Connect with us

Hi, what are you looking for?

Blog & Kolumne

Može li se trčati bez nafte?

Ima li šta gore za jednog trkača rekreativca nego trčati uz ivicu druma kojim prolaze motorna vozila? Ima. Trčati kada je saobraćajni špic u kojem se vozila kreću brzinom puža ili stoje, a iza njih se nadvija jedna zlokobna opasnost koju svi želimo da izbegnemo. Pogađate, to su izduvni gasovi. Ko je bar jedanput trčao Niški polumaraton, zna o čemu pričam. Nepregledna kolona nervoznih vozača na putu Niš-Niška Banja i oblak izduvnih gasova oko svih… Često se toga setim bez obzira na dobra godine, a nekako najviše kada je zima, verovatno jer nema zelenila, pa se dim oseti još više.

Ekološki svesni trkači već znaju šta u tim gasovima ima, a vi, ostali, verujete mi na reč da u njima nema ništa dobro. Ugljen monoksid i dioksid, azotni oksidi, sumporna jedinjenja, čađ i razne kancerogene materije… kaah, bljak! Da smo kojim slučajem u EU, još davnih dana bismo disali čistiji vazduh, ali ipak prvih dana 2011. godine u Srbiji se desilo nešto dobro: prestanak proizvodnje i prodaje olovnog benzina MB-95. Najzad, dočekali smo kraj monopola NIS-a i slobodan uvoz derivata evropskog kvaliteta. Međutim, još se ne zna kada će i čađavi D2 dizel u penziju.

Ekologija za početnike

U vreme kada su nam bile uvedene sankcije (1992-95.) disali smo najgore izduvne gasove. Švercovano gorivo iz Rumunije ili Bugarske najgoreg kvaliteta u koje je sipano ko zna šta, u prokuvanim plastičnim flašama od koka-kole (da bi bile manje zapremine) činilo je da ulice naših gradova liče na hemijske laboratorije. Situacija posle rata 1999. nije bila ništa bolja, čak naprotiv. Razorene rafinerije je trebalo ponovo pokrenuti, a iz njih je izlazilo loše gorivo. A loše gorivo znači i loš vazduh.

U ovo vreme se nisam trčao, voleo sam duge šetnje. Tada gotovo da se i nije koristio tečni naftni gas (TNG) koji je ekološki čistije gorivo od benzina, pa je mnogo veći broj automobila išao na upravo taj olovni benzin.

Pre par godina procenjeno je da je oko 80% starih automobila iz osamdesetih godina konvertovano za vožnju na TNG. Logika naših vozača uvek ide u smeru, nek je jeftinije, a ekologiju ko šiša!  Čak i danas vozači vremešnijih vozila mogu da biraju između čađavog dizela D2 i Euro 4 (ili čak Euro 5) dizela koji su u poređenju sa D2 čisti k’o suza. Ta novija goriva mogu da se koriste bez bilo kakve intervencije na starim dizel motorima, čak imaju i bolja svojstva. A znate li šta vozači krnija izaberu? D2, naravno. Kakva, bre, ekologija?

Bilo kako bilo, zagađenje vazduha ne priznaje granice. Usled sagorevanja fosilnih goriva poput nafte i uglja, polako ali sigurno se menja atmosfera naše planete i cela planeta se zagreva. Globalno otopljenje se možda ne oseća u ovo zimsko vreme, ali letenje temperature redovno premašuju standardne vrednosti. Proleće i jesen su kod nas sve kraći, a leta su sve duža i vrelija. Kako je osnovni staklenički gas- zagađivač ugljen dioksid, uveden je pojam “Carbon footprint” (ugljenični otisak) koji predstavlja ukupnu količinu ugljen dioksida i drugih stakleničkih gasova koju proizvodi osoba, organizacija, događaj ili proizvod u vremenskom periodu. Države koje imaju najveći ugljenični otisak po osobi su: SAD, Kanada, Holandija, Belgija, Finska, Nemačka, Japan i Velika Britanija.

Lako se, dakle, može steći utisak da su sve razvijene zemlje sveta u kojima je trčanje na zavidnom nivou – ekološki nemarne. Naša industrija (ili ono što je od nje ostalo) se sa pomenutim neekološkim derivatima baš trudi da se i mi  “svetski zaprljamo” ali nam ni to ne ide kako treba. Jesmo li mi antitalenti za sve, pa nam ni trčanje neće postati hit?

Naftni zagrljaj

Da se ne lažemo, ceo svet zavisi od nafte. Da bi otišli na trening, uzećete patike (napravljene od nafte), sintetičku majicu, šuškavac, kačket i helanke/šorc (takođe sve napravljeno od nafte) i izaći ćete napolje. Ako poželite da trčite u nekom drugom gradu ili drugom kraju grada, do tamo morate stići, a ako do tamo nema železničke/tramvajske mreže, ostaje vam da se transportujete pomoću vozila koje troše gorivo.

Ako ste posle treninga žedni i gladni, popićete vodu iz flaše, poješćete na primer sendvič ili voće, istuširaćete se, presvući i sesti pred računar da biste evidentirali trening, pa onda recimo otići na posao ili šoping. Ove ali i milion drugih aktivnosti i proizvoda zavise od nafte.

Flašica vode je od PET ambalaže, dakle od nafte, transport od izvorišta do veletrgovine, pa maloprodaje takođe zavisi od nafte. Čak i hrana (na primer pecivo) koju jedemo zavisi od nafte, jer oranje, sejanje, đubrenje tla, žetva, prerada i transport zahtevaju naftu.  Pa i kompjuter preko kojeg čitate ovaj tekst je od nafte. Kada proizvod iz Kine koristimo ovde u Srbiji, obično ne razmišljamo o tome koliko je Kina daleko i koliko je potrebno energije da bi se transportovao ovde. Bukvalno SVE što vidite oko sebe je od nafte ili je nafta zaslužna da bi se to našlo kod vas. A kako cene nafte rastu, poskupljuje i sve ostalo.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Razmišljaj globalno, deluj lokalno

Da se vratim na početak priče i na one izduvne gasove. Transport i industrija su najzaslužniji što smo u problemu. Poražavajuća je činjenica da mnogi ljudi u svetu, ali i kod nas udišu vazduh lošeg kvaliteta. Pančevci najbolje znaju o čemu pričam, a dokaz za to su brojke koliko naših građana oboli od plućnih bolesti. Ima puno načina da zaštitite svoje zdravlje i zdravlje naše planete.

Zato ne trčite u zagađenim krajevima ako živite u gradovima, već posetite obližnja izletišta (za trčanje) u kojima nema saobraćaja i industrije. Ne moraju to biti udaljena mesta, a koristite javni prevoz, jer on se kreće bez obzira da li u vozilu ima 10 putnika ili je dupke pun. Uticaj na okolinu je tada približno isti. Za sve što vam je bliže od 20 minuta hoda ne treba vam prevoz. Pa vi ste trkači, jelte…

Kako se neka trka približava, dobra praksa je da se organizujete, sakupite i krenete na trku sa kolima punih trkača umesto sa više polupraznih kola. Tako ćete uštediti na gorivu i novcu, ali i što je bitnije, smanjićete zagađenje okoline. Birajte kola onih trkača sa pogonom na TNG pre nego li na D2 dizel ili bezolovni benzin. Trkači vozači- redovno održavajte vaša kola, tako će vam trošiti manje goriva i manje zagađivati okolinu.

Smanjite potrošnju energije u vašim domovima, racionalno je trošite. Vašu opremu sa treniga perite noću, a tada zagrevajte i bojler za tuširanje. U nižoj, noćnoj tarifi (posle ponoći) opterećenje na elektro-energetski sistem manji, a struja je i 4 puta jeftinija nego danju. Iako sve ove mere naizgled ne utiču na emisiju izduvnih gasova, varate se. Ali, zar se struja ne dobija iz termocentala na ugalj? Dobija, ali za iskopavanje se koriste bageri, a za transport kamioni koji idu na naftu. Više struje traži jače angažovanje termoelektrana u Srbiji, dakle, više uglja i nafte znači više dima. I još nešto – reciklirajte otpad. Energija koja se utroši na reciklažu je samo deo one koja je potrebna za prvu proizvodnju nekog objekta.

Na kratkim relacijama, ukoliko je to moguće, umesto kola vozite bicikl. Nemojte da vas bude blam, jer u Vojvodini bicikl se vozi i u ovo zimsko vreme. Svi mi trkači deklarativno volimo čistu sredinu, pa hajde onda se potrudimo da učinimo sve što možemo da je i zaštitimo.

Za kraj

Jedno je sigurno: svetske zalihe nafte se rapidno smanjuju i neće proći još mnogo vremena kada će se potpuno iscrpeti. Nafta se troši nemilice, čak i za najgluplje stvari poput flaširane obične vode, koja nam je već na dohvat ruke čim odvrnemo česmu. Možete li da zamislite svet koji ne pokreće nafta? Da li je to povratak u 19 vek?

Desiće se dramatične promene kada crnog zlata ponestane, ali nadam se da to neće biti u stilu Mad Max-a. Da li je budućnost zelena, siva ili crna, u to nisam sasvim siguran, ali znam da trčimo prema njoj.

Može li se trčati bez nafte? Teško, ali potrudimo se da naš “carbon footprint” ostane mali.

Advertisement. Scroll to continue reading.
1 Comment

1 Comment

  1. Игор Вујичић

    10.04.2013 at 12:04

    Update: od 1. aprila 2013. godine prestala je proizvodnja nimalo ekološkog D2 dizel goriva i bezolovnog premijum benzina od 95 oktana. Postojeće zalihe su se koliko primećujem na benzinskim pumpama već potrošile, tako da sada možete malo mirnije da trenirate, kada je ekologija u pitanju.

Uključi se u diskusiju

Advertisement

Advertisement
Advertisement

Trčite li vi po kiši?

Pogledaj rezultate

Loading ... Loading ...

Povezani članci