Šećer, beli, rafinisani je za trkače maletene zabranjeno voće. Ali nude nam organski, braon, crni… Da li ste se ikada pitali koja je razlika između belog, smeđeg i crnog šećera? Šta dobijamo jednim, drugim, trećim? Da li je situacija slična kao sa belim i crnim hlebom? Na kraju – da li je crno uvek bolje?
Kako nastaje šećer i odakle bela boja
Šećer nastaje preradom šećerne trske ili šećerne repe. Prvo zvuči više egzotično, ali krajnji proizvod je identičan. Šećer je saharoza koji se u krvi razlaže na glukozu i fruktozu, osnovno gorivo ćelija. Preradom se prvo dobije tamni šećer, u tečnom obliku, dalje se kuvanjem, filtriranjem, izbeljivanjem i karbonacijom stvara prerađeni – kristalizovani šećer. Karakterističnu tamnu boju šećeru daje melasa. Rafinisani, beli šećer se pakuje i šalje dalje. A melasa se u manjem ili većem procentu vraća u šećer radi boje, čime se zapravo proces obesmišljava.
Šta je zdravije?
Procenat vraćene melase ne prelazi 7%. Glikemijski indeks braon i belog šećera je maltene identičan, oko 68. Hranu sa glikemijskim indeksom preko 45 nutricionisti preporučuju da se unosi retko.
Melasa koju vraćaju nazad u braon i crni šećer doduše sadrži malo minerala (kalcijum, kalijum i gvožđe) ali ne u količinama koje su zdravstveno opravdane.
ZAPAMTITE: 100g, belog šećera ima 400 kalorija, braon šećer oko 380 kalorija. Dakle, razlike su minimalne.
Opasnost i navika
U prirodi, biljke dolaze sa ugljenim hidratima. Neke sa šećerom poput šećerne trske, neke su pune fruktoze kao većina voća.
Međutim, koncentrovan šećer u prirodi nigde nećemo naći. Njegov ukus i osećaj koji stvara može da izazove zavisnost. Zanimljivo kod svih slatkiša je što su nas odmalena i vaspitavali na njima. Oni su uvek bili neka vrsta „nagrade“. Dobijali smo ih posle ručka ili ako lepo istrpimo zubara. Da li samo meni to liči na klasično uslovljavanje? Sajt arspublish ide toliko daleko da poredi šećer sa kokainom:
Kada pojedete list biljke koka, neće vam se desiti ništa loše. Ukoliko krenete u industrijsku proizvodnju i dobijete prerađeni beli prašak koji krenete da konzumirte nazvaće vas narkomanom i poslati na odvikavanje. Zašto mislimo da je situacija sa šećerom drugačija?
Previše šećera se jako brzo manifestuje kroz:
- gojaznost
- dijabetes
- oslabljeni imuni sistem
- lošiju kožu
- opštu usporenost
- kardiovaskularne bolesti
- rak
- visok krvi pritisak
- slabiju memoriju
- akne
- karijes
- depresiju
- glavobolje i migrene
- gljivične infekcije, kandidijazu
Gde šećer „vreba“?
U redu, sada znamo da braon šećer nije ništa bolji od belog i nećemo staviti tri kockice u kafu. Ali znamo li gde nas šećer vreba i u kojoj količini? Pritom ne mislimo samo na ugljene hidrate poput paste, pirinča, krompira. Pogledajte sledeću sliku, uporedite količine šećera u voću, sokovima, veštačkoj hrani.
- Gazirana pića
- Bonžite i slične pločice
- Ledeni čaj
- Energetska pića
- Sladoled kilo
- Špagete sa gotovim sosom
- Voćni sok zdravija varijanta
- Kečapi i drugi sosovi
- Čips
- Zdravi keksi
- Voćno sok na bazi nektara
- Sendvič
- Sok u Meku
- Dresing za salatu
- Sušeno voće
- Voćni jogurt
- Banana
- Džem
- Đevrek
- Pomorandžin sok
- Mleko
- Jabuka
- Cerealije
- Velika kafa u Starbaksu
- Fishburger
- Čokolada
Alternative
Prelazak na raw ili LCHF iskranu je svakako korak u dobrom pravcu. Ali za početak, ne šećerite kafu ili čaj. Izbegavajte hranu za koju znate da je šećerena.
Ne mešajte masno i slatko, ovo je kombinacija koju u prirodi nigde nećete naći.
Ne preporučujemo zaslađivače, jer su stalno na ivici studija štetnosti i povezuju ih sa dijabetesom i raznoraznim kancerogenima. Ukoliko baš volite slatko, probajte steviju. Ona je prirodni zaslađivač i konačno je dostupna u Srbiji.
