Klopa pod okriljem noći

Neki ljudi će olako oceniti da nije bitno ako jedemo kasno, dokle god dnevni unos kalorija ostane u zacrtanim granicama. Ipak, kasni obroci utiču na organizam na drugačiji način u odnosu na veliki obrok sredinom dana, u narodu poznatiji kao ručak. Kalorije unešene kasno uveče se obično ne procesuiraju efikasno kao one unete tokom dana.

Ako ste imali tu nesreću da ste postali Batman u Švajcarskoj ili nekoj drugoj uređenoj državi, pa nemate posla tokom treće smene, vrlo lako možete da završite kao super-junac sa slike – Fatman. Većina svačijih aktivnosti se smanjuje kako dan prilazi svom kraju. Nažalost, ako legnemo nakon velikih obroka, to može dovesti do jutarnje letargičnosti. Poremećaj sna je takođe čest kada telo vredno radi da svari ono što smo uneli pred prelazak u horizontalu.

Telu najviše vremena treba kada vari meso. Stoga, ako niste poslušali čika Tolstoja, predlažem vam da izbegavate mesne obroke uveče, jer se meso zadržava u digestivnom traktu duže od žitarica, voća ili povrća. Ako koristimo energiju organizma za varenje hrane (što je trebalo da se dogodi tokom dela dana kada smo najaktivniji), ne dozvoljavamo telu da prođe kroz dragoceni period čišćenja koji je potreban za borbu protiv bolesti, za prirordno lečenje samog sebe. Ajurvedska i Kineska medicina veruje da su kasno veče i rano jutro, vreme za čišćenje i lečenje tela od prethodnog dana.

Jesmo ogladneli ili odlepili?

Istraživanja su pokazala da oni koji praktikuju kasne obroke, jedu više nego što bi uneli tokom dnevnih obroka. Iste studije su navodno pronašle i vezu između većih večernjih obroka i povećanog nivoa triglicerida, što se dovodi u vezu sa dijabetesom, metaboličkim sindromom i sveukupnim povećanjem telesne težine. Kada je nivo triglicerida visok, naše telo misli da treba da skladišti masti od prekomernog večernjeg obroka za kasniju upotrebu. Ti kasni obroci šalju pogrešan signal telu da će uskoro uslediti nedostatak hrane i da je potrebno da skladišti masti.

Neki ljudi se uspešno zdravo hrane tokom dana, ali tokom večeri dobijaju napade za slatkišima i težom hranom. Često je u sve ovo umešana psihološka tj. emocionalna komponenta, makar neka najmanja. Verovatno ste pod stresom ili izmoreni. Možda tražite neku utehu u kasnim obrocima, možda je to paravan za nešto što vas muči. Uvek je dobar predlog da skrenete pažnu sa toga, prošetate po kraju, spremite toplu kupku ili bilo šta slično što će vaše telo dovesti u smiraj potreban za kvalitetan san.

Recept za izostanak kasnog obroka

• Jedite umeren doručak i jači ručak.
• Dozvolite sebi obilniju večeru ali do 18 časova.
• Kada osetite glad tokom večeri, popijte šolju toplog čaja sa limunom i livadskim medom. Topla tečnost smiruje i utopljava.
• Ako ste već dobrano zagazili u naviku kasnih obroka, moraćete to da prekinete. Ako ne možete odjednom, počnite od smanjivanja porcija i izborom zdravije hrane.
• Zamenite brzu hranu, šećere, belo brašno i sl. za žitarice, supe, voće i povrće.
• Operite zube ranije, možda vam to bude dovoljan signal da posle toga nema krkanja.
• Neke studije čak tvrde da večernje gledanje televizije ili surfovanje netom utiče na želju za grickalicama ili obrokom, pa učinite sebi uslugu i ugasite TV tj. komp.
• Kao što rekoh, spremite toplu kupku, pustite mirnu muziku, čitajte knjigu ili provedite vreme s vašim partnerom… stvorite večernje rituale koji vas skidaju s rituala nepotrebnog debljanja.
• Čak i posle one rane večere u 18 časova, preporučljiva je lagana šetnja.

Ovo su samo neki od saveta, slobodni ste da u komentarima podelite svoje načine za borbu protiv ovakvog sistematskog samouništavanja. Za kraj, dobro dođe izreka: „Doručak jedite kao kralj, ručak kao princ, a večeru kao siromah“.