Nakon održane Konfernecije za organizatore trke, što je bio drugi skup organizatora ovde godine (nakon skupa u Jagodini), a koju je organizovao Goran Čegar ispred Atletskog saveza Srbije, shvatio sam da nema jasnoće šta su kompetencije (znanja, veštine i stavovi – tj sposobnosti) koje su potrebne za uspešnu organizaciju jednog sportskog događaja kao što je trka.

Naime, na samoj konferenciji bilo je pa sigurno 40-50 ljudi zainteresovanih za ovu temu (što pokazuje da potreba postoji), no teorijske teme i predavanja koja su prethodila prezentaciji Makedonskog i Ljubljanskog maratona su bila jako generalistička – toliko da se videlo da ne postoji dodir sa realnošću.

Problem nije kada su predavanja loša, problem je kada vidite da publika gleda i pokušava da shvati nešto, zapisuje i postavlja pitanja – onda shvatite da ljudi koji to slušaju tek nemaju blage veze, a treba im znanja jer su već u poslu.

Jedan od principa svih ljudi koji organizuju trke jeste totalna iskrenost, tj neka vrsta radikalne istine, jer na trci nema pričanja priča i trkači (naši klijenti) jednostavno znaju kada neko nešto radi ili ne radi. Nekada oni nisu svesni grešaka koje mi pravimo ali podsvesno znaju da nešto ne štima dobro.

Na primer, naša biznis trka u Novom Sadu je imala očajno ozvučenje ove godine, ljudi su ocenili trku dobrom, ali nisu đuskali i nisu doživeli ono što bi mogli da dožive da je muzika bila dobra!

Odraz ovih slabih predavanja je suštinsko nepostojanje okvira komptencija, pošto su po pravilu svi organizatori trka “self made”, tj ljudi koji su sami učili, a škola za ovako kompeksan posao ne postoji. Samim tim, kada bi ih pitali da prenesu svoja znanja ispao bi niz nepovezanih iskustava koje se teško mogu uokviriti u znanje.

Da bih pomogao Goranu Čegaru, a i vama koji organizujete trke, plan mi je da u narednih 5 godina stavim jedan studijski kurs na sprskom, a do tada, evo prvog predloga agende takvog jednog višemesečnog kursa:

Modul A: Biznis model organizacije trka

U ovom modulu bi se pre svega govorilo o industriji organizacija trka, kao industriji mass-participation sporta, gde bi se pažnja posvetila tome kako jedna trka generiše vrednost za sve učesnike (ne samo trkače, već i medije, gledaoce, sponzore, atletske i druge saveze, javne politike koje se bave zdravljem i fizičkim aktivnostima), pa samim tim kako se i generiše novac.

Organizacija trka je pre svega biznis, često franšizni, a često i biznis koji se sprema za prodaju, jer u svetu je u fazi ukupnjavanje tržišta gde par velikih aktera imaju više desetina događaja: npr Infront, Golazo i drugi.

Nakon upoznavanja industrije i korišćenjem alata Business Model Generation, prešli bismo na glavnu stvar: finansijsko planiranje, budžetiranje i gde u ovom biznisu nastaje ROI, tj povrat investicije.

Modul bismo završili sa nečim što se zove USP, ili jedinstvena prodajna pozicija, tj nešto što svaku trku definiše kao proizvod, sa svojim osobenostima i diferencijacijom na tržištu, bilo to tema trke, družina, datum, lokacija ili nešto drugo.

Modul B: Akvicija trkača, promocija i oglašavanje

U ovom modelu bi se pokrio set marketinkišh tehnika koje imaju za cilj da privuku trkače na događaj.

Tu se misli na definisanje prodajnog levka, ali i dizajn, brendiranje događaja, te copywritting, a onda i niz predavanja o digitalnom marketingu, email marketingu i vođenju FB oglašavanja.

Svaki organizator bi sve ove stavke trebao da zna ali i da odluči koliko ima resursa da ih sprovede sam ili planira da ovaj segment prenese na podizvođača, tj da plati i autsorsuje. Ovde se povezuje sa Modulom A, tj finansijskim planom trke.

Modul C: Sponzorstva

Kako je tržište sponzorstva u Srbiji u katastrofa stanju i to kao posledica socijalizma, nameštenih političkih i obaveznih sponzorstava, tako su i komptencije marketing stručnjaka u kompanijama koje to rade isto na tom nivou. Čast izuzecima i profesionalcima!

Komptencije organizatora trka u Srbiji što se tiče sponzorstava su bukvalno na nivou rimskih arena, na kojima su se i javili prvi baneri. Naime gledijatori su se u arenama borili sa životinjama, dok su u kamen oko borilišta bili uklesani nazivi senatora koji su platili nabavku tih egzotičnih životinja (zamislite slona i tigra u jednom Rimu koga ubija rukom omiljeni superstar gladijator). Senatori koji imaju najbolje životinje i najomiljenije gladijatore imali su veće šanse da ih narod voli. Optrilike taj nivo brendinga i rada sa sponzorima je i danas na trkama samo što je kamen zamenilo meš platno ili LED ekrani.

No da bismo išli dalje, ovaj model treba da pokrije teme:

Razumevanje sponzorstva u službi brend marketinga, sponzorstvo kao deo strategije odgovornog poslovanja, sponzorstvo kao deo internih komunikacija, sponzorstvo kao deo poslovne kulture i pozicioniranja kompanije u javnosti. Onda tek razumevanje sponzorstva kao dela prodaje (što je najgore kada dobijete takve parntere).

Ovaj modul bi se bavio i vrednostima organizatora, uklapanje sponzora kao dodatne vrednosti za trkače, te jačanju brenda same trke i organizatora.

Razumevanje sportskih prava, prava na korišćenje vašeg imena, brenda i svih sadržaja na trci su važni da biste umeli da cenite sebe.

Pravljenje ponude i prodaja sponzorstava kroz razumevanje kako sponzori donose odluke, sastanci i primeri mejlova su važan praktičan segment ovog modula.

Na kraju, aktivacija sponzorstva, tj dizajn i realizaciija načina na koji sponzori treba da budu vidljivi na događaju, ali i pre i posle događaja je važna faza realizacije sponzorskog dogovora.

Modul D: Produkcija događaja

I za kraj modul gde svi misle da znaju i da je to jedino što treba da se radi jeste produkcija samog događaja, tj ono što trkači vide, a obuhvata niz važnih celina, no pre svega kreiranje organizacionog tima sa jasnom podelom zadataka. Ovde treba osmisliti i platne razrede kao i sistem nagrađivanja za ljude koji su direktno uključeni u organizaciju.

Važni segmenti ovde su: komunikacija i rešavanje problema učesnika, organizacija starta i finiša, obezbeđivanje staze, dizajn i plan kretanja ljudi na tlocrtu lokacije, plan rizika i obezbeđenja, fotografisanje događaja, a onda i niz drugih celina: brendiranje, renta inventara, tehnika, zabavni program, voditelji…

Sve ovo kroz prizmu projektnog menadžmenta i planiranje vremenom i resursima.

Naravno glavni zadatak svakog Direktora trke – koji deo posla je važan da sami uradimo, a koji deo da prepustimo, pa se na ovu temu nadovezuje i tema liderstva, delegiranja, tj komptencije da se kreira “mašina” koja pravi trku, tako da mi ne moramo da lepimo banere i uskačemo u frku kada zagusti.

Eto to je prvi predlog kurikuluma jednog studijskog kursa za organizatore trka, a već sada mi padaju teme poput: odnosa sa javnošću, humanitarni partneri, odnosi sa savezom, lokalnom samoupravom i drugim ne-sponzorskim partnerima….

Ukoliko imate bilo šta što biste dodali, dodajte u komentarima :)