Završavam sa poslom, presvlačim se i krećem u avanturu zvanu Fruška gora, trčanje i ja 🙂 Krećem sa Agi putićem baš i nepoznatim. Izlazimo na neki privatni posed, trčimo kroz gustu travu, oko nas samo šuma, Fruška je sada najlepša.. Govorim Agi molim te stani, pogledaj, ovo je raj.. Letimo i dalje kroz naše snove, usponi su tu ali kao da nas nije briga jer mi uživamo..
Znoj sa nas lije, nastavljamo, probijamo se kroz razne putiće i završavamo sa dosta uboda od komaraca, crvenilom, ali i sa osmehom na licu. Jer sreća je oko nas, ne možemo je dodirnuti ali je možemo pronaći.. I kao da svaki put posle dobrog treninga kažem sebi – „Bravo Majo, izabrala si pravi put kroz život..“
1 komentar. Leave new
nista lepse od trcanja po sumskim stazama ja ih obozavam