Ne znam koju verziju samog sebe živim sada, ali sam siguran da Matriks ide svojim tokom, a ja uzvodno – kao i većina vas koji ste nakačeni na Trčanje.rs.
Leto je curelo kroz svoje poslednje dane, a tako nekako i ta kiša u prohladno letnje predvečerje. Oblaci kao nacrtani, kiša se na kratko pojačavala.
To veče radili smo trening sa nekim posebnim ciljevima. Naš trener, atletsko-trkački guru, nickname Asteroid, svečano nam je saopštio da trening za to veče ima sledeće ciljeve:
1. Nije strašno biti „budala“
Kroz ovaj cilj balansira se unutrašnji doživljaj lične slobode sa konzervativnim stavom sredine u kojoj pojedinac živi da bi se osnažili lični integritet i dostojanstvo u pojedincu čime se stvaraju i uslovi za razvoj same zajednice – jak pojedinac jaka zajednica.
2. Koža je vodootporna
Čovek je i društveno i prirodno biće. Bear Grylls lifestyle – no comment.
Ne postoji loše vreme, postoje samo slabi karakteri. Mokre čarape mogu biti razlog za psovanje, a mogu se doživeti i kao hladna obloga na stopalu.
3. U svakome od nas uvek je skriven osmeh i vedro raspoloženje
U suštini čovek se navodi na fokus ka pravim vrednostima.
Cilj nikako ne implicira osobinu naivnosti, već podstiče promišljanje o odgovornosti pre preduzimanja akcije.
S kog izvora pijemo vodu? Čega se u životu držimo? Da li klonuti duhom?
Sam trening smo tehnički uradili lagano, a meni je ostao urezan zaključak da možda u trkačkoj i uopšte sportskoj zajednici postoji potencijal. Za šta? Nije bitno.
Nemojte da stajete!
Pred sam kraj trener nam je dao još jedan zadatak: „Nemojte da stajete. Kući trkom, svako svojim putem.“ Iz daljine je dopirao zvuk brzog voza. Udaljismo se nošeni vedrim raspoloženjem.
Jedan sasvim običan dan i redovan „to je to“ trening s posebnim „kišnim“ kvalitetom.
4 komentara. Leave new
Iz licnog iskustva: definitivno najprijatnijij treninzi (i trke) su na temperaturi od nekih 15C-20C uz laganu kisu. Pljusak je dobrodosao na vecim tempraturama 😉
Kada sam jedne jesenje večeri trčala sa svojim učenicama po kiši, one su otkrile neke nove dimenzije i uživanja u malim stvarima i često smo prepričavali to sasvim obično veče…. baš je neobično divno trčati po kiši… osećaš tišinu i mir…. kao i to da te ništa ne može zaustaviti u tvojim planovima…. osećaš da si drugačiji i imaš svoj put i stazu…to je glavni osećaj svih trkača… da negde idu i da će na neku svoju nevidljivu i imaginarnu destinaciju stići da zamišljenog cilja
Trcanje po kisi , to najbolje znaju svi oni koji su zarazeni i zavisni od trcanja , je zapravo cista egzotika. Kao prvu prednost bi naveo , kao sto rece Snezana , mir i tisina.
Dragoceno , ne moze da se kupi , cak ni kod kineza.
Danas prvi put trcao po kisi, i cak postavio novi rekord na 5km, i ne mogu opistati uzivanje!!! 😀 Mora da se proba. :))