Koliko je rekreativac spreman da se pomuči zarad boljih rezultata? Da li je vredno? O tome sam puno razmišljao i pisao.
Nema odustajanja
Sigurno ste nekada došli u situaciju kada biste najrađe odustali, od trčanja, ili bilo čega drugog. Ja jesam. Nekoliko puta sam dizao ruke. Nisam hteo da se potrudim, a mogao sam da ostvarim svoju želju. Možda sam već mogao da budem dobar trkač, pisac ili dečko devojke koja mi se nedavno svidela. Možda još uvek nije kasno za određene stvari.
U takvim sam godinama – ni sam ne znam šta želim. Neke želje deluju predivno dok se ne ostvare, a kada se ostvare zapitamo se – da li je to ono što smo želeli? Možda nismo spremni na sva odricanja zarad pretvaranja u bolje trkače. Da li biste propustili veče sa društvom da bi uspešno odradili jutarnji trening? Da li biste propustili rođendan najbolje drugarice da biste otišli u drugi grad na trku? Možda ni devojka koja nam se svidela na prvi pogled nije tako sjajna, možda je previše ljubomorna. Neke stvari jednostavno nisu vredne truda. Međutim, da bismo znali je li vredno, moramo da pokušamo.
Dobro, previše sam filozofirao. O svemu razmišljam zato što mi je dosadilo da se trudim. U nedelju je kap prelila čašu.
Trčao sam najdužu distancu u svom životu, ali to nije bio problem. Mojim mišićima i plućima je prijalo nekoliko sati geganja i ćaskanja oko Savskog jezera. Posle treninga je verovatno trebalo da se osetim srećno i ispunjeno zbog kilometraže, ali nisam.
Gledao sam svoj žulj na stopalu i pitao se zašto nisam odustao kada sam osetio da me boli? Zašto nisam makar stao da pogledam šta mi smeta i namestim čarapu? Trenutno sam u sličnoj situaciji sa svojim treninzima. Moj drugar sa kojim treniram rešava isti rebus kao i ja. Postavlja ista pitanja pred sebe. Da li previše vremena trošimo na treninge? Da li je to dobro?
Sve se rimuje
Ne treba ići iz krajnosti u krajnost, ali to je moja specijalnost. Ova godina mi je puna slavlja, moji drugovi i ja postajemo punoletni ljudi, pa se žela javlja, misao u meni budi. Želim da najlepše dane odrastanja pamtim, treninge da malo skratim. Dobro prolazno vreme u glavi izaziva dileme. Da li je zdravo?
Neću na silu da trčim pravo. Da li dobru knjigu čitati ili obuti patike pa se kidati? Da li pertle duplo vezati i mišiće naprezati? Da li se miru predati i dobar film gledati? Svega po malo, kad bi u dan života stalo, kad bi se moglo srediti, najbolje bi bilo umereno rasporediti. Malo ću više pisati, mirnije disati. Ključ je biti umeren, u to sam uveren.
Šta ja mislim?
Nisam imao nameru da uvredim profesionalne sportiste. Samo mislim da profesionalni sport nije dobar za zdravlje.
Slušam druga sa kojim treniram i osećam se kao da slušam samog sebe. Delimo mišljenje o treningu. Moramo da jurcamo brzo, zato što nas ne čini srećnim lagano trčanje, ali možda se uskoro sve promeni u našim glavama. Zapitasmo se da li smo odlutali sa prave putanje i počeli da shvatamo filozofiju trčanja na pogrešan način – jesmo , definitivno.
Mi smo rekreativci, ako ne uživamo u trčanju, znači da nešto nije u redu. Kako da dam primer bilo kome i ubedim ga da krene na trčanje, ako me gleda dok se mučim i iscrpljujem do poslednje kapi znoja? Zato ćemo trčanje promovisati kao način zabave i potruditi se da maksimalno uživamo.
Najgore za jednog rekreativca (npr. mene) bilo bi da zapostavi svoje društvo i drage ljude. Loše bi bilo da ne ostavi sebi vremena i energije koje će nekada potrošiti na dobru knjigu ili film.
Ponavljam, svaka čast profesionalcima, ali rekreacija je druga priča. Zamislio sam sebe kako stojim na pobedničkom postolju posle manje trke. Imam oko trideset godina, i pitam se, gde sam bio na momačkoj večeri svog brata, drugaricinom punoletstvu…? Znam da bih sve to propustio, zato što nisam umeren jer – ne znam da budem umeren.
Previše dramatizujem, verovatno. Nekada jeste tako, previše se dajemo zarad ostvarivanja cilja, zbog čega nekada zažalimo.
Doslednost
Nemojte misliti da nisam dosledan. Više mi se moji tekstovi ne sviđaju kao ranije. U jednom napisah kako želim da napredujem, a u drugom kako sam sit ulaganja truda. Trudiću se i dalje, ali ne kao dupli jarac (što i jesam u horoskopu), nego kao normalna osoba, ako budem mogao.
Trčaću da bih bolje izgledao, da bi bio zdraviji, da bih se punio pozitivnom energijom i smejao. Biću velikodušan i podržaću sve nove trkače kojima je podrška potrebna. Neću se sebično okrenuti sebi i svojim treninzima. Ostaću dosledan makar nekim od rečenica iz prethodnog teksta, pošto više ne želim da budem bolji od čoveka kojeg sam juče video u ogledalu.
Kao i uvek, želim da se što više ljudi pokrene i potrudi oko sebe, da investira u svoje zdravlje. Ne dižite ruke od sebe. Ja dižem ruke od iscrpljivanja, ali od sebe ne.
28 komentara. Leave new
Bravo Srki! Potrebno je vreme za ucenje, posebno zivotnih lekcija. Tako je i meni trebalo neko vreme da naucim da ne zelim da se iscrpljujem, da zelim da trcim kako bih se relaksilara i uzivala. Potrebno je vreme da prihvatis cinjenicu da i dalje ima onih koji guraju svoje granice sve vise i vise i da prihvatis da ne juris za njima. Ti si to shvatio sa svojih 18 godina, i zato jedno veliko bravo!
:)) Slazem se, svaka cast onima koji guraju…. 🙂
Dok god slusas sebe i sta ti kaze srce, bices dosledan i umeren. A tebi Srki svaka cast koliko zdravo i zrelo razmisljas…
Ja se najiskrenije nadam da ovo nije tvoja konačna odluka…
Za sada i neki naredni period jeste… 🙂
Žao mi je zbog toga, zaista. I nadam se da će uskoro neki novi tekst sa pozitivnijim stavom.
Imaš 17 godina, građen si fenomenalno, imaš jake noge i sve predispozicije za dobrog trkača. Mislim da si malo preozbiljno shvatio sve ovo i da je u pitanju pretreniranost, jer sam čuo koliko si, u poslednje vrijeme, provodio vremena trenirajući…
I meni se to isto dešavalo, i to se događa u svakom sportu. To su one, popularno zvane „krize“, kada ti se ne mili ni da živiš; kada misliš da ti ništa ne ide od ruke i sl. Ali to se prevazilazi treningom.
Milion puta sam, u toku treninga, prokleo dan kad sam se rodio, da ne pričam o depresiji u koju sam padao nebrojeno puta…
Da, greška je što nisi stao kada si osjetio da nešto sa nogom nije u redu.
Ali žulj zaraste, rana zacijeli, a na tom mjestu se formira jedan, dodatni, zaštitni sloj, koji sprečava povredu na tom istom mjestu. Nema toga ko nije imao problem sa žuljevima, ranama i ostalim povredama. (nadam se da shvataš šta sam ovime htio da kažem)
Ljubi te brat šta god da odlučiš 🙂 A ja bih najviše volio da nastavimo tugedr 😉
Srki nije rekao da ce prestati da trenira i da se trudi na treninzima, nego da ce prestati da se iscrpljuje i da ce pokusati da nadje ono sto ga cini srecnim u trcanju. I to je vrlo zdrav stav, sa kojim ce, po meni, vise napredovati u trcanju (a i u drugim aspektima zivota), nego da cepa i gilja svo vreme…
U potpunosti se slažem sa tobom i očigledno je da moj komentar nije pravilno shvaćen. U nedostatku argumenata, povlačim se iz dalje diskusije…
Mislim da sam ovde imao najpozitivniji stav do sad , zato sto sam shvatio da trening nije moj prioritet. Naravno, trudicu se ja, samo necu preterivati kao do sad… nego polako sa malo vise uzivanja i manje bola 🙂 Znam da si tvrdoglav i da volis kidanje cak i onda kada se ne osecas dobro i kada ti nije do toga, ali ja ne mogu tako.. 🙂 Nemoj da mislis da bataljujem 😛
U potpunosti podržavam tvoju odluku, što sam već i rekao. I slažem se da ne treba da treniraš onoliko koliko si trenirao u poslednje vrijeme. Vidimo se u nedelju na Adi, akobogda, pa ćemo pričati na miru 🙂
Bitno je da nastaviš sa trčanjem, a možda u neko dogledno vreme prelomiš u glavi da ti u životu ipak bude cilj da napreduješ i, što da ne, nekada budeš i na pobedničkom postolju. Samo napred i uživaj u trčanju!
Naravno, trcanje uvek! 🙂 Hvala
slozicete se da biti pobednik nije lako. ali ono u glavi je nit koja razdvaja sampione od mase! ne mozes da budes „zdrav“ u glavi i budes najbolji. biti najbolji, as, winner, pobednik, the man… je retka karakterna osobina i nemaju je svi. to sto ti ne vidis motivaciju, na taj nacin, nije nista lose. cak naprotiv, razumno rezonovanje jednog zdravog i inteligentnog coveka.
ja na primer, trcim za „broj“ i apsolutno me nista drugo ne zanima. moj cilj je napredak i ne postoji nista sto moze to da sputa. gde ima volje ima i nacina. skoro sam istrcao svojih prvih 5K, ispod 18min. i mislio sam da je to to. to mi je i bio cilj, ali sad hocu da znam, koliko jos mogu ispod. i jednostavno ne mogu odustati, jer MORAM da znam. ja trcim da bih pobedio sebe! valjda ni nisam bas mentalno „najcistiji“. 🙂
Mentalno si ti skroz cist :). Razlikuju se ljudi,neki kao ti zele da guraju sto dalje, neki zele samo da uzivaju u tome sta rade. Ja sam resila da uzivam, i sad polako guram svoje granice, imam ceo zivot nigde se ne zurim :). I u potpunosti postujem ljude koji su kao ti. Srki je na prekretnici i sigurna sam da sta god da odluci, on ce napredovati, jer mlad je on
Tako sam ja razmisljao do skoro 🙂 milsim da je to super… nastavi da se trudis… nemoj da mislis kako to nije normalno… 🙂 moze to mnogo ispod 18min 🙂
Srki, slazem se sa tobom da si rekreativac i da ti nije potrebno odricanje zarad nekih boljih rezultata…..ali,evo par pitanja za tebe….Kada se bolje osecas,posle veceri sa drugarima ili posle jutarnjeg treninga? Da li mozes da zamislis dan bez trcanja? Koliko vremena u toku dana provedes u prici na temu treninga i trcanja? Da li mozes da zamislis da se ne pojavis na maratonu na kom si bio prosle godine,ili jos gore da na istom ostvaris gori rezultat?
Ti si kao i svi,osoba koja ima svoje karakteristike,koja je prepoznatljiva po stvarima koje radi i kojim se bavi,svi koji te poznaju ce te pitati koliki si rezultat ostvario? Kako napreduju treninzi? i molion drugih pitanja….budi ono sto jesi…..devojaka,izlazaka i drustva ce uvek biti.
🙂 zavisi kako je proteklo vece…ali dajem prednost jutarnjem treningu… mogu da zamislim jedan dan, ali nekoliko dana ne mogu 😀 ne pricam previse o treningu , ali volim da trcim… Videcemo kako ce to biti sa trkama, ali ne mogu do kraja zivota da pravim sve bolje i bolje rezultate… nadam se da me ne cene samo kao trkaca, samo zbog trcanja, vec i zbog nekih drugih stvari… 🙂 ali ima puno istine u ovome sto si napisao…
Pazi, možda pred sebe postavljaš nepostojeće dileme. Kao neko ko je mnogo stariji od tebe, ko ima decu tvojih godina, mogao bih satima da pričam o svom bavljenju sportom, o odustajanju, o ponovnom počinjanju, o zadovoljstvu i nezadovoljstvu.
Recimo, zašto bi bilo ko morao zapostaviti drage ljude zarad recimo trčanja? OK, ja sam zapostavio neke ljude sa kojima sam jedan period gubio vreme po kafanama, Ali to je u moju korist.
Tačno je što je napisao Dragan Ćirić i mogu to i ja da potpišem. Čita osam verovatno sve što si ovde napisao, uvek sa zadovoljstvom, zaista su inspirativni iako dolaze od jedne jako mlade oobe. Uostalom, zašto neko mlad ne bi zrelo razmišljao.
Jedino što mislim, a ispravite me ako grešim, da kao i većina jako inteligentnih ljudi imaš određenu sklonost da malo komplikuješ.
Opusti se i uživaj u životu. Pokušaću kao ilustraciju da postavim dve moje fotografije snimljene u razmaku od 18 meseci.
Svaka vam čast, zaista! Uvek se radujem vašim komentarima koji su velika podrška. Vaša promena bi mogla da bude jedna posebna priča za jedan članak. Ako imate vremena i želje, podelite sa nama kako je sve to bilo 🙂 kontakt@trcanje.rs
Napisaću jednom opširnije. Samo kratko sada, ja sam bio ovakav kao danas do 2004. a onda mi je nešto kvrcnulo u glavi pa sam se upropastio za kratko vreme. Al se dozvah pameti i evo me opet u ravnoteži.
.Inače sam kao student bio aktivan i dosta uspešan odbojkaš. Napisaću ovih dana nešto o tome, pa vam šaljem na mail.
Hvala! Jedva čekamo! 🙂
Zaboravih da pitam, koliko otprilike treba da bude dugaćak tekst? Imam puno iskustva sa usmenim prezentacijama radova i koječega i učestvovanjima na televiziji ( dobro, lokalnoj ), ali nemam bašorjentaciju o dužini teksta u wordu za vaš sajt.
Malo mi je neobično što mi persirate, al‚ ajd.
Grubo rečeno, oko dve word strane. Možeš ovde da pogledaš sve detalje, mada ovde ima i više nego što je potrebno za tvoj članak 🙂 https://mail.google.com/mail/u/0/?ui=2&shva=1#inbox
Naravno da hoću. Inače do 2004. bio sam kao i danas a onda mi je nešto kvrcnulo u glavi i upropastio sam se kako mi ovde kod mene kažemo. Al, dozvah se pameti i eto me opet „u sedlu“. Samo da napomenem da sam godinama bio aktivan i uspešan odbojkaš, a posle rekreativno tenis, ali i trčanje onako neorganizovano.
Napisaću nešto o svom putu ka normali i ravnoteži kako ja to kažem. jer nije posebno teško dovesti se u red i nema tu neke tajne. Ipak je stvar u glavi i mentalnom sklopu. Doduše, za sebe kažem kako sam rak, podznak mazga. Možda bi moja žena mogla o tome najbolje da kaže, a i deca tu i tamo.
Skroz se slazem 😀 cesto volim da komplikujem 😛 radi trcanja ne moram nista da zapostavim i tako cu i da funkcionisem, ako krenem bilo sta da zapostavljam ponovo cu se preispitati sta ne stima…. velika razlika…. i ja bih voleo da napisete clanak … veliki pozdrav 🙂
Totalno ludački bi bilo da se ne menjaš i ne preispituješ svoje odluke i želje.
I to si ti, baš zbog tih pitanja i promena si poseban. To da ne zaboraviš. A mi ovde zato i čitamo tvoje tektsove i razmišljanja jer i nas pokrećeš na neka pitanja.
A sve to, budi siguran da će ti samo pomoći da pronađeš SAMO SVOJ SAVREŠNI modalitet treninga.
To ti niko neće sa strane moći da kaže. A najbolje od svega što ćeš i tada imati pitanja i dileme, tako da nauči da uživaš i živiš sa tim :))
I trči Srle
Verujem da je tako…. Samo sam cekao tvoj komentar, zato sto se uvek puno zamislim kada ga procitam… volim da razmisljam… Cogito, ergo sum 😀 Nije mi se svidjalo nekoliko stvari u ranijem treniranju, a najvise sto nikada nisam imao previse energije i nisam mogao da se nakanem da radim odredjene stvari koje zaista volim (fudbal, basket…) i u kojima sam los…. Svi se mi nekad zamislimo….. 😀
Sada,kada je najteze i kada treba sve da se prelomi u tebi ti si naravno izabrao ono lkase,da to je najlakse odustati ,a to sto pricas drugaricin rodjendan ovo ono.Rodjendan se slavi svake godine ako ove godine ne odes slede ce ces!!!