RELIKTI PROŠLOSTI: Zvezda i Partizan gubitaši – subvencije u zadnjih 5 godina ukupno 37 miliona evra bez davanja u kešu i kroz državne sponzore. “Koga država više voli?” diskusija u javnosti umesto važnijih pitanja [DO#054]

U ovoj 54. Dnevnoj opservaciji namenjenoj profesionalcima u oblasti trčanja, idemo dalje u oblast sporta posmatrajući trčanje u sistemu sporta u Republici Srbiji.

Jedan od važnih koncepata za koji se zalažem jeste profesionalizacija sporta u smislu vođenja-upravljanja sportskih subjekata, bilo to klubovi, događaji, odnosi sa medijima i slično.

Profesionalizaciju ne treba shvatiti kao privatizaciju, ali su ti trendovi u praksi veoma bliski, jer dok god imamo situacjiu da se ne zna čije je, onda imamo i neefikasnu organizaciju.

Profesionalizacija vodi obrazovanom menadžmentu, koji jasno postavlja ciljeve i mašinu koja će te ciljeve ostvariti. Rezultati se mere programski: npr. plasman kluba u nekoj ligi, ali i finansijski: koliko je taj klub zaradio.

U slučaju neprivatnih, tj. društvenih aktera javlja se i pojava “ovo je moja prćija”, pa i ako je formalno neki subjekat (većina sportskih saveza) u “vlasništvu” članova (skupštine), suštinsko vlasništvo je među par ljudi koji upravljaju savezom ili klubovima.

Relikti prošlosti i sistemska greška

Ovo znači da menadžmenti Zvezde i Partizana i saveza u sistemu sporta, upravljaju finansijama, a kada imamo nekoga ko upravlja finansijama koje nisu tvoje, povezano sa tim da nema nikakve evaluacije uspeha tog menadžmenta, onda je uobičajeno da se uspostavi princip: uzmi koliko god možeš.

Zvezda, Partizan i sportski savezi su kao one stare velike kompanije koje je osnivala država: Inex-Interexport, Genex, Pošta i slično. U njima je bilo vrednih i poštenih ljudi, ali je sistemska struktura bila takva da su promovisani oni najsposobniji da smuljaju, da izgrade talove koji nisu u korist sistemu, nego sebi.

Zašto je tako? Jer ih sistem nije nagrađivao po učinku. Gledajte sportske saveze i videćete sličan princip danas bilo da ste genijalni sekretar saveza ili neki koji uopšte ne dolazi na posao, plata vam je 50-80.000 dinara.

Naravno, ovaj sistem neće se promeniti dok se ne desi privatizacija Klubova, ali je to tema od 2001. godine (evo cele istorije izjava) kada smo krenuli putem privatizacije i tu se neće ništa dogoditi dok ne budu bolja vremena (npr. dok ne rešimo pitanje sa Kosovom).

INSAJDERova serija “Pravila igre” odnosi se na funkcionisanje i spregu kriminala sa klubovima

Ovo je najbolji prikaz stanja u Klubovima.

Izjava Ministra finansija, Siniše Malog (prenosi INSAJDER, objava BETA)

Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je danas da su košarkaški i fudbalski klubovi “Partizan” i “Crvena zvezda” od 2014. godine od države dobili više od 4,4 milijarde dinara (oko 37,3 miliona evra).

Mali je novinarima rekao da je Košarkaški klub “Crvena zvezda” od države od 2014. do 2019. godine dobio 1,626 milijarde dinara (oko 13,7 miliona evra), a u istom periodu je Košarkaški klub “Partizan” dobio 1,217 milijardi dinara (10,3 miliona evra).

Kako je dodao, Fudbalski klub “Partizan” je od 2014. do 2019. godine dobio 543,87 miliona dinara (4,6 miliona evra), a već su primljena i sredstva zaz period do 2022. godine u iznosu od 355,5 miliona dinara (oko tri miliona evra), tako da je taj klub ukupno dobio 899,4 miliona dinara  (7,62 miliona evra), a kada je reč o fudbalskom klubu “Crvena zvezda” ukupno je uplaćeno 727 miliona dinara (6,1 miliona evra).

Mali je objasnio da je tim sportskim klubovima malo novca uplaćeno iz državnog budžeta, a ostale uplate su preko državnih institucija, preduzeća čiji je država vlasnik, lokalnih samouprava.

Mali je najavio da će država i dalje da pomaže sportske klubove kako bi promovisali državu u inostranstvu.

On je naveo da razlog zbog kojeg je danas izneo ove podatke, nije da bi se klubovi svađali, već da građani Srbije imaju tačne podatke i brojke i da vide koliko država podržava oba kluba sa ciljem da budu još bolji, ostvare bolje rezultate i na pravi način predstavljaju Srbiju.

“Vidite koliko se trudimo da to bude uravnoteženo na najbolji mogući način. U ovom slučaju više novca je dobio Partizan, a manje Crvena zvezda u fudbalu. S druge strane, kada je košarka u pitanju, više je dobila Crvena zvezda, ali je važno da građani shvate da ćemo iz godine u godinu podržavati ove klubove kao što smo to činili i do sada”, rekao je Mali.

Na pitanje kada će sportski klubovi biti privatizovani on je naveo da ne zna u kojoj je fazi priprema zakona o privatizaciji u toj oblasti.

Objavljivanje podataka o pomoći države Zvezdi i Partizanu najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u septembru kada je naveo da će se tada znati koji je klub navodno nečiji ljubimac”.

“Ne samo da će se videti šta je država dala direktno, već i javna preduzeća, šta je dala Srbija, a šta Beograd, lokalne samouprave i da svi vide ljudi koliko smo para potrošili i na jedne i na druge, a kako i jedni i drugi samo kukaju na državu kada im tako odgovara, pošto je uvek najlakše alibi tražiti u državi i okriviti je za nešto”, ponovio je potom Vučić pre nekoliko dana.

S druge strane godinama izostaje dugo najavljivana privatizacija klubova koji imaju status udruženja građana. Novinari Insajdera su se mehanizmima zloupotreba u srpskom fudbalu bavili najdetaljnije u serijalu Pravila igre.

Sve činjenice prikupljene od emitovanja ovog serijala 2009, pa do danas, pokazuju da se “pravila igre” nisu promenila.

Do danas niko nije dao argumentovan odgovor na pitanje kako je moguće da je država nemoćna kada je reč o privatizaciji klubova.

Šta mi u trčanju možemo da radimo bolje?

Gledajte to ovako. Ako jedan npr. KK Zvezda ili Partizan (da ne govorimo o fudbalskom) imaju veći budžet za funkcionisanje nego celo trčanje u Srbiji zajedno (ne samo sve trke i klubovi, već i sva oprema koja se proda godišnje, sav fizio i medicina, bukvalno sve) onda tu i nema mnogo paralele.

Ono što je važno jeste da već sada gradimo naše priče na realnim osnovama, da stvaramo vrednost, da budemo efikasni jer kada budemo bili toliko veliki da postanemo interesantni i da nam priđu iz različitih državnih službi i državnih sponzora da nas “subvencionišu jer promovišemo državu”, tek onda ne smemo stati sa kvalitetom, invencijama i dobrim menadžmentom.

Sa druge strane, dva ozbiljna pravca rada za radnike u trčanju su:

#1 Imati biznis ciljeve

Povećavanje produktivnosti i jasan plan za ostvarenje finansijskih ciljeva kako ne bismo upali u zamku da tražimo zaradu kroz sumnjive poslove u savezima i sličnim budžetskim trošenjima.

#2 Promocija trčanja u sistemu sporta

Komunikacija značaja trčanja, kao sporta koji pomaže dugoročne ciljeve zdravlja i države koja je aktivna. Pokazivanje da trčanje ima svoj značaj i da je subvencionisanje trčanja bolja investicija od ulaganja u profesionalni sport koji bi trebalo sam sebe da izdržava. U ovom smislu i dalje nemamo stožera trčanja koji bi tu ideju vodio prema državi.