Za vikend sam vodio decu na Beogradsku rolerijadu. Profesionalna deformacija u meni je pratila ovog puta RISK MANAGEMENT PLAN, posebno deo oko bezbednosti učesnika, u kojem sam video da su ulice za decu zatvorene običnim znacima i visokim ogradama.
Praksa u svetu je da uvek gde je ukrštanje sa putem, policija stavi teške barikade, kao što su betonske ili vodene ograde ili se postave autobusi ili kamioni koji su tu da ublaže udarac prilikom npr. slučajnog ili namernog pokušaja vozila da pregazi učesnike.
U Parizu bi na istom mestu videli i specijalce sa puškama, posle onoga što se desilo u Nici 2016. kada je čovek u kamionu pregazio i usmrtio 86 ljudi.
Nakon što sam se smirio, samo mi je laknulo što živimo u Srbiji i što ne očekujemo, tj. ne pripremamo se na scenario da neka budala ili neki terorista uzme kamion i pogazi decu u Kralja Milana.
Tokom zime plan mi je da sklopim jedan dobar template plana bezbednosti za trke i podeliću ga besplatno sa svim organizatorima masovnih trkačkih i triatlon manifestacija.
Nisam ovde pametan, čovek u predostrožnosti može da ode toliko daleko da mu se i ne isplati organizacija događaja, a opet nikada nisi siguran i nikada nisi 100% siguran čak i da uradiš najveću moguću pripremu.
Šta vi mislite?
