Redovna fizička aktivnost je korisna svima, ali ova korist se dvostruko povećava kada je u pitanju zdravlje srca, kod osoba sa depresijom ili anksioznošću.
Studija Američkog koledža za kardiologiju sugeriše da redovno vežbanje može smanjiti verovatnoću srčanih komplikacija za 22 odsto kod osoba sa anksioznošću i depresijom, u poređenju sa 10 odsto kod onih koji to ne čine.
Jednostavno rečeno, čini se da je vežbanje najkorisnije za zdravlje srca onih koji se bore sa uslovima povezanim sa stresom.
Istraživači veruju da je to zbog sposobnosti vežbanja da pomogne u suzbijanju negativnih efekata stresa.
„Uticaj fizičke aktivnosti na reakciju mozga na stres može biti posebno relevantan kod onih sa psihijatrijskim stanjima povezanim sa stresom“, rekao je vodeći autor studije Hadil Zureigat.
„Ovo ne znači da je vežba efikasna samo kod onih sa depresijom ili anksioznošću, ali smo otkrili da ovi pacijenti imaju veću kardiovaskularnu korist od fizičke aktivnosti.
Istraživači smatraju da je „adekvatna“ nedeljna vežba 150 minuta kretanja umerenog intenziteta.
Kako da počnete sa trčanjem
Iako postoji mnogo načina da vežbate 150 minuta nedeljno, što je otprilike 20 minuta dnevno, trčanje je među najlakšima. Osim para patika za trčanje, zaista nije potrebna oprema.
Ako ste napravili pauzu u trčanju ili želite da počnete prvi put, evo nekoliko saveta.
- Počnite sa 20-minutnom šetnjom/trčanjem, a vremenom smanjite vreme provedeno u hodanju i povećajte vreme provedeno u trčanju. Počnite sa jednim minutom trčanja, jednim minutom hodanja.
- Nemojte trčati svaki dan kada počinjete; najbolje je da menjate dan trčanja i dan treninga snage ili unakrsnog treninga. Raznolikost u vašoj rutini vežbanja čini stvari zanimljivim i sprečava povrede.
- Ne brinite o tempu kada počnete – fokusirajte se na doslednost i vaš tempo će se vremenom poboljšavati.
- Trčanje nije lako kada počinjete (ili u nekim slučajevima ponovo pokrećete), ali nemojte dozvoliti da vas to obeshrabri. Sa svakim trčanjem, osećaće se malo bolje.
