U ovoj Dnevnoj opservaciji obuhvatam dva osnovna pristupa trčanju, i onda nabrajam još neke pristupe kako ne bismo upali u zamku polarnosti.

Ovu interesantnu misao pročitao sam još mnogo godina ranije na OOB Life Coachingu kod Aleksandra Markovića Sorensena, a tekst na danskom “Stop Working out and Start Training” je ovde pa ga prevedite.

Tema je naravno interesantna, jer ako radite u mass-sport-participation industriji, profili ljudi koji treniraju i vežbaju u nekim ključnim segmentima i navikama su totalno različiti, pa je potrebno promisliti koga i šta služite na koji način.

Ako jurite vaš lični rekord, ako hoćete da budete bolji na sledećoj trci, ako želite da budete TOP 10, imate određeno vreme koje želite da postignete, onda trčanje doživljavate kao sport, tj. takmičarski pristup trčanju, sportsko trčanje ili jednostavno: imam jasan kvantifikovan sportski cilj. Ako trenirate trčanje onda ste u ovoj grupi.

Ovaj pristup se zove: treniranje (training)

Ako trčite samo kao vežbu, pravashodno da izgledate dobro, da budete zdravi, da se osećate dobro (i to vam je najvažnije) onda trčanje može da bude deo vašeg “kardio”, gym, netakmičarskog krosfit protokola, ili režima redukcije telesne mase, tj. trčite da biste ispunili pre svega fitnes, a ne takmičarski cilj. 

Ovaj pristup se zove: vežbanje (working out)

Gledajući ovako, sve je jasno i to je razlika između onoga što laici zovu “profesionalci” i “rekreativci”.

Pod “profesionalcima u trčanju” laik ne misli na nekog ko ide na trke da bi uzimao nagrade od premija, nego osobu koja svoj trening shvata obavezno – ima plan, jasne ciljeve, često se odriče nekih drugih životnih zadovoljstava da bi ispuni cilj.

U ovom smislu, “rekreativac” je neko ko vežba i džogira, a “profesionalac” onaj koji trenira trčanje.

Budite pažljivi: Brzina jednog nezianteresovanog fitnes fanatika koji ne trenira trčanje ali je već dugo godina u konstantnom treningu, može da bude i veća od nekog ko trenira trčanje, ali nije dugo u treningu.

Evo još nekih pristupa trčanju koja uključuju iil ne uključuju prethodne dve grupe, tj ovi pristupi mogu ili ne moraju da uključuju vežbanje i treniranje trčanja.

Trčanje kao mentalna higijena – Ovo znači da idete na trčanje da vam se razbistri mozak, umesto da odete npr. u šetnju. 

Trčanje kao avantura – Ovo su sva putovanja na razne trke, trke sa preprekama, trčanje po planinama i sve drugačije stvari koje ne biste mogli da radite da nije trčanja.

Trčanje kao dnevna doza pokreta – Ako sedite i radite za kompom i posle toga sednete u kola, onda vam treba malo pokreta, a to je trčanje.

Trčanje kao dnevna doza Prirode – Odlično je da idete u teretanu da vežbate, a 1.000.000 bolje je da odete na trčanje u neku šumu, pored jezera i slično. 

Trčanje kao spas od drugih eskapizama – Ako ste baš nesrećni i razmišljate da krenete da se alkoholišete, ili već to radite, zamenite alkohol sa masovnim treninzima ultramaratona. 

Trčanje kao opšte kondicioniranje organizma – U nedeljnom rasporedu pored treninga snage, istezanja, borilačkih veština ili trennga šaha, nađite i vreme za trčanje kao važan aspekt fitnesa.

Trčanje kao mogućnost da pobegneš od nezgode – Ovo je ludo razmišljanje, ali trčanje može da vam pomogne da se brže uklonite od neke nebezbedne situacije. Neka vrsta kondicioniranja. 

Trčanje (i fitnes) kao životni stil – Na jednom nivou, životni stil je kao neka vrsta promenljivog trenda. Danas je to ovaj stil, sutra drugi. Životni stil trčanja je sada in, kao što su brade ili tako nešto. Sa druge strane, neviđen je osećaj pripadati jednoj većoj zajednici i deliti zajedničku savest koja prevazilazi nacionalne granice.