Predstavljamo vam jednu hrabru ženu, i cilj za koji se ona bori a tiče se svih nas, i ujedno vas pozivamo da se pridružite zajedničkom treningu na Adi Ciganliji u nedelju 26. maja. Upoznajte Kler i njen način za globalnu borbu protiv seksualnog nasilja.

Moje ime je Kler Mekfarlan i osnivač sam nevladine organizacije pod nazivom Movement to inspire – globalni inkluzivni sportski pokret za mirno okončanje seksualnog nasilja.

Glavni projekat naziva se Footsteps to inspire i u okviru njega planiram da istrčim preko 3500 km plaže (uključujući obale reka i jezera) u svakoj zemlji sveta (230 zemalja) u cilju otvaranja dijaloga o seksualnom nasilju i pronalaženja rešenja za pomoć u okončanju na lokalnom i globalnom nivou.

Footsteps To Inspire je već aktiviran u 45 zemalja, a ja ću biti u Srbiji, 46-oj zemlji po redu, 26. maja. 

Pokrenula sam ovaj pokret kao odgovor na moju ličnu traumu. 1999. godine sam brutalno silovana i ostavljena da umrem na ulicama Pariza. Usledila je duga borba kroz francuski pravosudni sistem, koji se završio tek u oktobru 2015. godine. Kroz deljenje moje vlastite priče o preživljavanju, postala sam glas mnogih i nadam se da ću svet učiniti sigurnijim mestom.

Odlučila sam da koristim malo drugačiji način da govorim o seksualnom nasilju, a to je sport. Sport nas ujedinjuje i često okuplja ljude da zauzmu stav u vezi svojih verovanja. Takođe je osnažujuć i važan za proces isceljenja.

Pokret Footsteps To Inspire je inkluzivan. Znam da nema stereotipa kada je u pitanju silovanje i seksualno nasilje jer se susrećem sa različitim pričama preživelih. Ovaj problem može uticati na ljude svih polova, dobi, kultura i društvenih slojeva.

U svakoj zemlji, povezujem se sa lokalnim zajednicama, organizacijama, vladinim službama i preživelima da bismo podelili priče i razgovarali o tome koji su problemi, kompleksnosti, teškoće i nade za njih. Mnogi mi se pridružuju dok trčim 16 kilometara bosa duž plaže (ili reke). To ću nastaviti sve dok ne budem trčala u svakoj zemlji sveta.

Solomonska ostrva

Treninga trka na Adi

Srbija je 46. zemlja u kojoj će Kler trčati, i to u Beogradu, uz obalu jezera Ada Ciganlija u nedelju 26. maja. Pozivamo sve ljude da joj se pridruže. Svako je dobrodošao i može trčati ili hodati nekoliko kilometara. Radi se o okupljanju radi promena!

Faceboook event sa više informacija o samom događaju: www.facebook.com/events/433264750794471/

Lično iskustvo

Čitajući o Kler i problemima sa kojima se izborila shvatam da se osećam u isto vreme uznemireno i zadivljeno. Onespokojavajuća je činjenica da su oni koji prežive seksualni napad, neretko maltretirani ili nezaštićeni od strane sistema. Već je dovoljno onespokojavajuće to što ovako nešto može svakome da se desi. Ono što je inspirišuće, jeste snaga pojedinaca da se sami izbore sa traumom i pritom pruže ruku drugome. 

Kler je otvoreno govorila o tome na TEDex konferenciji, ovde možete pogledati video (na engleskom). Nažalost u našem okruženju mnogo je takvih priča… bile one ispričane ili ne.

Sada je treća godina kako ona trči širom sveta. Kler je odgovorila na nekoliko pitanja u vezi samog pokreta i dosadašnjeg iskustva u 45 zemalja koje je obišla sa istim ciljem:

Izabrala si trčanje kao platformu za podizanje svesti o ovom problemu. Zašto baš trčanje? Kada si prvi put počela sa trčanjem i da li je tebi lično donelo neke koristi?

Seksualno nasilje je često tabu tema i vrlo je teško govoriti o tome. Odlučila sam da koristim sport i trčanje kao drugačiji način da pristupim ovom pitanju. Ono je osnažujuće i važno za proces isceljenja.

Sport je miroljubiv način da se zajednice povežu i imaju javni stav o pitanjima koja utiču na njihove živote.

Trčanje je postalo važno za mene tokom pravnog procesa koji je počeo kada je moj napadač uhvaćen 10 godina nakon silovanja. Bilo je to veoma teško, mračno vreme. Pravosudni sistem u Francuskoj je veoma različit od onoga što sam znala, a mene su tretirali veoma loše i često su činili da se osećam kao kriminalac.

Počela sam da trčim 2009. kao način da se izborim sa svojom traumom i pomognem sebi da prođem kroz teške dane. Vrlo je teško održavati ‘normalan’ život kada me je pravda prisilila da se stalno suočavam sa svojom pričom tokom više od 3 godine. Definitivno mislim da je trčanje doprinelo mom procesu isceljenja, ne samo pomaganju svom telu, već i mom umu.

Foto: Nicolas Ansermet

Da li si naišla na situaciju da trčanje nije toliko popularno u nekim zemljama i da možda neće imati uticaj u lokalnim zajednicama?

Do sada, koliko vidim, popularno je u svakoj zemlji u kojoj sam bila – 45 zemalja u raznim delovima sveta. Imam toliko mnogo priča vezano za ovo.

Na primer, žena u Maleziji koja nikada pre nije trčala u svom životu, trčala je i šetala 16 km sa mnom. Zašto? Zato što je osećala koliko je važno da se udružimo zbog problema kao što je seksualno nasilje.

Isto u Tanzaniji, mesto gde žene generalno ne trče, pogotovo ne starije osobe. Jedna 60-godišnjakinja iz malog sela putovala je više od 200 km da bi prešla sa mnom čitavih 16 km na plaži. Ova baka je bila uz mene celim putem, smešeći se i deleći priče o tome zašto je tako važno postojanje projekata kao što su Footsteps To Inspire.

Takođe sam bila iznenađena velikim brojem muškaraca koji dolaze i trče s muškarcima, mnogi žele otvoreno da razgovaraju, postavljaju pitanja i pomognu da se naprave promene.

Ja retko trčim sama i primetila sam zajednički trend u svim posećenim zemljama: ljudi žele da razgovaraju o seksualnom nasilju, ali jednostavno ne znaju kako. Kroz Footsteps To Inspire i trčanje (na plaži), čini se da stvaram taj siguran prostor za razgovor i razumevanje.

U retkim prilikama kada trčim sama, to je zato što je tema previše tabu i ljudi se plaše da budu viđeni kako podržavaju ovakav događaj. Ili, ima zemalja u kojima postoji generalni nedostatak zainteresovanosti, na primer u Evropi.

Mnoge evropske zemlje se ne bave pitanjem seksualnog nasilja i ne smatraju to temom za javnu raspravu. Nadam se da će se to promeniti jer su neki od najgorih zakona u svetu upravo u evropskim zemljama.

Švedska, Malme

Da li je dovoljno 7-10 dana da naučiš o naciji i njenim problemima u oblasti seksualnog nasilja i pravosudnog sistema?

Dobro pitanje: Da, dovoljno je da započnem sa otvaranjem dijaloga i da kreiram veze i prikupim informacije da bih razumela šta se dešava u svakoj zemlji. Ponekad je dovoljno čak i stvoriti direktnu promenu. Neki od razgovora koje sam vodila sa različitim pravosudnim odeljenjima u nekim zemljama podstakli su sprovođenje odgovarajuće obuke za tužioce i branitelje – obuke koja bi im pomogla da se bolje ophode sa žrtvama seksualnog nasilja.

Ne, svakako nije dovoljno promeniti ponašanje ili promeniti kulturu silovanja, ali imam dugoročnu viziju za inicijativu – da postane godišnja globalna akcija gde zajednice širom sveta mogu da se okupljaju jednog dana svake godine i da nastave da razvijaju svest i traže promene.

22. jula 2018. godine, desilo se prvo globalno trčanje Footsteps To Inspire , a učestvovale su osobe iz 28 zemalja i 42 grada, podržavajući pokret i poštujući žrtve seksualnog nasilja. Oni su podelili svoja iskustva na društvenim medijima koristeći haštag #footstep2018.

Globalna trka za 2019. godinu će biti u septembru i sve zemlje su pozvane da se pridruže. Singapur je ponudio da bude domaćin ‘zvaničnog’ lansiranja ove godine – tokom nedelje pred početak ćemo imati radionice i obuku za pomoć zajednicama da pronađu rešenja za podršku žrtvama i na kraju okončaju seksualno nasilje.

Najneočekivanije iskustvo sa tvog putovanja?

Bilo je mnogo neočekivanih iskustava. Čini se da je to lepota i izazov ovog putovanja – ono što radim je novo u svetu i za mnoge nepoznato. Jedno od mojih najvećih iznenađenja bilo je u Papui Novoj Gvineji gde mi se 200 ljudi pridružilo u trčanju.

Priča koju sam podelila iz Tanzanije me je takođe iznenadila – mnogi ljudi koji su mi se pridružili na ovoj trci putovali su preko 200km da bi bili tamo – u zemlji kao što je Tanzanija, to znači uzimati mnogo autobusa, pa čak i pešačiti.

Foto: Stella Magazine, Papua Nova Gvineja

U Nikaragvi, hotel u glavnom gradu platio je autobus da bi se njihovo osoblje pridružilo meni u drugom gradu oko 200 km od Managve – zbog toga što su neki od njihovih zaposlenih pročitali moju priču u lokalnim novinama i želeli da budu deo pokreta.

Koliki je tvoj NVO tim? Putuješ sama? 

NVO Movement To Inspire je nedavno osnovana i sastoji se od odbora i mene. Sve radove trenutno obavljam samo ja. To je uglavnom uslovljeno pristupom finansijama. Kada budem u mogućnosti da prikupim više sredstava, NVO će onda moći da stvori mali tim koji će mi pomoći da nastavim sa radom u svih 230 zemalja.

Putujem u svaku zemlju potpuno sama i prodala sam sve što imam da prikupim dovoljno novca da bih krenula na put. Potpuno verujem u ovaj cilj i kroz njega se nadam da ću napraviti malu razliku u svetu.

U svakoj zemlji pokušavam da budem što je moguće više “lokalac”, koristim javni prevoz, boravim kod domaćina i ako je dovoljno bezbedno, šetam, lutam ulicama i pokušavam da komuniciram s ljudima. Kad ljudi podele svoje priče sa mnom, tako mogu da se povežem i razumem svakodnevne izazove s kojima se suočavaju.

Tajland

Zašto baš plaža?

Izabrala sam plažu iz nekoliko razloga. 1. To je mesto koje ljude čini srećnim i ima mnogo isceljujuće, prirodne energije. 2. Izuzetno je teško trčati 16 km na plaži (a gde je moguće trčim bosa) – to je dobra metafora za život i predstavlja poteškoće s kojima se možemo suočiti i naći snagu da ih prevaziđemo. 3. To je originalno i pomaže da se poveća svest o projektu.

U zemljama koje nemaju obalu, ja trčim duž obala reka i jezera. Iznenađujuće je koliko svuda zaista ima malih plaža.

Nedelja, Ada Ciganlija.

Potražite više informacija o projektu: www.footstepstoinspire.org|Facebook|Instagram|TEDx Talk