Jačanje imuniteta – kako da pomognemo našem glavnom čuvaru?

Jačanje imuniteta je jedna od najčešćih sintagmi koje se koriste u ovo doba. Koriste je da nam prodaju lekove, da nas uplaše, da nas podstaknu da budemo bolji ljudi. Ali koliko imunitet zaista zavisi od nas i šta je istina, a šta laž kod mase reklama koje nam serviraju?

Imunitet ili imuni sistem predstavlja odbrambeni mehanizam našeg organizma, koji ima ulogu da zaštiti organizam od različitih stranih tela. Od organizama kao što su virusi, bakterije, gljivice, paraziti i svi ostali mikroorganizmi koji predstavljaju pretnju po naše zdravlje, ali i od toksina pa i od tumora koje telo samo može da razvije.

Urođeni i stečeni imunitet

Postoje urođeni i stečeni imuni sistem. Urođeni već ima “predznanje” o mnogim bolestima. On predstavlja “prvi red” odbrane od infekcija. Stečeni je iskustveni, tačnije onaj koji je razvijen u kontaktu sa uzročnicima bolesti.

Postoji prirodni i veštački stečeni imunitet. Npr. vakcinacija spade u veštački stečen imuni sistem. Da bi se on razvio u potpunosti potrebni su dani, ili čak nedelje i meseci, dok god se potpuno ne izborimo sa stranim telom. Urođeni i stečeni imuni sistem deluju zajedno radi bolje i efikasnije zaštite organizma.

U današnje vreme imuni sistem je isprovociran više nego ikad. Moderan, nezdrav način života svakodnevnica je većine populacije. Ljudi se nikada u istoriji nisu lošije, odnosno nezdravije hranili. Stres je sveopšte i svakodnevno prisutan. Ovo utiče na smanjenje otpornosti organizma kod ljudi, stoga postajemo sve više ranjivi i sve slabiji. Sve je više virusa koji vladaju na globalnom nivou, bolesti, broj alergija se povećava, osetljivost ljudi je izraženija, hronični umor se javlja kod većine.

Pročitajte i:

Voda sa limunom i đumbirom za jačanje imuniteta

Trčanje i imunitet

Kako odmažemo našem „čuvaru“?

Glavni “zagađivači” našeg tela su oni koji direktno utiču na slabljenje odbrambenih sposobnosti organizma:

• duvan,
• alkohol,
• sve vrste droga,
• veštački dodaci namirnicama – aditivi, zaslađivači, arome, sredstva za bojenje i promenu ukusa,
• konzervansi,
• prskano voće i povrće takođe u velikoj meri povećavaju toksičnost organizma zbog pesticida kojima su prskani, obojeni
• i previše zaslađeni sokovi, sva gazirana pića,
• hronični stres,
• depresija,
• fizička neaktivnost,
• zagađena životna sredina,
• manjak noćnog sna.

Šta čovek mora da promeni u svakodnevnim navikama da bi živeo zdravije?

Odgovor je vrlo jednostavan, i uz malo volje i svesti o važnosti dalje navedenog, za kratko vreme je lako ostvariti napredak i dostići sveopšte bolje psihofizičko stanje.

Pravilna ishrana sadrži ovo:

Obratiti pažnju na smanjenje jednolične i jake hrane, bogate oštećenim (trans) mastima i/ili šećerima jer je upravo ona glavni uzročnik većine hroničnih oboljenja i oboljenja krvih sudova i srca.

Raznovrsna hrana, što prirodnijeg porekla – uz više od tri obroka dnevno raspoređenih ravnomerno i u manjim količinama uz dosta povrća i voća zbog njihovog bogatog sastava antioksidanata koji deluju protiv toksičnih materija u našem telu tj. slobodnih radikala, ujedno i zbog visokog sadržaja vlakana.

Unositi i probiotike (mlečni proizvodi, kiseli kupus, kisela paprika), ali se ograničiti na fermentisane mlečne proizvode (kiselo mleko i sirevi) umesto mleka.

Probiotici

Kao što je navedeno, probiotici su veoma važni za zdravlje i jačanje imuniteta. Tek nedavno je njihov značaj u potpunosti shvaćen. Prirodan balans u crvenoj flori, gde preovladavaju dobre bakterije (probiotici), a ne loše bakterije, određuje kompletno zdravlje organizma. Svaki disbalans u korist loših bakterija rezultira u padu imuniteta, alergijama i ostalim problemima.

Postoji na milion različitih tipova bakterija, stoga treba varirati hranu koja je bogata probioticima. Unos probiotika i prebiotka kroz suplementaciju može biti pametan izbor ukoliko se ne unosi dovoljno proizvoda ili ukoliko dođe do pada imuniteta ili alergija. Lekovi, antibiotici pogotovo, uništavaju dobre bakterije stoga ih treba izbegavati.

Sve vrste riba – zbog bogatsva ribljim uljem i Omega 3 masnim kiselinama. Tuna, skuša, haringa, losos, oslić, sardine i td. Trebalo bi unositi ribu nekoliko puta nedeljno. Riba je bogata i fosforom, jednim od glavnih sastojka za dobro pamćenje tj. pravilno funkcionisanje mozga.

Hladno ceđeno maslinovo ulje, konopljino ulje, laneno ulje, i kokosovo ulje  – koristiti ih sa svežim namirnicama, dok za prženje treba koristiti isključivo kokosovu mast, svinjsku mast ili buter (pravi mlečni sa 82% mm). Prženjem na mastima drugog porekla stvaraju se trans masti – neprijatelji srca i krvnih sudova. Navedena ulja su bogata mastima i Omegom 3 koje su neophodne našem organizmu i našim ćelijama.

Zeleni i beli čaj – veoma bogati antioksidantima (flavonoidima) stoga su od esencijalnog značaja u početnom procesu oslobađanja toksina i slobodnih radikala, takođe zbog malog sadržaja kofeina će povoljno delovati na naš centralni nervni sistem i dobro raspoloženje.

Crna čokolada sa visokim procentom čistog kakaoa – nisu sve čokolade loše, stoga izbaciti previše zašećerene (pogotovo belu koja ni ne sadži kakao), a ubacite zdravu crnu čokoladu koja sadrži minimum 70% kakaa. Kakao je takođe veoma moćan antioksidant sa najvišom vrednostima na ORAC skali.

Med I pčelinji proizvodi za jačanje imuniteta

Med – verovatno i najstariji čovekov saveznik u borbi protiv raznih bolesti. Obavezno ga uključiti u dnevni meni. Med je bogat antioksidantima i mineralima. Savetuje se uzimanje jedne do dve kašičice ujutru.

Propolis –  10 do 20 kapi nekoliko puta nedeljno treba da postane svakodneva navika. Njegovo povoljno dejstvo i neverovatnu moć u jačanju organizma možete osetiti i u roku od nekoliko dana ukoliko ga ranije niste koristili.

Matični mleč – uz propolis, sastojak u prirodi sa najvećom tj. najsnažnijom biološkom vrednošću. Možda najsavršeniji proizvod prirode. U rastvoru sa medom i polenom (jedini način da se sačuva njegova prava nutritivna vrednost) predstavlja namirnicu za jačanje imuniteta.

Imuno Med – odličan proizvod čiju formulu sam kreirao kao suosnivač brenda SuperNatural Med na bazi 100% prirodnog domaćeg meda sa veoma moćnom biljkom afričkog crnog kima (nigella sativa) koji ima veliku antioksidativnu moć i veoma je efikasna u borbi protiv mnogih bolesti.

Zdravije grickajte, kuvajte i  mesite za jačanje imunuteta

Koštunjavo voće – bademi, lešnici, orasi, indijski orasi, i brazilski orasi. Osim što su bogati omega 3 mastima sadrže velike količine antioksidanata, minerala i vitamina E (odgovoran za zdravlje kože). Sadrže i cijanid u malim količinama koji pomaže u sprečavanju razvitka svih vrsta tumora pa čak i raka. Semenje bundeve i suncokreta su dosta značajni zbog bogatstva cinka i magnezijuma čiji deficit ozbiljno može oštetiti funkcionisanje organizma i imunitet.

Integralna brašna – belo brašno je, uz velike količine soli, jedan od najvećih neprijatelja. Tako da kada je reč o žitaricama, treba se u potpunosti preorijentisati na integralne žitarice koje su dobijene mlevenjem celog zrna jer je tako očuvana nutritivna vrednost. Ovas je verovatno najkvalitetniji jer ne sadrži gluten.

Međutim bolja opcija od žitarica (testenina koje bi trebalo izbegavati) je integralna riža, kinoa, i proso. Poželjno je konzumirati ih u jutarnjim i popodnevnim časovima, a izbegavati uveče zbog smanjene insulinske osetljivosti. Ovo je hrana koja treba da obezbedi dnevne energetske potrebe. Obratiti pažnju pri kupovini istih jer je izraz “integralno” zloupotrebljen na domaćem tržištu, tako da uvek obratite pažnju na sastav na poleđini proizvoda.

Začini – cimet, ljuta papričica, đumbir, i ren. Takođe moćni antioksidanti sa prirodnim dejstvom na poboljšanje čovekovog zdravlja i za otklanjanje mnogih bolesti u začetku.

Mnogo tečnosti

Voda – u velikim količinama. Ljudi bez razoga oskudevaju u zalihama vode, ne unoseći dnevno dovoljne količine zbog loše navike. Stoga treba obratiti pažnju na ovaj faktor i popiti minimalno 2.5 litre, odnosno 4 i više litara uz bilo kakvu fizičku aktivnost. Obratiti pažnju na unošenje pre, a ne nakon obroka da bi se izbeglo loše varenje.

Dodaci ishrani

Oni su danas postali jedan od ključnih faktora u očuvanju zdravlja i jačanju imuniteta i iako nisu neophodni, oni imaju pozitivan efekat, zbog toga moderni čovek ne posvećuje dovoljno pažnje ishrani i unosu sveže hrane – voća i povrća.

Anitoksidanti 

Uništavaju slobodne radikale i poboljšavaju oslobađanje tela od toksičnih materija. Antioksidanti su neophodni telu za kompletno zdravlje. Bitno je napomenuti da treba birati bolje suplemente zbog apsorpcije.

Probiotici

Probiotici su dosta efikasni u vidu suplemenata za razliku od ostalih kao što su vitamini i minerali i koji se dosta slabo apsorbuju.

Omega 3 masne kiseline i riblje ulje

Nezasićene masne kiseline (EPA i DHA) imaju više nego ogromnu ulogu u organizmu u zaštiti kardiovaskularnog sistema i regulisanju loših (trans) masti i LDL-a (lipoprotein koji transportuje holesterol). Osim toga one čine kožu, kosu, nokte, oči zdravijim. Ukoliko se ne unosi dovoljno ribe, morskih plodova, avokada, maslina ili maslinovog ulja, omega 3 sa što većom količinom EPA i DHA u vidu suplementa bi svakako trebalo da bude izbor.

Ekstrakti lekovitih biljaka 

Za opšte zdravlje organizma i jačanje prirodnog imuniteta. Može se izdvojiti ehinacea, noni, aloe vera, kao i Imuno Med sa crnim kimom jer je crni kim veoma moćan za jačanje imuniteta, zatim ulje divljeg origana itd.

Kompleks vitamina B

Za povećanje proizvodnje energije na ćelijskom nivou. Veliki broj ljudi ne unosi dovoljno vitamina B, tako da je unos kroz dodatke ishrani u mnogim slučajevima efikasan. Smanjen apetit je uzork nedostatka vitamina B. Milgamma N je kvalitetan kompleks vitamina B koji se teže nalazi, ali je dosta bolji od drugih na tržištu.

Koenzim Q10

Koenzim Q10 je odličan za srce i krvne sudove, namenjen ljudima starijim od 35 godina jer se nakon toga smanjuje prirodno lučenje koenzima Q10. Odličan je i za imunitet. On je sastojak svake žive ćelije i otkriven je tek pre nešto više od 35 godina, stoga shvatanje njegovog značaja i dalje raste.

Izbegavati sve farmaceutske proizvode i lekove kao što su lekovi za bol, temperaturu, grip i slično jer oni ne leče uzrok već posledice, a usput postoji veliki broj negativnih efekata.

Budite aktivni – krećite se više

Fizička aktivnost – svakodnevnom primenom fizičkih aktivnosti oslobađamo se toksina, povećavamo respiratorne sposobnosti, sprečavamo atrofiju mišića, ubrzavamo metabolizam, i sagorevamo višak kalorija koji su glavni razlog za gojaznost koja direktno smanjuje otpornost organizma.

Uz bilo kakav vid aktivnosti (šetnja takođe spada u fizičku atktivnost) u trajanju od minimalno 30 minuta, najmanje jednom u dva do tri dana, javlja se mnogo bolji osećaj i sveopšte stanje organizma.

https://www.youtube.com/watch?v=aUaInS6HIGo

Ali je bitan i odmor

San – minimalno 7 do 8 sati noćnog sna je neophodno za održavanje imuniteta jakim. Kasnim leganjem poremećen je normalni bioritam što se dalje negativno odražava na mnoge stvari.

Bitno je napomenuti da je noćni san mnogo bitniji od dnevnog tj. dnevno spavanje ne može zameniti pozitivne funkcije na telo koje ima noćni san. Kratko poslepodnevno spavanje (power nap) može da se koristi kao trenutno osveženje i odmor za drugi deo dana.

Najvažnije je polako menjati loše navike, i zameniti ih dobrim. Sve prethodno nabrojane činjenice predstavljaju higijenu tela. Drugačiji, lošiji vid načina života opterećuje i „zagađuje“ organizam. Od velikog je značaja slušati svoje telo i bol, loš osećaj ili neraspoloženje su jasan znak da se telo ne nalazi u potpuno zdravom stanju jer su se na taj način aktivirali urođeni odbrambeni mehanizmi kod čoveka, kada telo sugeriše da organizam ne funkcioniše dobro.