na cilju

O triatlonu u Srbiji

Kako se trend triatlona rasplamsava u svetu, tako i naša zemlja postaje deo ovog globalnog sportskog pokreta. Praćenjem Ognjena Stojanovića, našeg najboljeg PRO takmičara i njegovih dogodovština u svetskoj eliti i pokušajima da se klafikuje na Olimpijske igre, upoznali smo jedan ceo novi svet takmičarskog triatlona.

Drugi veliki trend u triatlonu, posebno interesantan za sve nas rekreativce jeste Ironman, tj serija dugih triatlona. U okviru ovih distanci (dužih od olimpijske) svako ko krene da se bavi ovim sportom, pokušava da nađe svoje mesto kao Ejdž Gruper takmičar.

Ejdž gruperi (age groupers) su amateri koji se takmiče u grupama koje su definisane po godištu rođenja i polu. Oni se nazivaju ejdž gruperi, a ne amateri, zato što poneki (većina) ovih ljudi ozbiljno trenira triatlon. Neki i po 2 puta dnevno (pre i posle posla).

Zvanični šampionat u Ironmanu, odžava se jednom godišnje na Koni (Kona Island) na Havajima. Ove godine datumi su se poklopili. Oko 2200 najbolje spremnih profesionalaca i ejdž grupera 12. oktobra takmičilo se za titulu svetskog šampiona, kao i nas 23 na trci na Adi :)

[cf]iframe[/cf]

Da sve ovo ne bi bilo tako besmisleno, pobrinuo se i Vladimir Savić, prvi čovek iz Srbije koji je izborio plasman i koji je 12. oktobra, iz opravdanih razloga nastupao na Havajima, a ne sa nama na Adi. Vlajko – triatlon je stil života i naša velika inspiracija.

Ideja i organizacija

Pored svih ovih vidljivih priča, postoje u Srbiji i momci (pretežno momci, nažalost) o kojima ne znamo puno, ali koji treniraju podjednako jako i ozbiljno. Neki od njih su i po 10, 20 godina u triatlonu, i triatlon im je pored posla i porodica, velika ljubav.

Pošto govorimo o ne više od 50 ljudi, triatlonci se međusobno poznaju, ali do sada nije bilo prilike da se na jednom mestu okupe ljubitelji dugih triatlona.

Zato je fantastično što je ekipa došla na ideju i sada već možemo reći fantastično realizovala ovaj događaj!

Milan Krotić i Milutin Petković inicirali su, a uz pomoć Triatlon Saveza Beograda i Ivana Buđe uspeleli i da organizuje jedan sjajan istorijski događaj. Svaka čast momci!

Triatloni u Srbiji koliko god bili mali događaji, imaju neku posebnu atmosferu. Možda baš zato što pre trke imaš dovoljno vremena da sa svima popričaš, da se zagreješ… da se upoznaš sa ljudima i shvatiš da ćete narednih 4-5-6 sati biti zajedno na stazi na istim mukama :)

tranzicija

A kada je priča dobro onda se vrlo lako uključe i ostali ljudi. Boki Marić je iz Amerike, poslao savete za sve učesnike kako da završe trku, Vlada Savić takođe, volonteri i ekipa od 10 ljudi se priključila da pomogne… svako je pronašao način da bude deo ovog malog spektakla.

Reklo bi se istorijskih trenutak, jer jednom kada nešto pokreneš, treba vremena, ali stvari više nikada nisu iste. Već se planira sledeća godina i akcija!

Poludistanca-Ada: Plivanje

plivanje ada

Plivali smo u Savskom jezeru, 1.9km što je jedan krug od početka skijanja na vodi. I ako je voda bila oko 15 stepeni, i ako je trava narasla u Adi, plivanje je bilo uživanje, jer je voda čista i mirna, a obavezna neoprenska odela omogućavaju optimalnu temperaturu.

[cf]iframe2[/cf]

Poludistanca-Ada: Bicikl

Vožena su 4 kruga, 90 km od kraja Ade (parking kod skijanja) skoro do Umke (okret kod Fabrike kartona?). Staza nije bila zatvorena za saobraćaj, ali nije bilo većih problema. Tu i tamo bilo je susreta sa vozačima, ali na kraju, svi na broju i bez padanja.

[cf]iframe3[/cf]

Poludistanca-Ada: Trčanje

Na kraju,  trčanje. Polumarton je bio podeljen u 4 kruga, a trčalo se od starne zone pa do ragbi terena. Na okretima na trčanju bile su organizovane okrepne stanice.

Strpljiv, disciplinovan, posvećen?

Kada je u pitanju moja trka i nastup – danas sam pročitao tvit, jednog od najvećih živih trenera trialtona, Džo Frila.

Džo ocenjuje, da su po njegovom 30-togodišnjem iskustvu, najbolji učenici: strpljivi, disiplinovani i posvećeni. Kakav sam ja učenik?

Od kada sam krajem maja 2013. godine uradio trku u St. Poltenu, 4 meseca za mene nije bilo ozbiljnih treninga, a onda sam u subotu odlučio da uradim ozbiljnu trku. Nije problem pauza, ona je bila planirana: prvo mesec dana kuliranja i obaranja forme, da bi se ovaj period nastavio u period posvećen porodici porodici i našoj bebari, budućem triatloncu Zmijancu.

Vlajko Savić, trener koji je brinuo o meni i koji me je iz Kone savetovao da vozim drugu-treću zonu na bajku i onda krenem 5:15 na trčanju, mogao je to samo da mi poželi, jer njegov učenik u Beogradu je gruvao svih 90 km u zoni 4+, tako da nakon što je sišao sa bajka (bez BRICK treninga poslednjih 4 meseca) mogao samo da konstatuje: biće ovo patnja do kraja.

Da nije bilo Dragane i Vuka, keve i ćaleta, kao i da ovo nije bila prva trka u Srbiji ovog tipa, ladno bih odustao posle 3 km trčanja. Ovako sam se mrcvario do cilja i završio polumaraton za 2 sata i 22 minuta.

No valjda je i to dobro. Da telo zapamti bol i da naučim lekciju: nema prečica! Biti realan u svojim mogućnostima i iskren prema sebi. To je sada vidljivo.

I još jedna lekcija: “Slušaj trenera konju”. Vređam konje, konji slušaju.

BRAVO

Za kraj, velike čestitke ekipi organizatora, velike čestitke svima koji su startovali i veliko hvala svima koji su bili uz stazu i podržavali takmičare. Vidimo se sledeće godine!

Rezultati

rezultati poludistanca ada 2013

 

Komentari