od njih.

Izvor: http://www.teamhoyt.com/index.html