Danas ćete retko čuti da vas neko posavetuje da razmislite o onome što može da krene po zlu ili iskrsne na putu da postignete neki cilj. „Misli pozitivno“ je postalo opštevažeće pravilo po kome se i selektuje da li uopšte možete da pristupite “klubu uspešnih”.
Međutim, da li je to pozitivno razmišljanje jedini način pristupa nekom izazovu?
Ovom temom se bavi autor Džejms Klir, koji nas je ponovo inspirisao da obradimo jedan njegov tekst i podelimo sa vama ključne uvide koji vam mogu koristiti u životu. Otkrivamo u nastavku.
Antički filozofi stoicizma poput Markusa Aureliusa, Seneke, Epikteta sprovodili su vežbu premeditatio malorum što u prevodu znači predumišljanje lošeg.
Cilj ove vežbe je predviđanje svega što može da krene naopako u životu.
Na primer, stoici bi zamišljali kako bi izgledalo ako izgube posao i postanu beskućnici, ili šta će se desiti ako se povrede i postanu paralizovani, ili se naruši njihova reputacija i položaj u društvu.
To je princip po kome predviđamo unapred najgori mogući scenario, ishod ili rezultat neke naše aktivnosti u životu.
Zašto bismo kretali od najgoreg?
Stoici su verovali da zamišljanje najgoreg ishoda unapred pomaže da se prevaziđe strah od negativnog iskustva i napravi bolji plan prevencije od tog slučaja. Dok su mnogi ljudi fokusirani na to kako da ostvare uspeh, oni su uzimali u obzir i to kako da upravljaju potencijalnim neuspehom.
Zapitajte se: kako bi stvari izgledale ako sve krene “naopako” sutra? Šta nam to govori o tome kako da se pripremimo danas?
Ovakav način razmišljanja u kome razmatramo da se desi suprotno od onoga što želimo, poznat je kao inverzija. Ona je suprotna “razmišljanju unazad” tj. razmišljanju “od krajnjeg rezultata”. Kod ovih strategija cilj je isti ali mu se pristupa iz različitih pravaca. Inverzija zahteva da razmotrimo neželjeni razultat, i odatle krećemo dalje.
Kako veliki mislioci “razbijaju” status kvo inverznim razmišljanjem
Čuveni nemački matematičar Carl Jacobi je bio poznat po ovom pristupu u svom radu. On je rešavao ozbiljne i teške probleme koristeći inverziju – verujući da je najbolji način da razjasni matematičke probleme posmatrajući ih u obrnutoj formi. On bi zapisao suštu suprotnost problema koji rešava i na taj način mu je rešenje dolazilo lakše.
Obrnuto razmišljanje – inverzija je moćna tehniika razmišljanja jer stavlja akcenat na greške i prepreke koje nisu očigledne na prvi pogled i kao rezultat ih previđamo.
Prema Klirovom istraživanju, veliki mislioci, vanserijski uspešni ljudi i inovatori koriste razmišljanje unapred i unazad. Oni uzimaju u obzir obrnutu stranu stvari.
Nasuprot pitanju: kako da uradim nešto, pitaj kako da ne uradim nešto.
Velika umetnost nastaje rušenjem prethodnih pravila. Ona izokreće sve što je postojalo ranije. Na neki način, tajna nekonvencionalnog razmišljanja je izokretanje statusa kvo koja je u osnovi ovog načina razmišljanja.
Uspeh je precenjen. Izbegavanje neuspeha je važnije.
Primenimo princip inverznog razmišljanja na vaše radno mesto.
Lideri se mogu pitati: „Šta bi neko radio svakog dana da je užasan menadžer?“ Dobri lideri bi verovatno izbegli te stvari. Slično tome, ako je inovacija osnovni deo vašeg poslovnog modela, možete se zapitati: „Kako da učinimo ovu kompaniju manje inovativnom?“ Eliminisanjem tih potencijalnih pretnji utičemo da brže dođe do kreativnih ideja.
Svako odeljenje marketinga želi da privuče nove klijente, ali možda bi bilo korisno pitati i suprotno: „Šta bi oteralo našeg osnovnog kupca?“ Drugačija tačka gledišta može dati iznenađujuće uvide.
Možete naučiti puno ako identifikujete ono što ne funkcioniše, pored analize onoga što već funcioniše, ističe dalje Klir. Koje greške i ometanja u radu želite da izbegnete? Kako da ne krene po zlu?
Spremate se za polumaraton – šta sve može da krene naopako da ga ne istrčite na kraju?
Većina ljudi želi da uradi više za manje vremena. Primenjujući pristup inverzije za produktivnost, mogli biste se zapitati: „Šta ako bih hteo da smanjim fokus? Kako završim dekocentrisan, ometen? “
Inverznim razmišljanjem do veće produktivnosti
Odgovor na to pitanje može vam pomoći da otkrijete šta vam odvlači pažnju i koje prekide u radu možete otkloniti da biste svakoga dana oslobodili više vremena i energije.
Ovaj uvid otkriva opšti princip: Slepa jurnjava za uspehom može imati teške posledice, ali sprečavanje neuspeha obično nosi vrlo mali rizik.
Džejms Klir
Ova strategija nije samo efikasna, već je često i sigurnija od toga da besomučno jurite uspeh. Neki ljudi idu dotle da uzimaju lekove ili mentalne stimulanse u nastojanju da povećaju svoju produktivnost. Ove metode mogu delovati, ali takođe rizikujete moguće nuspojave.
Da zaključimo :
Tajna inverznog razmišljanja nije u pronalaženju dobrog saveta, već u pronalaženju anti-saveta. Uči vas šta treba izbegavati.
Džejms Klir
U početku može biti zastrašujuće ako smo do sada mislili samo u smeru „da će ići sve kako treba“. Ali, život je ipak nepredvidiv. Ovo može biti način da mu „doskočimo“ kada nas iznenadi i spremimo odgovor na te situacije unapred.
Da li ste i vi to praktikovali? Podelite sa nama vaše uvide i iskustva.
Izvor: Inversion – The Crucial Thinking Skill Nobody Ever Taught You
