Ovog vikenda Đoković je osvojio 10. u nizu Australian open, što je njegova 22. titula sve ukupno. A ako smo imali od Mesija šta da naučimo, onda zasigurno možemo i od Đokovića.
Pobeda svakako da nije iznenađenje, ali lakoća kojom ju je postigao zasigurno jeste. Tokom čitavog turnira, Đoković je izgubio samo jedan set. Ovog puta je optuživan da glumi povredu, skretana je pažnja na njegovog oca Srđana i fotkanje sa Rusima (a da ne pominjemo prozivka na račun Jelene Dokić). Sve u svemu turninr obogaćen raznim „doživljajima“.
S obzirom na sve, reklo bi se da je „srpski inat“ proradio a da ostali teniseri nisu imali nikakve šanse.
„Stvorili smo čudovište“
Twitter bruji o njegovoj pobedi.
S jedne strane heroj i najbolji teniser sveta, a sa druge teniser koji je sam kriv za sve. A dok se Twitter svet raspravlja upravo o ovim stavkama, mi izdvajamo šta to trkači (ali i svi ostali) mogu da nauče (i primene) od Novaka.
Nikad ne odustaj
Elitni, ali i rekreativni sportisti mogu teško podneti povrede. Em fizikalna, em dodatno vreme povratka u formu i sve ostalo što dolazi uz povrede…
Đoković je svakako sportista kom su povrede otežale karijeru. Ali kolike god prepreke postojale, nisu ga zaustavile. Uz mnogo rada i strpljenja svaki put se vraćao jači nego ikad.
Na svom govoru pri osvajanju Australian Open-a, ovo je teza koju je Novak ponavljao: „Nikad ne odustajte od svojih snova. Čak i ako postoji samo jedna osoba koja u vas veruje.“
Đokovićeva hrabrost i posvećenost je neprocenjiv način da živite i da ispunite svoje životne ciljeve.
Kada su ga pitali kako ga je sport promenio, rekao je: „Verujem da me je to učino otpornim. Nikada ne odustajem i kada obećam da ću nešto uraditi, toga se držim. Dosledan sam i uporan.“
U zdravom telu zdrav duh, i obrnuto
Đoković živi na striktnom principu da su telo i um povezani i da je važno paziti da su zdravi.
Ako unosite nezdravu hranu u svoje telo ili radite stvari koje su loše za vaše mentalno zdravlje, dobićete rezultate koji to podržavaju. Đoković se pridržava veoma stroge dijete bez glutena, svakodnevno vežba i svaki dan odvaja vreme za nešto što će mu pomoći da se opusti — sve to pripisuje svom kontinuiranom uspehu.
Profesionalnom sportisti je lakše da se pridržava stroge dijete nego rekreativnom, ali svako ko bira zdraviju hranu videće da se to dugoročno isplati.
„Sa druge strane, previše razmišljanja ne pomaže. Najbolji umovi su bistri umovi. Mora biti jednostavno. Mora biti jasno. A to uključuje mnogo posla.“
„Morate slušati instinkte i slušati svoje telo. Um treba da bude skoro prazan. U suprotnom, sumnje se pojavljuju. I strah. Morate naučiti da ostanete usredsređeni i da blokirate strah i sumnju“ rekao je Đoković.
Zaboravite prošle (ne)uspehe
Đoković je 2008. osvojio svoju prvu veliku titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, a onda je stao i nije došao u drugo veliko finale sve do više od dve godine kasnije na Otvorenom prvenstvu SAD 2010 (koje je izgubio od Rafaela Nadala). Đoković je osetio pritisak — i unutrašnji i spoljašnji — da ponovo osvoji titulu posle pobede u Australiji 2008. i to ga je slomilo.
Kao trkači, mi stalno ocenjujemo sebe na osnovu prethodnih rezultata, kao što su PB, najbolje trkačke performanse i sjajni treninzi. Uvek gledamo unazad dok pokušavamo da idemo napred, baš kao što je radio Đoković.
Iako nam prošlost može pomoći i dati snagu za dalje, može biti i štetna za našu psihu. Ponekad je dobro biti zaboravan, jer prošli uspesi bi potencijalno mogli da vas opterete.
„Trudim se da ne dozvolim da me uspeh promeni i udalji od stvari koje su najvažnije u životu: moje porodice i prijatelja. Moj uspeh na terenu doneo nam je sjajan život i svi smo veoma zahvalni i drago nam je što možemo da uživamo u zdravlju i miru. Trudim se da svoj uspeh podelim sa onim ljudima oko sebe koji su bili uz mene od početka.“
Gledajte na greške sa pozitivne strane
„Mislim da mi je najviše pomoglo to što sam naučio da gledam na stvari sa pozitivne strane i da tražim greške u sebi, a ne da krivim druge i tražim izgovore.“ Kako kaže, on sebe i svoje postupke kontroliše, a fokus mu je na tome da bude bolji u svakom aspektu.
U stresnim situacijama, podseća sebe da je važno da se fokusira na sledeći trenutak i orijentiše se na male korake kako bi prevazišao veliki problem. Kako kaže: „Ne tražim poverenje u pobedu, već u snagu svog karaktera“.
A ako ne uspeš, pa šta? Ne može se uspeti bez da prethodno ne naučiš da padneš. A taj pad obično nije lak. Potrebno je da idete napred bez obzira na sve, da padnete na nos, a onda da ustanete i nastavite dalje napred, navodi Đoković. Pali ste opet? Opet ustajete i nastavljate dalje da stojite čvrsto na nogama.
Koje pouke ti pronalaziš u Novakovim uspesima?
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
