U vremenu kada industrija sporta u svetu iz godine u godinu raste, ceo sektor se priprema na ubrzani prodor tehnologije koja će promeniti gotovo sve njegove aspekte (da spomenemo samo neke: performanse i oporavak, način konzumacije i prenos, novi sportovi i e-sports, nova pravila…).
Ova tema stavljena je u fokus na Colosseum Sports Tech Summita, centralnog događaja u okviru programa podrške startapima koji razvijaju tehnološke inovacije u sportu, 15. maja u Naučno-tehnološkom parku Beograd.
Srbija se strateški opredelila da konkurentnost traži u oblasti novih tehnolgoija i IT, te da postane ili barem pokuša da bude aktivni učesnik u četvrtoj industrijskoj revoluciji.
Na dodiru dve stvarnosti: industrije sporta i visokih tehnologija, tražimo i poziciju za srpski sportski startup ekosistem.
Da li i kako naš startup ekosistem može da proizvede lokalna i svetska rešenja u oblasti sporta? Pružiti odgovor na ovo pitanje znači promišljati i otvoriti diskusiju kroz nekoliko aspekata i ideja:
Aspekt #1: Srbija i visoko-tehnološke, IT kompanije i startup ekosistem
Kada smo na Fakultetu za sport i fizičkog vaspitanje (DIF) održali meetup sa studentima povodom Colloseum Srbija samita, na pitanje “Da li znate šta je start-up?” od pedesetak studenata samo je jedan momak čuo za pojam “start-up kompanije” ali nije znao o čemu se radi. Verujem da situacija u opštoj javnosti veoma slična, te nije na odmet da u uvodnim razmatranjima upoznamo sa kretanjima u ovom sektoru.
U toku poslednjih 10 godina Srbija je doživela neverovatan razvoj kada je u pitanju ceo sektor visokih tehnologija. Po podacima iz poslednjih godina, softver je prvi put prestigao maline na listi najvećih izvoznika.
U okviru ovog sektora radi više tipova kompanija koje su u različitim fazama razvoja. Na primer start-up kompanije su male kompanije sa brzim rastom, za razliku od npr Nordeus-a, nekada start-up od 3 osnivača, danas giganta sa 170 zaposlenih.
Neke tehnološke kompanije imaju svoje proizvode, a neke rade “outsource”, tj u Srbiji su ispostave za razvoj softvera i rešenja za strane kompanije.
Kompanije mogu biti u vlasništvu našeg ili stranog kapitala, posebno kod kompanija koji su primili investiciju iz inostranstva ili prodali deo kompanije.
Pored kompanija ubrzo se razvija i niz pratećih, podržavajućih organizacija kao što su inkubatori, naučno-tehnološki parkovi, investicioni fondovi, startup centri, coworking zajednice, think-thank asocijacije i drugi koji svi utiču da i Vlada osniva Savete za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije, te da se uvede niz mera koji olakšavaju poslovanje kompanijama na globalnom tržištu.
Zaključak: Srbija, i pored velikog odliva mozgova, ima znanja i resurse da proizvodi svetske i inovativne proizvode bazirane na visokoj tehnologiji. U srcu svakog preduzetničkog projekta uvek je problem koji neka kompanija rešava. Što je veći problem koji se rešava i što je rešenje moćnije (bazirano na inovacijama) to je potencijal za profit veći. Probleme u oblasti sporta treba i moraju da rešavaju profesionalci u oblasti sporta (treneri, menažderi, sportisti, marketing menadžeri, sponzori…) zajedno sa ljudima iz IT koji mogu implementirati rešenja bazirana na inovacijama.
Aspekt #2: Biznis, preduzetništvo u sportskom sektoru u Srbiji
Za razliku od IT sektora, sportski sektor u Srbiji nasleđen je iz oblasti komunizma i socijalizma u kojima je osnovni način finansiranja sportskih aktivnosti bio kroz davanja države. I danas većina sportskih organizacija, saveza i klubova, škola i profesionalnih sportista pre svega funckioniše prihodujući budžetska sredstva kojim se upravlja kroz kompleksan sistem davanja kroz konkurse, stipendije i programe, a ne tržišno, kroz sakupljanje sopstvenih prihoda koji se ostvaraju na slobodnom tržištu sporta.
U vremenu kada je sport svuda u svetu biznis, u Srbiji, čini se izuzev fudbala, košarke i tenisa (ne postoji tačna analiza), i dalje vlada uverenje da je profit nešto što nije deo sporta. I po Zakonu o sportu, sportski akteri su neprofitna udruženja. U takvom duhu sporta posebno daleko je i preduzetništvo (kao oblik rada, ali i kao princip življenja) koje je skrajnuto i u svom osnovnom načelu neshvaćeno od strane starijih kadrova iz sveta sporta.
Budžetksa davanja kao sistemsko rešenje slabe kapacitete organizacija da proizvedu održiva i visoko efikasna rešenja u oblasti sporta, što je problem celokupnog neprofitnog sektora koji bi uvođenjem efikasnijeg poslovanja ove godine, smanjio svoje prihode naredne, pokazujući granterima da se i za manje para može uraditi isti posao.
Moje desetogodišnje iskustvo u radu sa akterima iz oblasti trčanja, atletike i organizacije sportskih manifestacija, posebno iz unutrašnjosti Srbije je takvo da se većina i stidi da zaradi novac, te da je novac u sportskom sistemu tabu tema o kojoj se mnogo ne priča.
Zaključak: Samo tamo gde je “dozvoljeno” zaraditi novac, te gde imamo veliki uspeh na slobodnom tržištu, imamo šanse da razvijamo rešenja bazirana na inovacijama. Potrebno je mapirati koje su to oblasti i (samo u njima) raditi na novim rešenjima. Evo nekih za promišljanje: agentura i prodaja igrača, vrhunski rezultati u oblasti tenisa, fudbala, košarke, rvanja, esport, proizvodnja masovnih događaja, marketing i TV prava i drugi. U svim ovim oblastima postoje i rade eksperti (profesionalci u oblasti sporta) koji razumeju tržište i znaju kako da zarade novac u njemu.
Aspekt #3: Profesionalni sportisti kao investitori i ključni ljudi za plasman
Start-up kompanije su prilika za investiciju i plasman viška kapitala svih aktera u oblasti sporta. Pored kupovina nekretnina i otvaranje restorana ili hotela, aktuelni i bivši sportisti, treneri, menadžeri i uspešni pojedinci mogu deo svojih sredstava, investirati i u nešto što im je blisko i u šta i sami mogu da se uključe kao savetnici.
Investicioni portfolio svakog sportiste može sadržati manji ili veći deo investicija u start-up kompanije u oblasti sporta, intelektulana prava ili patente. U zavisnosti od sklonosti ka riziku, uspešni profesionalci u oblasti sporta mogu investirati u manje ili više riskantne poduhvate.
Drugi važni akteri koji imaju šansu da inoviraju i pokrenu svoje kompanije su menadžeri u oblasti sporta na pozicijama u svetskim asocijacijama, klubovima i sportskim kompanijama.
Svi ovi ljudi koji rade u inostranstvu imaju dve ključne prednosti koje u Srbiji ne postoje: 1) uvid u globalne probleme koje se mogu rešavati na svetskom trižištu 2) pristup sredstvima, posebno novcu i kontaktima, da finansiraju razvoj rešenja za ove probleme u Srbiji.
Npr, ako ste uspešan fudbaler ili ste menadžer u evropskoj/svetskoj asocijaciji u oblasti sporta, pored obezbeđivanja sigurnog opstanka kroz kupovinu nekretnina u zemlji, možete investirati u aplikaciju ili novi rekvizit koji pomaže fudbalerima ili trenerima da postignu bolje rezultate. Takve investicije, koje su u iznosima kao jedan stan u Beogradu, umesto da ga iznajmljujete, mogu vratiti desetostruko više novca u narednih 2-3-5 godina.
Investicijom u ovakve start-up-ove u oblasti sporta, sportisti se mogu osetiti i korisni i cenjeni nakon karijere, te mogu iskokristiti svoje kontakte i poznanastva za uspeh željenog sport tech poduhvata.
Zaključak: Deluje da je u Srbiji lakše pronaći i do miliion eura za još jedan restoran u centru Beograda, nego par desetina hiljada za start-up projekat koji može brzo rasti i desetostruko uvećati vrednost investicije. Edukacijom sportista-investitora, obezbeđivanjem transparentnog sistema investicija i lakšim administrativnim pristupom do novca, doćićemo do keša koji je jedan od ključnih faktora rasta i uspeha start-up kompanija na početku svog razvoja.
Ima li šanse za Serbia Sport Tech?
Tri aspekta o kojima smo pričali su i 3 ključna faktora za uspeh sport tech kompanija iz Srbije:
- Preduzetnici (programeri, inženjeri, ekonomisti, menadžeri…) koji su sposobni da naprave, vode i prodaju tech proizvode i kompanije
- Sportski eksperti i profesionalci (skloni preduzetnčkom načinu razmišljanja), koji su sposobni da razumeju potrebe tržišta, probleme u sportu koje je potrebno rešavati
- Investitori, tj izvor kapitala koji mogu vrlo lako biti naši već uspešni sportiti, sportski profesionalci i ljubitelji sporta, samostalno ili putem fondova koje je potrebno oformiti.
Postoji uverenje da je Srbija zemlja sporta, no čini se da smo više zemlja navijača u sportu nego zemlja sportista u kojem je uspeh kroz fizičku aktivnost sastavni deo svih nas. Bilo kako bilo, sport i sportisti su definitivno nešto važno što čini naš kolektivni identitet pobedničkim.
Da li ćemo i u oblasti sport techa biti navijači ili aktivni učesnici, a što i ne pobednici na svetskom sportskom tržištu, zavisi samo od nas. Dobra priprema, vredan rad i za par godina, pravac arena.
Sve informacije o ovoj oblasti pronađite na https://www.colosseum-serbia.rs/.
