Connect with us

Hi, what are you looking for?

* Naslovna

Jačanje imuniteta – kako da pomognemo našem glavnom čuvaru?

Imunitet ili imuni sistem predstavlja odbrambeni mehanizam našeg organizma, koji ima ulogu da zaštiti organizam od različitih stranih tela. Deo sistema nam je dat, na deo možemo da utičemo i da ga ojačamo!

Izvor: Gut Microbiota

Imunitet je jedna od najčešće korišćenih reči u svakoj sezoni virusa. Koriste je da nam prodaju lekove, da nas uplaše, da nas podstaknu da budeo bolji ljudi. Ali koliko imunitet zaista zavisi od nas i šta je istina, a šta laž kod mase reklama koje nam serviraju?

Imunitet ili imuni sistem predstavlja odbrambeni mehanizam našeg organizma, koji ima ulogu da zaštiti organizam od različitih stranih tela. Od organizama kao što su virusi, bakterije, gljivice, paraziti i svi ostali mikroorganizmi koji predstavljaju pretnju po naše zdravlje, ali i od toksina pa i od tumora koje telo samo može da razvije.

Urođeni i stečeni imunitet

Postoje urođeni i stečeni imuni sistem. Urođeni već ima “predznanje” o mnogim bolestima, i on predstavlja “prvi red” odbrane od infekcija. Stečeni je iskustveni, tačnije onaj koji je razvijen u kontaktu sa uzročnicima bolesti.

Postoji prirodni i veštački stečeni imunitet. Npr. vakcinacija spade u veštački stečen imuni sistem. Da bi se on razvio u potpunosti potrebni su dani, ili čak i nedelje, meseci, dok god se potpuno ne izborimo sa stranim telom. Urođeni i stečeni imuni sistem deluju zajedno radi bolje i efikasnije zaštite organizma.

U današnje vreme imuni sistem je isprovociran više nego ikad. Moderan, nezdrav način života svakodnevnica je većine populacije. Ljudi se nikada u istoriji nisu lošije, tj. nezdravije hranili. Stres je sveopšte i svakodnevno prisutan. Ovo utiče na smanjenje otpornosti organizma kod ljudi, stoga postajemo sve više ranjivi i sve slabiji. Sve je više virusa koji vladaju na globalnom nivou, bolesti, broj alergija se povećava, osetljivost ljudi je izraženija, hronični umor se javlja kod većine.

Jedini izlaz je podizanje sopstvene svesti o tome šta svako za sebe može da uradi kako bi ojačao svoj odbrambeni mehanizam.

Kako odmažemo našem “čuvaru”?

Glavni “zagađivači” našeg tela su oni koji direktno utiču na slabljenje odbrambenih sposobnosti organizma: duvan, alkohol, sve vrste droga, veštački dodaci namirnicama – aditivi, zaslađivači, arome, sredstva za bojenje i promenu ukusa, konzervansi, prskano voće i povrće takođe u velikoj meri povećavaju toksičnost organizma zbog pesticida kojima su prskani, obojeni i previše zaslađeni sokovi, sva gazirana pića, hronični stres, depresija, fizička neaktivnost, zagađena životna sredina, manjak noćnog sna.

Šta čovek mora da promeni u svakodnevnim navikama da bi živeo zdravije?

Odgovor je vrlo jednostavan, i uz malo volje i svesti o važnosti dalje navedenog, za kratko vreme je lako ostvariti napredak i dostići sveopšte bolje psihofizičko stanje.

Pravilna ishrana sadrži sve ovo:

Obratiti pažnju na smanjenje jednolične i jake hrane, bogate oštećenim (trans) mastima i/ili šećerima jer je upravo ona glavni uzročnik većine hroničnih oboljenja i oboljenja krvih sudova i srca.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Raznovrsna hrana, što prirodnijeg porekla – uz više od tri obroka dnevno raspoređenih ravnomerno i u manjim količinama uz dosta povrća i voća zbog njihovog bogatog sastava antioksidanata koji deluju protiv toksičnih materija u našem telu tj. slobodnih radikala, ujedno i zbog visokog sadržaja vlakana.

Unositi i probiotike (mlečni proizvodi, kiseli kupus, kisela paprika), ali se ograničiti na fermentisane mlečne proizvode (kiselo mleko i sirevi) umesto mleka.

Probiotici – kao što je navedeno, probiotici su veoma važni za zdravlje i jačanje imuniteta. Tek nedavno je njihov značaj u potpunosti shvaćen. Prirodan balans u crvenoj flori, gde preovladavaju dobre bakterije (probiotici), a ne ostale loše bakterije, određuje kompletno zdravlje orgaizma. Svaki disbalans u korist loših bakterija rezultira u padu imuniteta, alergijama i ostalim problemima. Postoji na milion različitih tipova bakterija, stoga treba varirati hranu koja je bogata probioticima. Unos probiotika i prebiotka kroz suplementaciju takođe može biti pametan izbor ukoliko se ne unosi dovoljno proizvoda ili ukoliko dođe do pada imuniteta ili alergija. Lekovi, antibiotici pogotovo, uništavaju dobre bakterije stoga ih treba izbegavati.

Sve vrste riba – zbog bogatsva ribljim uljem i Omega 3 masnim kiselinama. Tuna, skuša, haringa, losos, oslić, sardine i td. Trebalo bi unositi ribu nekoliko puta nedeljno. Riba je bogata i fosforom, jednim od glavnih sastojka za dobro pamćenje tj. pravilno funkcionisanje mozga.

Riba je i dalje najvažniji izvor Omega 3 masnih kiselina
Riba je i dalje najvažniji izvor Omega 3 masnih kiselina

Hladno ceđeno maslinovo ulje, konopljino ulje, laneno ulje, i kokosovo ulje  – koristiti ih sa svežim namirnicama, dok za prženje treba koristiti isključivo kokosovu mast ili svinjsku mast ili buter (pravi mlečni sa 82% mm) jer se prženjem na mastima drugog porekla stvaraju trans masti, ekstremni neprijatelji srca i krvnih sudova. Navedena ulja su bogata mastima i Omegom 3 koje su neophodne našem organizmu i našim ćelijama.

Zeleni i beli čaj – veoma bogati antioksidantima (flavonoidima) stoga su od esencijalnog značaja u početnom procesu oslobađanja toksina i slobodnih radikala, takođe zbog malog sadržaja kofeina će povoljno delovati na naš centralni nervni sistem i dobro raspoloženje.

Crna čokolada sa visokim procentom čistog kakaoa – nisu sve čokolade loše, stoga izbaciti previše zašećerene (pogotovo belu koja ni ne sadži kakao), a ubacite zdravu crnu čokoladu koja sadrži minimum 70 % kakaa, jer kakao je takođe veoma moćan antioksidant sa najvišom vrednostima na ORAC skali.

Med – verovatno i najstariji čovekov saveznik u borbi protiv raznih bolesti. Obavezno ga uključiti u dnevni meni. Med je bogat antioksidantima i mineralima. Savetuje se uzimanje jedne do dve kašičice ujutru.

Propolis –  10 do 20 kapi nekoliko puta nedeljno treba da postane svakodneva navika. Njegovo povoljno dejstvo i neverovatnu moć u jačanju organizma možete osetiti i u roku od nekoliko dana ukoliko ga ranije niste koristili.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Matični mleč – uz propolis, sastojak u prirodi sa najvećom tj. najsnažnijom biološkom vrednošću. Možda najsavršeniji proizvod prirode. U rastvoru sa medom i polenom (jedini način da se sačuva njegova prava nutritivna vrednost) predstavlja namirnicu za jačanje imuniteta.

Imuno Med – odličan proizvod čiju formulu sam kreirao kao suosnivač brenda SuperNatural Med na bazi 100% prirodnog domaćeg meda sa veoma moćnom biljkom afričkog crnog kima (nigella sativa) koji ima veliku antioksidativnu moć i veoma je efikasna u borbi protiv mnogih bolesti.

Koštunjavo voće – bademi, lešnici, orasi, indijski orasi, i brazilski orasi. Osim što su bogati omega 3 mastima sadrže velike količine antioksidanata, minerala i vitamina E (odgovoran za zdravlje kože). Sadrže i cijanid u malim količinama koji pomaže u sprečavanju razvitka svih vrsta tumora pa čak i raka. Takođe, semenje bundeve i suncokreta su dosta značajni zbog bogatstva cinka i magnezijuma čiji deficit ozbiljno može oštetiti funkcionisanje organizma i imunitet.

Integralna brašna – belo brašno je, uz velike količine soli, jedan od najvećih neprijatelja. Tako da kada je reč o žitaricama, treba se u potpunosti preorijentisati na integralne žitarice koje su dobijene mlevenjem celog zrna jer je tako očuvana nutritivna vrednost. Ovas je verovatno najkvalitetniji jer ne sadrži gluten.

Međutim bolja opcija od žitarica (testenina koje bi trebalo izbegavati) je integralna riža, kinoa, i proso. Poželjno je konzumirati ih u jutarnjim i popodnevnim časovima, a izbegavati uveče zbog smanjene insulinske osetljivosti. Ovo je hrana koja treba da obezbedi dnevne energetske potrebe. Obratiti pažnju pri kupovini istih jer je izraz “integralno” zloupotrebljen na domaćem tržištu, tako da uvek obratite pažnju na sastav na poleđini proizvoda.

Začini – cimet, ljuta papričica, đumbir, i ren. Takođe moćni antioksidanti sa prirodnim dejstvom na poboljšanje čovekovog zdravlja i za otklanjanje mnogih bolesti u začetku.

Mnogo tečnosti

Voda – u velikim količinama. Ljudi bez razoga oskudevaju u zalihama vode, ne unoseći dnevno dovoljne količine zbog loše navike. Stoga treba obratiti pažnju na ovaj faktor i popiti minimalno 2.5 litre, odnosno 4 i više litara uz bilo kakvu fizičku aktivnost. Obratiti pažnju na unošenje pre, a ne nakon obroka da bi se izbeglo loše varenje.

Svaki put kada ste žedni popijte najmanje 0.33ml vode
Svaki put kada ste žedni popijte najmanje 0.33ml vode

Dodaci ishrani

Oni su danas postali jedan od ključnih faktora u očuvanju zdravlja i jačanju imuniteta i iako nisu neophodni, oni imaju pozitivan efekat, zbog toga moderni čovek ne posvećuje dovoljno pažnje ishrani i unosu sveže hrane – voća i povrća.

Anitoksidanti – uništavaju slobodne radikale i poboljšavaju oslobađanje tela od toksičnih materija. Antioksidanti su neophodni telu za kompletno zdravlje. Bitno je napomenuti da treba birati bolje suplemente zbog apsorpcije.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Probiotici su dosta efikasni u vidu suplemenata za razliku od ostalih kao što su vitamini i minerali i koji se dosta slabo apsorbuju.

Omega 3 masne kiseline i riblje ulje – nezasićene masne kiseline (EPA i DHA) imaju više nego ogromnu ulogu u organizmu u zaštiti kardiovaskularnog sistema i regulisanju loših (trans) masti i LDL-a (lipoprotein koji transportuje holesterol). Osim toga one čine kožu, kosu, nokte, oči zdravijim. Ukoliko se ne unosi dovoljno ribe, morskih plodova, avokada, maslina ili maslinovog ulja, omega 3 sa što većom količinom EPA i DHA u vidu suplementa bi svakako trebalo da bude izbor.

Ekstrakti lekovitih biljaka – za opšte zdravlje organizma i jačanje prirodnog imuniteta. Može se izdvojiti ehinacea, noni, aloe vera, kao i Imuno Med sa crnim kimom jer je crni kim veoma moćan za jačanje imuniteta, zatim ulje divljeg origana itd.

Kompleks vitamina B – za povećanje proizvodnje energije na ćelijskom nivou. Veliki broj ljudi ne unosi dovoljno vitamina B, tako da je unos kroz dodatke ishrani u mnogim slučajevima efikasan. Smanjen apetit je uzork nedostatka vitamina B. Milgamma N je kvalitetan kompleks vitamina B koji se teže nalazi, ali je dosta bolji od drugih na tržištu.

Koenzim Q10 – je odličan za srce i krvne sudove, namenjen ljudima starijim od 35 godina jer se nakon toga smanjuje prirodno lučenje koenzima Q10. Odličan je i za imunitet. On je sastojak svake žive ćelije i otkriven je tek pre nešto više od 35 godina, stoga shvatanje o njegovom značaju i dalje raste.

Izbegavati sve farmaceutske proizvode i lekove kao što su lekovi za bol, temperaturu, grip i slično jer oni ne leče uzrok već posledice, a usput postoji veliki broj negativnih efekata.

Budite aktivni – krećite se više

Fizička aktivnost – svakodnevnom primenom fizičkih aktivnosti oslobađamo se toksina, povećavamo respiratorne sposobnosti, sprečavamo atrofiju mišića, ubrzavamo metabolizam, i sagorevamo višak kalorija koji su glavni razlog za gojaznost koja direktno smanjuje otpornost organizma.

Uz bilo kakav vid aktivnosti (šetnja takođe spada u fizičku atktivnost) u trajanju od minimalno 30 minuta, najmanje jednom u dva do tri dana, javlja se mnogo bolji osećaj i sveopšte stanje organizma.

Ali je bitan i odmor

San minimalno 7 do 8 sati noćnog sna je neophodno za održavanje imuniteta jakim. Kasnim leganjem poremećen je normalni bioritam što se dalje negativno odražava na mnoge stvari.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Bitno je napomenuti da je noćni san mnogo bitniji od dnevnog tj. dnevno spavanje ne može zameniti pozitivne funkcije na telo koje ima noćni san. Kratko poslepodnevno spavanje (power nap) može da se koristi kao trenutno osveženje i odmor za drugi deo dana.

Najvažnije je polako menjati loše navike, i zamenjivati ih dobrima. Sve prethodno nabrojane činjenice predstavljaju  higijenu tela. Drugačiji tj. lošiji vid življenja opterećuje i “zagađuje” organizam. Od velikog je značaja slušati svoje telo i bol, loš osećaj ili neraspoloženje su jasan znak da se telo ne nalazi u potpuno zdravom stanju jer su se na taj način aktivirali urođeni odbrambeni mehanizmi kod čoveka, kada telo sugeriše da organizam ne funkcioniše dobro.

16 Comments

16 Comments

  1. Igor Vujičić

    04.01.2010 at 08:17

    Ekstra članak. Ognjen se baš potrudio, a i ja sam saznao nešto novo o izbalansiranoj ishrani. Sad mi ostaje da to i primenim, dakle, pravac na doručak :)))

  2. ZDRAVKO

    04.01.2010 at 14:20

    Pravi tekst,pravu u glavu bez puno filozofije,konkretno,prakticno…puno toga primenjujem ali nazalost i imam dosta toga da promenim,u novu godinu ulazim s ciljem da se promenim,da izbacim ili smanjim grickalice,gazirano i sl.da pocnem da jedem vise puta na dan,sve ostalo manje vise primenjujem:-)
    Treba preci s reci na dela,tako da nema price nego rad,red,disciplina!
    Pozdrav svima!

  3. Ksenija

    04.01.2010 at 15:11

    Tekst je generalno sjajan!
    Imam samo jednu zamerku. Ja bih samo htela da kažem da se ne slažem (kao ni moderna medicina, uostalom) da postoje dodaci ishrani koji će poboljšati imuni sistem ili uopšte neki specifičan način života, sem onog poznatog – lepo spavaj, jedi zdravo, vežbaj, izbori se sa stresom – koji bi mogli da učine imuni sistem boljim. Za sada se ništa od toliko hvaljenih supstanci nije pokazalo korisnim u poboljšanju imuniteta, bar ne u velikim, randomizovanim, placebo-kontrolisanim studijama.

    Za sada ovoliko, ukoliko neko traži citate i reference, neka pita. Trenutno sam usred spremanja kuće, pa nemam vremena, ali kasnije… :)

  4. Andrija

    08.01.2010 at 21:37

    Super! Ovde su faktički sve napomene i saveti vezani za ishranu i način života sažeti na jednom mestu.

    Ali, “članak o jačanju imuniteta koji je nastao kao rezultat [b]dugogodišnjeg[/b] iskustva i eksperimentisanja” – sa nepunih dvadeset godina! Šta reći nego fascinantno – svaka čast!

  5. Galipop

    21.02.2015 at 16:59

    Sjajno, sve na jednom mestu i jasno!

Uključi se u diskusiju

Povezani članci

Zdravlje

Redovno džogiranje može da produži život u proseku za šest godina, otkriće je novog istraživanja danskih naučnika. „Sa sigurnošću možemo reći da trčanje produžava...

lifestyle

Kada lišće počne da opada, a dani postaju mračniji, mnogi od nas se bore sa stalnim osećajem razdražljivosti i umora – to su uobičajeni...

* Naslovna

Pozdravili smo se sa lubenicom, grožđem, krastavcem, zelenom salatom i drugim letnjim voćem i povrćem, a sada želimo dobrodošlicu jesenjim izdancima i podsećamo zašto...

* Naslovna

Postoji li osoba kojoj spavanje ne predstavlja zadovoljstvo? Svima nam je potreba za snom urođena, pa opet neki se ovoj potrebi prepuštaju lako, neki...