blank
Connect with us

Hi, what are you looking for?

* Naslovna

“Treba nam više Rodžera Federera” tvrdi sportski novinar David Epstein ili kako Bil Gejts vidi uspeh u današnjem svetu [DO#083]

Znači zagarantovana mi je vaša pažnja i pre nego što sam krenuo da pišem ovaj tekst – uzbudljiv je to osećaj – a da u naslov nije išao nikakav skandal.

Dobro je i to što tekst nema veze sa tim ko je GOAT i tome slično, ne ofire Novaka, čak ga i ne spominje, i nema nikakve veze sa tenisom.

Ipak, dobar je jer ako imate decu koja uče školu i idu na sport, ako ste inovator, imate kompaniju i treba da zaposlite čoveka i ako želite da postanete kretivniji – možete da naučite mnogo iz njega.

U nastavku prevodim tekst i recenziju knjige “Range” koju je uradio Bil Gejts na njegovom blogu GatesNotes. Čitajte taj blog, strašne knjige preporučuje (Gejts čita 150 strana na sat sa 90% retenzije pročitanog) i odgledajte “Inside Bills Brain” na Netflixu, serijal od 3 epizode o tome kako uči, razmišlja i rešava probleme jedan od najvećih živih umova današnjice.

Bil Gejts piše sledeću recenziju… (čitajte original ovde)

Bil Gejts recenzija knjige Range
Preuzeto sa sajta GatesNotes.com

###

Imam strahopoštovanje kada gledam Rodžera kako igra. Kao što je pokojni romanopisac David Foster Vallace napisao, on je „jedan od onih retkih, natprirodnih sportista koji su, bar delimično, izuzeti od određenih fizičkih zakona“.

Evo iznenađujućeg dela o Rodžerovoj veličini: Kao dete nije se usredsredio na tenis. On nije imao super trenere niti ozbiljan trening snage. Bavio se širokim spektrom različitih sportova, uključujući skateboarding, plivanje, stoni tenis, fudbal i badminton. Takmičarski tenis nije počeo da igra dok nije bio tinejdžer. A i tada su ga roditelji odvraćali od toga da sport shvata preozbiljno.

Advertisement. Scroll to continue reading.

To sam naučio čitajući dobru knjigu koja razotkriva mitove pod nazivom Raspon (Range): Zašto generalisti trijumfuju u specijalizovanom svetu.

Sportski novinar David Epstein koristi Rodžerovo iskustvo kao uvodni primer potcenjenih blagodati odlaganja specijalizacije i akumuliranja širine različitih iskustava.

„U svetu koji sve više podstiče, čak zahteva i hiperspecijalizaciju“, piše on, „nama je potrebno više Rodžera: ljudi koji počinju široko i prihvataju različita iskustva i perspektive dok napreduju.“

Epstein, o kome sam saznao iz njegovog fantastičnog TED-ovog predavanja o sportskim performansama 2014. godine, priznaje da postoje određena zanimanja, poput golfa i klasične muzike, gde ima smisla ući u specijalizaciju što je ranije moguće.

Ali to su izvanredne vrednosti, jer su zasnovane na ponavljajućim obrascima i jasno definisanim rešenjima. „Svet nije golf, a veliki deo nije čak ni tenis“, piše Epstein.

Umesto toga, svet je poput igre u kojoj igrače možete videti na terenu sa loptama i reketima, ali bez skupa zajedničkih pravila. Na vama je da ih shvatite ali se i tada ona mogu promeniti bez najave.

Moja lična karijera prilično dobro odgovara generalističkom modelu. Kao dete sam se iskradao iz podrumske spavaće sobe da bih kasno navečer kodirao na Univerzitetu u Vašingtonu. Moja strast za računarima uvek je bila pomešana sa mnogim drugim zanimanjima.

Proveo sam puno vremena čitajući knjige o širokom spektru tema. Verujem da je jedan od ključnih razloga zbog kojeg je Microsoft “poleteo” taj jer smo razmišljali šire od ostalih startupa tog doba.

Angažovali smo ne samo briljantne programere već i ljude koji su imali stvarnu širinu u svom polju i drugim domenima. Otkrio sam da su ovi članovi tima bili najradoznaliji i da su imali najdublje mentalne modele.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Epstein pruža dobar okvir za razumevanje zašto su polimati toliko važni za inovacije.

U okruženjima u prirodi, gde je cilj ponoviti prethodne performanse sa što manje odstupanja, timovi specijalizovanih stručnjaka rade izvanredno. Zbog toga bih, da moram na operaciju, potražio subspecijalistu koji je imao puno iskustva sa bilo kojim postupkom koji mi je bio potreban.

Ali kada je okruženje nestabilno (wicked environment) vaš posao nije da ponovite složene procedure. Po definiciji, vaš posao je da uradite nešto što niko pre vas nije uradio.

Epstein izveštava da kada istraživači proučavaju velike inovatore, oni pronalze „sistemske mislioce“ sa „sposobnošću povezivanja različitih podataka iz mnogih različitih izvora“. Po pravilu oni „čitaju više (i šire) od drugih tehnologa“.

Pozorišni inovator Lin-Manuel Miranda ovo naziva „držati puno aplikacija otvorenih u mozgu istovremeno”. Sviđa mi se ta slika.

Epstein otkriva da postoji još jedan dobar razlog za podsticanje dometa: „U zlom svetu oslanjanje na stručnost iz jednog domena … može biti katastrofalno.“ Poglavlje 10 (“Fooled by Expertise”) posvećeno je pokazivanju kako su hiperspecijalisti podložni tunelskom vidu. Na primer, on navodi studiju od 284 vrhunska američka stručnjaka za odnose sa sovjetima i Rusijom. Ova dvadesetogodišnja studija otkrila je da su takozvani stručnjaci „bili loši u kratkoročnom predviđanju, loši u dugoročnom predviđanju i loši u predviđanju u svim domenima…. Bili su otprilike precizni poput šimpanze koja baca strelice. “

Ali postojala je jedna podgrupa koja se pokazala mnogo boljom. To su bili stručnjaci „kojima nije pripao jedan pristup“, „odlučili su da pogledaju nove dokaze, bez obzira da li se oni slažu sa njihovim trenutnim uverenjima“, i „mnogo je verovatnije da će prilagoditi svoje ideje kada ih neki ishod iznenadi.

Epstein ističe Čarlsa Darvina kao krajnji primer nekoga kome je širina omogućila da ostane otvoren i inovativan. Pre nego što se Darvin ukrcao na brod HMS Beagle i otplovio do Galapagosa, on je učio ne samo istoriju prirode već i medicinu, teologiju, filozofiju i geologiju.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Ovaj unakrsni trening pomogao mu je da izgradi intelektualne mišiće koji su mu potrebni da sruši vekove dogmi.

„Rekao je da je u svoje beleške prepisao svaku činjenicu ili zapažanje na koje je naišao suprotno teoriji na kojoj je radio“, piše Epstein. „Neumorno je napadao sopstvene ideje, odričući se jednog modela za drugim, sve dok nije došao do teorije koja odgovara ukupnom broju dokaza.“

Moja jedina kritika knjige “Range” je ta što biste mogli steći utisak da je Epstein, sam generalista, previše kritičan prema specijalistima. Ako ste oduševljeni hiperspecijalizovanim područjem poput molekularne biologije ili kvantne fizike, krenite tim putem. Samo dajte sebi prostora da istražite šta vaši prijatelji i kolege iz drugih polja uče i rade.

###

Koje je vaše mišljenje? Ostavite komentar, baš bih voleo da čujem o čemu razmišljate.

1 Comment

1 Comment

  1. Sonja Stojanović Sonjita

    29.04.2021 at 01:22

    Dopada mi se ovaj generalizovani nasuprot specijalizovanom pristupu i konačno da čitamo jedan osvežavajući tekst na trcanje.rs a koji nema nužno direktne veze sa trčanjem!

Uključi se u diskusiju

Povezani članci