Beogradski maraton i broj učesnika na njemu je dobar pokazatelj rasta trčanja, tržišta trčanja i jačanja trkačke populacije u Srbiji.

Zašto? Jer je to događaj koji okuplja najveću pažnju svih redovnih i one manje redovnih trkača, to je “trka na koju svi idemo”, pa zbog nedostatka bilo koje druge statistike, broj učesnika na ovom događaju može služiti i kao pokazatelj celokupnog stanja trkačke zajednice.

Hvala koleginici Tijani na prenosu ovih podataka u tabelu i molba BG maratonu da nam pošalje rezultate iz svih 32. godine postojanja trke.

Ja sam podacima dodao par dobrih pokazatelja i iskoristio formulu FORECAST (Linearna regresija – metoda minimlanih zajedničkih kvadrata) da izračunam očekivani broj učesnika sledećih godina.

Evo nekih prvih zaključaka na osnovu pregleda podataka:

Interesantno je posmatrati uticaj medijske kampanje 2018. godine kada je zbog dugova atletičarima i agentima tih atletičara Beogradski maraton izbačen iz zvaničnog kalendara EA i IAAF.

Drugi pokazatelji su sjajni, posebno rast broja žena, koji je posledica rasta broja polumaratonki, na šta i te kako mislim da ima uticaj BRC Škola trčanja, BRC, Trčanje.rs i kasnije niz klubova i grupa koji su započeli istu tendenciju priprema devojaka za trke.

Treće, podaci iz prognoza nisu konsolidovani, već je algoritam radio procenu svih podataka pojedinačno, pa ako biste sabirali npr. broj muškaraca i žena ne biste dobili tačan zbir za “Ukupan broj učesnika”

Četvrto, lično sam mišljenja da će faktor rasta biti znatno bliže 1.2, znači oko 1.19 i ako se uradi nova marketing i komunikaciona strategija (koja bi uključila više regionalni pristup, višejezični sajt sa mađarskim i jezicima okolnih zemalja, i zemalja ka kojima ima direktnih letova – nasuprot i dalje diskutabilnoj strategiji odlaska na maratonski expo u Berlin, Čikago i slično). Na ovaj način siguran sam da maraton može rasti kao i u danima kada je Trčanje.rs žarilo i palilo (2010), te taj faktor može biti i 1.3 i više. Druga mogućnost rasta jeste i realizacija dugogodišnjeg napora da Kinezi dođu na trku. Čekamo Nikolu Marinkovića iz Bg maratona koji će uskoro biti gost u Dnevnim opservacijama da nam više kaže o trci.

Peto, ovo je broj finišera, ne ljudi na startnoj listi, tj. ne uključuje one koji su DNS (did not start) a koji su uplatili startninu. Njih je sigurno oko 5-10% više.

Šesto, čini mi se da je Beogradski maraton shvatio moć trkača i generisanja novca od startnina tek sa 2014. godinom kada je taj deo prihoda postao relevantan. Naime, pre tih godina, broj ljudi i cena startnine (koje su u to vreme bile simbolične) bile su takve da to uopšte nije bio značajan prihod, a maraton i trke su se održavale kroz finansije Grada Beograda, Ministarstva omladine i sporta, kao i sponzora koji nisu videli toliko jasnu sliku monetizacije sponzorskih ugovora.

Danas je situacija takva da su upravo startnine najvažniji prihod organizatora (ne samo Beogradskom maratonu nego svima nama) pa je i fokus očigledno na trkačima. Ovde treba spomenuti upravo taj momenat okretanja trkačima i slušanja trkača, tj. više tržišnog pristupa. Momenat dodeljivanja medalja za polumaratone na Beogradskom maratonu koji počinje od 2012. je tipičan primer tog slušanja i dobro je da se taj trend nastavlja i danas.

Ovaj trend je postao značajan od 2014. i zato danas imamo kvalitetniju trku ali i celokupan sistem trka koji broji preko 80 u Srbiji. Razmišljajte o ranijem periodu, važno je bilo da se zadovolje pre svega lokalni i gradski funckioneri, da se brojevi naduvavaju, da se organizuju dosadne govorancije, a danas je sve mnogo više okrenuto grassroot zajednici i trkačima, što je samo pozitivan trend.

Da zaključimo, imamo veliki potencijal da rastemo kao tržište, a ono što je važno jeste da je svaki trkač i deo pokreta zdravlja i svako ko učestvuje je i lokalni agent trčanja i zdravih stilova života.

Uživajte u podacima, komentarišite i vidimo se u Beogradu sledeće godine na 33. Beogradskom maratonu. Srećno!