U tranzitnoj sam zoni, 6:10 ujutru, učesnici se presvlače, nameštaju kacige i tog trenutka shvatam da sam zaboravila svoju. Trčim do kola, ulećem i vozim kao pomahnitala do Zemuna, a u mojoj ulici radovi, pa se parkiram se 500-600m od nje i trčim iz sve snage do stana, grabim kacigu i brzinski vozim nazad. Imam fore do 6:50 da dođem jer će tada zatvoriti svi prilazi. Stižem na parking, gledam u sat – 6:35.

Dramatičan početak dana, zar ne? Adrenalin me je dobro drmao još od subote, srce je ludački lupalo i selektivno sam primala informacije. Ne, to nije bila trema, već nekakav miks straha i želje da sve prođe kako treba i da ne razočaram moje devojke iz štafete.

Štafetu TRI Stars činile smo Nataša – koja je plivala 1.9km, javozila biciklo 90km i Danijela – koja je trčala 21.1km. Svima trima ovo je bilo prvo učešće na nekoj triatlonskoj trci. Nismo imale predstavu koje vreme tačno ćemo da jurimo, ali je svaka od nas želela da da sve od sebe. Natašina specijalnost su plivačke trke od 100m, nije ranije plivala u Adi, a ja vozim drumaša samo dva meseca, nemam iskustva ni taktike, ali sam rešila da budem deo ove “igranke”. Danijela je iskusna i sjajna trkačica, i ima zadatak – da nas sve sačeka i “izvuče” vreme ako neka od nas “zezne stvar”.

Nataša u pohodu na jezero :)

6:55 – Nataša ulazi u vodu, čuju se trubači, 7:00 i počinje plivačka deonica, a ja trčim do garderobe da se presvučem čim pre. Stojim sa neverovatnom ekipom, takođe sve štafete i smejemo se, čekamo plivače… 34. minut dotrčava Nataša. WoooW, super je brza!! Saginjem se i skidam čip sa njene noge, trčim u zonu tranzicije, kačim čip na svoju levu nogu, istrčavam dole, prolazim kroz “kapiju” i samo čujem KRENI. I tako i bi…

I krug:

Sve je okej, osim što je vrlo hladno. Kroz misli mi prolazi Stefan koji me je savetovao da ipak ostavim rukave na sebi…pametna odluka! Vozim solidno, u zoni komfora, prepoznajem druge učesnike, mašemo jedni drugima i bodrimo se! Približava mi se Stević, snimamo se, smejemo, zezamo… Super se osećam….Penjem se na most – uspešno :))). Kul.

II krug:

Isti ritam, redovno se hridriram, počela sam da pijem gelove (hranim telo da ne otkaže), pružam ruku malenim Romima na putu koji su bukvalno molili da im se javimo :) A kod Ade moja ekipa: ostatak štafete, kolege, trkači, drugari…i ja svima uredno mašem… Smejem se, dakle dobro sam :)))

Dragana “bajsija” :)

III krug:

Duva užasan vetar i usporava me, ali sam u fazonu – šta se mora nije teško, imaš samo još ovoliko! U misli mi dolazi dečko iz Beosporta koji mi je sredio bajs i zahvalna sam mu jer idem sasvim dobro. Registrujem svaku petu pesmu na slušalicama…u nekakvom sam zenu. Penjanje na Most – okej, imam snage, dolazim do okrepe i vidim svoju mamu preplašenog lica i govorim joj: “Dobro sam! Imam još jedan krug! Budi tu!”. Bacam bidon, uzimam drugi i vičem ekipi sa okrepe: “Čuvajte mi mamu da se ne šlogira” :) . Dakle, imam snage i da se šalim, ali…krećem uz most kad ono, mali bol u butinama – ALARM – magnezijum!!! Uzimam 4 brazilska oraha (Toma, car dao sjajan savet!!), pijem izotonik i nastavljam dalje u pohodu na poslednji krug. Mogu ja to.

IV krug:

Vetar je još jači, ali sam svesna da je ovo poslednji krug i sad, udri, nema zezanja… Pravim okret, kažem kontrolorima – “Hvala lepo, ovo je sve od mene za danas!” i nastavljam u pohodu na “Mostić”. Popela sam se i taj četvrti put!! Kod Ade me čeka ekipa koja skandira moje ime, i to mi daje dodatnu energiju, penjem se na most, idem do okrepe, govorim mami da je kraj i da ide kući, da sam super… Na Mostu srećem Veroljuba, njegov osmeh i reči podrške bili su kao vetar u leđa i idem da završim šta sam započela.

Ulećem u cilj, silazim sa bajsa, gledam na sat: 3h 22min. Ne verujem svojim očima. Mislila sam da ću ići bar 3.30-3:45. Iznenadih sebe samu rezultatom. Trčim do zone tranzicije i guram biciklo, skidam čip, kačim ga Danijeli…ona sada nastavlja ovu igranku dalje.

A ja…kao da se ništa nije ni desilo. Hodam normalno, odlazim da se presvučem, pa na masažu, pa se pozdravljam sa svima koji su već završili trku i na cilju zajedno sa Natašom čekamo Danijelu.

Danijelin prolazak kroz cilj. Gotovooo :)

Naša štafeta TRI Starts je bila treća u ženskoj kategoriji. Završile smo sve tri dicipline za 5h 49min 10sec. Ponosna sam na sve tri. Bile smo sjajne. I sve smo rekle da ćemo ponoviti ovo i sledeće godine! :)

Možda bi ova reportaža zvučala drugačije da sam sačekala nekoliko dana da se sve slegne, ali mišljenja sam da je poenta da napišem dok je sve “vruće” i onako, iz srca, jer u ovu priču i jesam ušla srcem, a tek onda krenula da se spremam. :)

Zaista nisam imala utisak da sam vozila biciklo više od tri sata bez prestanka, niti mi je bilo teško… Nije bilo ni kriznih momenata, šta više – mislim da sam 80% izvozila u zenu. Mudro sam rasporedila energiju, nisam se zaletala, nisam stala ni na sekund, a to je i bio cilj.

Otkrila sam još jednu dimenziju koja je potpuno drugačija od npr. trčanja maratona. Kako volim da kažem – Trčanje i biciklizam su kao prva i prava ljubav.

Utisci o 11TriBelgrade:

Organizacija – odličan 5

Staza – odličan 5

Okrepa – odličan 5

Volonteri – odličan 5

Startni paket – odličan 5

Samo mala “zamerka” i poruka za sledeću godinu je da bar neku simboličnu medaljicu dobijaju ubuduće i učesnici štafeta. Makar bila i kao dugme, ali da imamo nešto da nas seća na trku. :)

TRI Stars štafeta

E sad, “zahvalnica”:

Prvo Danilu, koji me je ubedio da učestvujem u 11TriBelgrade (ubeđivanje je trajalo tri minuta max :)))) ), zatim Darku i ostatku ekipe iz organizacije koji su zaista uradili pravu stvar i savršeno organizovali trku. Dači, koji je bio tu da me sasluša i da dragocene savete. Ekipi sa Strave koja me je prepoznala, javila se i bila velika podrška u krugovima (kao i pre i posle trke)… Tu je i potpuni kralj biciklizma Stević, zatim Đurić, Toma, Boban, Lukić, Barbarić, Jelena, Andrijana, Darko, Mihailo, Mima, Petar, Ksenija, Veličković… Moji Intersportaši – Branka, Bilja i Vlada… Klubski Čegar… Posebno hvala profi Porubskom koji me je snabdeo rukavima u zadnji čas! I Stefanu koji me je uverio da ne treba da ih skidam! Nekog sam sigurno izostavila, ali ih molim da mi ne zamere…

A najveće hvala mojoj dragoj Mariji koja me je spojila sa neverovatnim ženama sa kojima sam bila deo štafete TRI Stars…

Vidimo se sledeće godine, TRI Stars ima u planu još jače da zablista, ovo je bilo tek zagrevanje! ;)