Stefan Roganović ima samo 21 godinu i pred sobom blistavu sportsku karijeru. Više od 10 godina se bavi tenisom i dve godine je bio rangiran na ATP listi. Do sada je istrčao tri polumaratoma i jedan maraton, a ove godine je završio dva half ironmana. Uz sve te izuzetne sportske podvige i student je Fakulteta Tehničkih Nauka u Novom Sadu. Evo kako je izgledao njegov put ka triatlonu:
Pre dve godine, sa 19 godina istrčao sam svoj prvi maraton. Jedan prijatelj mi je tada rekao da će mi sledeći izazov biti Ironman. Od ranije sam znao da se ta disciplina smatra jednom od najzahtevnijih u sportu i nisam imao želju u tom momentu za tim.
Početkom ove godine, čitajući trcanje.rs video sam priču jednog trkača koji je uspeo da završi Ironman u Francuskoj. Dobio sam veliku motivaciju i počeo da razmišljam kako da uspem u tome. Pogledao sam kalendar i raspored takmičenja. Prva najbliža trka bila je zakazana krajem maja u Austriji (St Polten). Iako je bio februar, znao sam da mogu da uspem. Obratio sam se našem najuspešnijem Ironmanu, Vladimiru Saviću. On mi je dao mnogo korisnih saveta i pripremio program  tri meseca priprema. U toku ta tri meseca preplivao sam 40km, 700km vozio bicikl i istrčao 250km.
Pre početka priprema trebalo je da kupim adekvatan bicikl, a pre početka trke adekvatno neoprensko odelo (pošto se plivalo u hladnom jezeru). Prijavu sam poslao oko 40 dana pre trke. 
Iako se dugo godina bavim tenisom, slobodno mogu da kažem da atmosfera na teniskim turnirima nije ni približna kao na Ironmanu. Solidarnost medju takmičarima i želja da svi uspeju, ključni su zašto je ovaj sport tako poseban. Ovde se borimo najpre sa sobom pa tek onda sa ostalima. Opravdano ovu disciplinu zovu “više od sporta”.
Trka je startovala u nedelju u 7 ujutru. Na startu je bilo preko 2000 takmičara.
Bilo je hladno i kišovito, vreme se popravilo posle plivačke deonice. Završio sam trku za 7 sati i 2 minuta. Najveći izazov mi je bio savladati 90km brdovite Austrije biciklom. Osećaj kad se prolazi kroz cilj je nagrada za mesece priprema i posvećenosti. Kažu da je lako biti motivisan na dan trke, ali da je mnogo važnije imati volju u toku priprema.
Nakon Austrije odlučio sam da odmorim 15 dana. Tokom leta sam nastavio da treniram i prijavio još jedan Ironman 70.3 u Hrvatskoj (Pula). Ta trka je posebna jer je cilj smešten u Pulskoj areni. Na cilju sam bio posle 6 sati i 38 minuta.
Tokom priprema za obe trke sam istrčao 2 polumaratona (Beogradski i Subotički).
Želja mi je da za dve godine završim Ironman 140.6 (3.8km plivanje-180km bicikl-42 km trcanje). Nadam se da ću posle te trke ponovo podeliti iskustva sa vama i motivisati i druge da uspeju jer slogan ovog sporta je “Anything is possible”.