Dugi niz godina stvarala se ideja da se u našoj Boki Kotorskoj organizuje neka međunarodna manifestacija sporta i rekreacije. Nekolicina naših sugrađana usudilo se da ovu ideju pretoči u realnost i 2012. godine po prvi put dovedu inostrane organizacije ovakvih manifestacija u našu zemlju, a samim tim i naš zaliv.
Početak je bio tih, bez velike pompe, organizacijom trka na kratkim distancama, da bi danas, sedam godina kasnije, u našoj zemlji postojala triatlon trka na poludugoj distanci, Ocean Lava Montenegro.
Na opštu radost organizatora i nas meštana koji želimo da u što lepšem svetlu promovišemo naš zaliv, prijavio se veliki broj učesnika iz različitih zemalja, gde bih pomenuo i učesnike iz Srbije i ostalih ex Yu država. Veliki broj učesnika iziskivao je i veći broj volontera, među kojima sam, po prvi put, svoje mesto našao i ja.
Trka je startovala u nedelju, 12. maja, sa početkom u 07.00 časova, gde su učesnici takmičenje otvorili prvom disciplinom, preplivavanjem distance od skoro 2 km na području Kotorskog zaliva. U tom periodu, mi smo obavljali završne pripreme za sledeću disciplinu, vožnju biciklom na deonici od Kotora do mog mesta, Kamenara.
Već oko 8 časova pojavili su se prvi takmičari, oni najbrži, dok smo ih mi spremno dočekivali, zauzimajući unapred isplanirana mesta duž Jadranske magistrale.
Osmeh na licu, reči podrške i konstantno bodrenje, uz obavezno pružanje neophodnog osveženja je ono čime smo dočekali naše učesnike. U početku sam, pomalo neiskusno i trapavo, propuštao priliku da uslužim pojedine takmičare, koji bi u prolazu pružali ruku, očekujući da dobiju od nas željeno osveženje.
Već sa pojavom većih grupa koje su nadolazile iz pravca Kotora, ušao sam u ritam, bez propuštanja prilike da pružim neophodno onim takmičarima koji su to očekivali od mene. Kako se povećavala dinamika same trke, primetio sam da se i naša grupa volontera sve bolje snalazila, skoro pa profesionalno obavljajući zadatke.
Sredinom prvog kruga, pojavile su se i prve kapi sa neba, pomalo kvareći ovaj sportski dan. Bez obzira na vremenske neprilike, dobro raspoloženje i pozitivne vibracije nisu nas napuštale tokom čitave trke. I sami takmičari su prepoznali naše zalaganje i pozitivan pristup, pa smo često mogli čuti i reči zahvalnosti na različitim jezicima.
Kroz tri sata, koliko je otprilike trajala druga disciplina, više stotina triatlonaca prodefilovalo je kroz moj kraj, takmičara oba pola, od onih mlađih do onih u poznim godinama, pokazujući nam kako snaga volje i sportski duh ne pitaju za godine i starost, što i jeste ono najlepše i najinspirativnije vezano za sport.
I opet, svi ti takmičari su bili srdačno dočekani i usluženi, čime smatram da je naša grupa položila test i uspešno obavila ono zbog čega smo se i prijavili za učešće u organizaciji ovakve manifestacije.
Lično, nosim jedno lepo i pozitivno iskustvo tokom realizacije ovog takmičenja, a koje sam ovom prilikom podelio.
Inače sam veliki poklonik rekreacije i sportova, od kojih sam u mladosti trenirao vaterpolo i košarku, pa i ne čudi što sam se prijavio kao volonter za ovakav tip događaja.
Ako obaveze i mogućnosti dozvole, rado ću se odazvati pozivu i iduće godine, kada će, ja se nadam, biti i više takmičara, a samim tim i više nas, volontera, koji će pomoći uspešnoj realizaciji ovog projekta promocije sporta i rekreacije u našoj lepoj Boki.
Pozdrav.
