Ishrana za trčanje

Med: glikemijski indeks i značaj

12 komentara

Pitanje:

Moje pitanje je vezanu uz med i fitness. Naime, dilema je nastala zbog meda. Dosta sam tražio i svugdje piše različito, pa sam se odlučio na ovakav potez da pitam stručnog čovjeka, a to je nutricionista.

Zanima me koliki je glikemijski index meda, jer negdje piše 90, pa 85, pa 55 a to me zbunjuje. Da li se može uzeti med umjesto glukoze u obroku poslije treninga u kombinaciji sa proteinima? Jer kažu da glukoza tj. grožđani šećer ima glikemijski index puno veći od meda, negdje oko 100. Stoga me zanima da li je gotovo isto uzeti med ili moram baš glukozu?

Odgovor:

Glikemijski indeks (slatki indeks) predstavlja brzinu kojom raste nivo šećera u krvi posle uzimanja iste količine određene vrste hrane. Glikemijski indeks određuje vrsta šećera (koja se nalazi u hrani), količina dijetnih vlakana u toj hrani i načina pripreme hrane.

Glikemijski indeks meda se kreće od 32-85 sto zavisi od vrste meda, dok je glikemijski indeks glukoze oko 100. Tako da podaci koje ste Vi pronašli su verovatno ispravni ali su se odnosile na različite vrste. Smatra se da bagremov med ima najmanji glikemijski indeks. Na glikemijski indeks hrane moraju paziti pre svega osobe sa visokim sadržajem glukoze u krvi, ali je i zdravima preporučljivo konzumirati namirnice sa manjim glikemijskim indeksom kako bi ogranizam lakše uspostavio ravnotežu, a i rizik za dijabetes se smanjio.

U svakom slučaju med predstavlja veoma kvalitetnu i potpuno prirodnu namirnicu. Odlikuje ga velika hranljiva i biološka vrednost što se ogleda u sastavu meda. Sadrži vitamine B kompleksa, kao i C. U sastav meda ulaze i min. materije: gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum. Iako ih ima u malim količinama, svaki pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Šećeri čine oko 80% i to uglavnom prosti šećeri (fruktoza, dekstroza, saharoza, maltoza) koji se brzo apsorbuju u organizmu.

Sve ovo med čini kompleksnom i namirnicom veoma pogodnom za ishranu sportista. Međutim, kao i sa svim ostalim, ni sa medom ne treba preterivati jer može opteretiti sistem za varenje a i sam glikemijski indeks mu je veliki.

Pored toga je bitno i konzumirati ga na pravi način kako bi se sastojci što bolje apsorbovali. Dobro je pre konzumacije rastvoriti ga u vodi ili čaju i postepeno konzumirati.

Dobar je i za kobinaciju i sa drugim namirnicama kako sa jelima tako i sa napicima i značajno popravlja nutritivnu vrednost.

Smatram da med ima prednost u odnosu na druge šećere i zaslađivače pogotovu kada je potrebna instant energija u ishrani sportista. Njegov sastav ga čini pogodnijim jer pored ugljenih hidrata (šećera) ima i vitamine i minerale, koji su ogranizmu takođe neophodni (vitamini B kompleksa učestvuju i u metabolizmu ugljenih hidrata). Bitno je i ne ići na uštrb složenih ugljenih hidrata (žitarice, mahunarke…) koji takođe imaju svoju ulogu i moraju se unositi.

Da li kofein zaista može ubrzati sagorijevanje masti?
Piramida zdrave hidratacije

Povezani članci

12 komentara. Leave new

  • Ja obožavam da jedem med za večeru. Namažem Dobro jutro, dijetalni margarin pa preko toga med i jedem uz mleko. Da li je ta kombinacija dobra i da li je to dobro jesti za večeru?

    Odgovori
  • Nije i to nikako! To sto si naveo su prosti ugljeni hidrati (med) i mast (margarin), a u mleku imas proteina, ugljenih hidrata i masti…Pretpostavljam da to mazes na hleb koji (verovatno beli) to opet nije dobro em sto je beli, em sto se ugljeni hidrati i masti izbegavaju u vecernjim satima. Pored toga ne bi trebalo da jedes 3-4 pre spavanja, jer sva energija koju unesemo kroz namirnic uglavnom ne bude potrosena dok ne odemo na spavanje. Od svega toga samo ti mleko prolazi kao opcija za veceru. Navedeno bi ti bilo ok za dorucak, ali izmedju ostalog, dakle ne samo to i defintivno ne u velikim kolicinama…
    Pozdrav…

    Odgovori
  • Aurelije, kombinacija koju ste naveli zaista nije idealna za veceru, cini se da ima previse kalorija s obzirom da je to obrok pred spavanje. Ja bi takodje ovaj obrok preporucijo pre za doručak nego za večeru i to za nekog sportistu.
    Medjutim, sastav obroka zavisi i od vaše uhranjenosti i zanimanja kao i godina itd…
    Bitna je i kolcina koju unosite tako da manja kolicina meda i margarina a vise mleka sa manje mlecne masti moze proci cak i za veceru u zavisnosti od gore pomenutih Faktora.
    Vreme zadnejg obroka pred spavanje takodje nije isto za sve kategorije ljudi, pa je ono duze kod redukcionih dijeta a kraće kada želimo povećati telesnu masu. Ukoliko bi za primer uzeli decu u razvoju cetiri sata pre spavanja bi bilo previše.
    Sve u svemu kombinacije namirnica, kao i dnevni ritam obroka je individualna stvar, te se odredjuje za svakog posebno.

    Odgovori
  • jeste li probali jogurt sa medom ?! 🙂 u klasičan doručak pahuljice sa jogurtom dodajte kašičicu ili dve bagremovog ( ili nekog drugog ) meda …. mmmmmmmm 🙂 vrh !

    Odgovori
  • Hvala na odgovorima 🙂

    Što se mene tiče, prilično sam aktivan, imam 180 cm i 69 kg. Ovo za večeru jedem jer mi se čini kao nešto što je lako svarljivo ide uz mleko. Poneko veče uzmem eurokrem, neko džem i margarin. Ali mleko je konstanta 🙂 Živim poročno 😀 Jedem najmanje 2 sata pred spavanje, 2 – 3 tanke kriške. Mleko je uglavnom 2,2 ili 2,8, ne volim isprana mleka. Ponekad kad nisam gladan preskočiim večeru ili uzmeme voće.

    Mislio sam da je to ok za večeru, sad više ne znam šta da jedem. Čini mi se da bi bio brzo gladan kad bih jeo slatko za doručak. Mada jedem ponekad, posebno kad kasno doručkujem, čisto da stignem da ogladnim do ručka 🙂

    Možete li mi dati neke predloge za večeru? Da si su ovsene pahuljice sa mlekom ili jogurnom dobre?

    Odgovori
  • I mene bi zanimalo sta je dobro jesti za veceru. Svuda ima puno saveta za dorucak rucak, a za veceru jedino znam da treba jesti hranu sa vise proteina, ali nema konkretnih saveta.

    Odgovori
  • Vecera bi trebalo da organizam snadbeva vise sa gradivnim nego sa enegretskim materijama, to znaci manje masti i ugljenih hidrata a više proteina. Razlog tome je pretpostavka da se nakon večere trosi manje energije neko u toku radnog dana te ukoliko bi preterali sa brojem unetih kalorija, one bi se deponovalle u vidu masnog tkiva. Ovo naravno ne znaci da masti i ugljne hidrate ne treba uopšte unositi. Nebi baš rekao da je kombinacija hleba sa margarinm i medom uz punomasno mleko lako svarljiva, ali nemam ništa protiv da ponekad konzumirate za veceru ako Vam prija. Doro je što nemate problem sa viškom kilograma.
    Za večeru se mogu jesti i posnije vrste mesa pripremane bez puno masnća, riba i proizvodi, sojini prioizvodi, posnije vrste sira, kačkavalja, jaja itd….Uz ovo uvek moze doći sezonska salata prelivena sa nekoliko kapi maslinovog ili nekod drugog ulja bogatog omega masnim kiselinama.
    Mladene, Vas obrok je super primer kako se medom može popraviti ukus, energija i nutritivna vrednost obroka.

    Odgovori
  • Ella sir (100-300gr) i pola litre jogurta (3.2% mm) ili Ella sir namazana na „stiropor“ uz malo jogurta ili krastavac (ili dva) sa jogurtom… Naravno tu se može ubaciti i neka riba (one sitnije, ne znam kako ih zovu), ja je ne volim, pa je i nema na mom meniju… 🙂

    Odgovori
  • Pečurke su takodje odličan izbor za večeru. lako su svarljive, sadrže proteine a i nisu puno kalorične. Predlažem grilovane šampinjone jer su povoljne, lako se pripremaju i dostupni su u gotovo svakom marketu za razliku od drugih vrsta pečuraka.

    Odgovori
  • Naravno i pečurke su dobar izbor, mada su moji predlozi uglavnom vezani za proteine životinjskog porekla, u ovom slučaju jogurt i/ili Ella sir koji sadrže kazein (protein koji se sporo apsorbuje)… 🙂

    Odgovori
  • Potpisujem apsolutno svaku rec koju DHEA rece.

    Odgovori
  • proteini mlečnih proizvoda (kazein, laktoalbumini, laktoglobulini) jesu biološki vredniji jer sadrže esencijalne amnokiseline ali to ne znaci da proteini životinjskog porekla treba da budu zastupljeni sa 100 % u dnevnom jelovniku. Smatra se da je potrebno da pola proteina u strukturi dnevnog jelovnika treba da budu životinjskog porekla i taj procenat raste u zavisnosti od kategorije ljudi. One je veći kod dece, spotrista….

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed