Imam ga u rukama. Napokon. Moj trkački dnevnik je odštampan i ukoričen i držim ga u rukama. Sretna sam zbog toga.
Simpatičan mi je bio mladi dizajner u štampariji kada je prokomentarisao da se pita čemu štampanje Dnevnika trčanja kada postoji toliko aplikacija na telefonima, u digitalnom svetu, koje precizno mogu pratiti postignuća. Zapitala sam se i ja, ali ne i pokolebala.
Papir i olovka imaju svoju magiju, da bi vodio ovaj dnevnik moraš mu se posvetiti. Nije to nešto mnogo vremena, ali jeste potrebna namera, čitav niz postupaka i mentalnih radnji koje će te vratiti treningu, koje će te naterati da osvestiš kroz šta si sve prošao tokom treninga, podstaći da razmisliš o vezama među naizgled nepovezanim stvarima, navesti te da uobličiš svoje utiske, posvetiš još neko vreme sebi na malo drugačiji način a opet vezano za trčanje.
Svoj dnevnik sam počela da vodim nekoliko meseci nakon početka bavljenja trčanjem i on mi je divan i bogat izvor podataka, informacija i anegdota iz mog trkačkog života.
Sada mi je malo žao što ga nisam vodila od prvog-prvog treninga, kada sam se pitala šta će meni sve ovo i da li sam donela pravu odluku… da bih stigla do danas kada mi je trčanje sastavni deo života, kao što su i tuširanje, druženje i slične stvari.
Meni kao pedagogu i terapeutu bi to bilo sigurno značajan izvor informacija i materijala za motivisanje drugih…a i sebe u kriznim momentima.
Zašto uopšte voditi trkački dnevnik?
Kao prvo zbog toga što ona čuvena rečenica “ma, zapamtiću ja to” ne funkcioniše! Nećeš zapamtiti!
Koliko god da si posvećen trčanju, a većina nas smo ipak samo rekreativci, mnogo stvari ti se dešava u životu i jednostavno nije funkcionalno više pamtiti previše informacija.
Drugo, vođenjem evidencije o svojim postignućima moći ćeš vrlo lako da pratiš svoj napredak. Za ovo ti je dovoljno i da evidentiraš samo kilometražu i vreme. U tome odlično pomažu brojne aplikacije na telefonima i satovima. I treba ih koristiti.
Dalje, kako nismo mašine, brojni faktori utiču na naše trčanje. Beleženjem ishrane, raspoloženja, vremenskih uslova, doba dana, društva, bolova i nelagodnosti, opreme i odeće koju nosimo pomažemo sebi da lako uvidimo šta nam prija i utiče na poboljšanje naših rezultata i obrnuto.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, dnevnici nam pomažu da uobličimo svako iskustvo. Sa malim trudom dajemo težinu i važnost našem iskustvu, a i sebi materijal da se razvijamo i rastemo kao ljudi.
Pratim dosta blogova trkača i sportista, većina njih se slaže u tome da im je vođenje dnevnika aktivnosti u mnogome pomoglo, a nekima čak i presudno uticalo na poboljšanje sportskog, ali i celokupnog života.
Većina je iskrena pa kaže da nisu vodili dnevnike iz čiste lenjosti i zagovaraju praksu da se uvek može naći tih nekoliko minuta u danu da se zapiše po nešto u dnevnik .
Dnevnik trčanja se ne sastoji samo od zapisivanja dužine i vremena trke
Treba da se zapiše i kako si se osećao, koji spoljašnji faktori su, poput vremenskih prilika, uticali na tvoje trčanje, da li si postigao svoj cilj…
Ni jedan detalj nije nevažan za tvoj dnevnik, možda si oduševljen svojim ubrzanjem kada si osetio da ti opada snaga, ili si prestigao nekoga ko je uvek ispred tebe, ili su ti duple helanke baš pomogle tokom hladnih dana… sve može biti važno. Tebi!
Trkači koji često sumnjaju u sebe, zapisivanjem svojih nedoumica, briga, loših treninga, okolnosti koje su im smetale, mogu preduprediti negativne misli koje bi se javile tokom treninga ili na samoj trci.
Vodjenje dnevnika pomaže i u postavljanju i praćenju ispunjavanja ciljeva. Pomaže da se raščiste nedoumice i definišu jasni ciljevi. Nekada je i samo to što si zapisao negde svoj cilj već dovoljan motivator da istraješ u dosezanju istog, da ne odustneš kad je teško. Kao da si napravio dogovor sa samim sobom, crno na belo.
Takođe, možeš da uočiš i neke obrasce u trčanju koji se javljaju kod tebe. Recimo, posle intervalnog treninga uvek se jave bolovi u kolenu, ako zaređaš dva-tri treninga dan za danom noge ti baš budu teške, kad je toplo napolju a trčiš LSD nije ti dovoljno dva slobodna dana da se odmoriš….
Zapisivanje utisaka nakon trke bude način da je ponovo pređeš u glavi, da bolje razumeš šta si dobro uradio, šta možeš da poboljšaš…Ovi zapisi ti mnogo mogu pomoći u pripremi sledećih trka.
Ne znam da li ste primetili, ali neke od najboljih ideja su vam pale na pamet baš dok ste trčali, u sred treninga dužina. Ima to i svoje psihološko objašnjenje, ali da ne zamaram sa tim, često biva da to brzo i zaboravimo. Zapišite! Upozoravam vas, vrlo je moguće da vam se život značajni promeni na bolje!
Šta nudi ovaj Trkački dnevnik?
Trkački dnevnik je rađen sa puno ljubavi i pažnje. Svoju trkačku “karijeru” sam započela i sa radošću nastavljam u Školi trčanja – Subotica, gde nam je trenerka Ildiko Fabo savetovala da vodimo neku formu dnevnika nakon svakog treninga.
Priznajem da nisam počela to odmah da radim jer nisam ni verovala nešto mnogo da ću se ja dugo tu zadržavati, jer nisam baš u formi i nisam neki trkač… Međutim, zahvaljujući fantastičnom programu ove škole kao i posvećenosti trenera, trčanje mi je definitivno postalo sastavni i nezamenjivi deo života.
Kada sam počela da zapisujem rezultate treninga, malo i utiske, malo i ono što mi je tada prolazilo kroz glavu, shvatila sam da me zapravo i to mnogo motiviše da nastavim, da se trudim i da se radujem svojem, tako očiglednom i opipljivom napretku u oblasti za koju sam mislila da je meni nedostižna.
Mnogo uvida iz tog dnevnika sam kasnije iskoristila za motivisanje sebe i drugih u raznim oblastima života. Trčanje je probudilo i mislioca i filozofa u meni.
Sastoji se iz 4 dela
Prvi se odnosi na treninge. Postoje tabele za godišnje i mesečne planove. Centralni deo dnevnika su stranice za komentarisanje svakog pojedinačnog treninga. Takođe, tu se nalaze i stranice za ustiske posle trka.
Drugi deo je namenjen opremi. Svako od nas ima šta da kaže o svojim patikama, satovima i drugim delovima opreme. Ovo je dobro mesto da zapišemo šta mislimo o tome i da predupredimo eventualno ponavljanje grešaka i da imamo uvek spremne odgovore za druge.
Treći deo je vezan za planiranje ishrane, koja je važna komponenta svakodnevice, a posebno trkačkog života.
Četvrti deo se bavi telom, promenama i evidentiranjem povreda i poboljšanja.
Dnevnikom je obuhvaćeno sve ono što može biti važno u životu jednog trkača. Ja uživam da se bavim njime a nadam se da ćete i vi.
Da dođete do svog primerka, kontaktirajte me: Marina Parežanin, marina17777@yahoo.com
