Da li ste zaglavljeni u pauzi?

Da li imate broj u glavi? Odlično.

Primetite kako ste lako napravili izbor. Imali ste 100 različitih opcija (pod uslovom da je skup intidžera :), a ipak niste morali da se premišljate. Najverovatnije je izbor spontano došao. Verovatno je vaša podsvest uticala da se odlučite za taj broj.

Verovatno kapirate da izabrani broj jednako dobar kao i ostali brojevi. Zato ste lako doneli odluku i nastavili sa čitanjem.

Ali i niste morali tako da postupite. Mogli ste da uzmete malo više vremena za odluku. Mogli ste da ocenite različite opcije tako što biste napravili listu svih 100 kombinacija. Mogli ste da definišete neki kriterijum za izbor najboljeg broja. Mogli ste da završite sa npr 10 kandidata, pa da eliminišite najgore opcije i izbor svedete na 3 najbolje. I tek onda da izabarete broj.

Takođe, mogli ste da pitate prijatelje, kolege ili npr. rodbinu da vam pomognu u izboru. Dvoumim se između 46 i 55? A možda ipak da šansu dam broju 94?

Drugim rečima odluku ste mogli da donesete mnogo komplikovanije nego što u stvari jeste.

Pa zašto niste? Zašto ste niste zaustavili i seli da razmislite koji broj da izabrete?

Možemo reći da vam odluka i nije toliko bitna. Niste imali razloga da zastanete i pažljivije razmislite.

No, drugačiji pogled na ovo je da ste prihvatili ono što sam vam rekao na početku članka, pa nije baš bilo prijatno nastaviti sa čitanjem, pre nego što izaberete broj.

I najverovatnije je da ste pomislili da članak sadrži dovoljno vrednosti da bi bio vredan daljeg čitanja, tako da niste želeli da se usporite čitanje nekom trivijalnom stvari kao što je izbor broja.

Napravili ste ste dobar izbor. Broj stvarno nema važnost. Izborom broja, jednostavno ste bili slobodno da pročitate članak do kraja. Nema vrednosti u izboru broja, ali postoji vrednost u onome što dolazi posle toga. Shvatili ste da je bolje da se krećete nego da budete zaglavljeni u tačci u kojoj je potrebno doneti odluku. I naravno da ste u pravu. Zaista je važno da nastavite da se krećete.

Šta se dešava kada se zaustavite da porazmislite o izborima u svom životu? Kad zastanete jedan važan deo vašeg života stavljen je na čekanje. Ne možete da nastavite dalje, pre nego što ne donesete odluku. Kao da ste u nekom vakumu. Isključili ste tok.

A šta ako izbori izgledaju stvarno veliko i važno? Šta ako odlučujete da prekinete dugu vezu ili da date otkaz i započenete sa novom karijerom? Naravno da je potrebno da zastanete i porazmislite o svemu tome.

No, nevezano za posledice izbora, efekat je isti. Dok god ste nedolučni, stavljate deo života na čekanje. Da ste se zaustavili u prvoj rečenici teksta, ne biste čitali ove redove.

Kada stavite pauzu na jedan deo života, zadržavate protok u toj oblasti, ali i u celom životu. Kada ste neodlučni sve zadržavate. Kao poker igrač koji ne može da odluči da li da zove, rejzuje ili da se baci. Cela igra se zaustavlja (i počinje da smara) i to za sve igrače dokle god vi ne napravite odluku. Ostali igrači će biti strpljivi neko vreme, no u nekom trentuku će zatražiti da vam se postavi rok za odluku. Pod pritiskom ko zna kakvu ćete odluku doneti.

Da li je neki deo vašeg života stavljen na pauzu? Da li ste zamrznuti u neodlučnosti? Da li čekate da život postavi rokove i sam napravi odluke za vas?

Mnogi ljudi igraju ovu „igru pauze“. Stave pauza mod i čekaju da život donese odluke. Njihovi partneri na kraju odluče da ih napuste. Kompanija odluči da im da otkaz jer su dugo bili osrednji. Ili, posle mnogo godna, otkrije se bolest kao posledica zdravlja koje se drži na pauzi.

Razumljivo, neke odluke zahtevaju stvarno više pažnje. Ali postoji razlika između aktivnog odlučivanja i zaglavljenosti u pauzi. Pri odlučivanju koristite se procesima koji vas ozbiljno pokreću ka rešenju. Proces odluke može biti prost kao što je slučajan izbor broja ili može uključiti naučno istraživanje, razgovor sa drugim, čitanje i edukaciju. Ključ je da u nekom trenutku sam proces odlučivanja mora završiti odlukom, koju prati akcija.

I sam sam upadao u zamku i danas primećujem neke delove života koje držim na pauzi. Gotovo po pravilu pauza je znak nekog otpora i straha o mogućim posledicama koje odluka može doneti. Nekada su to situacije kada ne želim da izneverim očekivanja drugih, nekada lična neverica da drugi mogu da urade deo mog posla, nekada lični strah od nemanja i od preuzimanja rizika.

Svesni izbor statusa kvo nije isto kao kada je status kvo posledica nečinjenja i pauze. Ako svesno izaberete da ostanete u trenutnoj vezi to je sasvim drugačije nego da odlažete odluku.

Jedna od velikih privilegija u životu je slobodan izbor. Nemojte da odsutanete od ovog poklona zbog neke teške odluke. Ako stalno klikćete na pauzu, život će vam biti dosadan i na kraju ćete se pitati gde je sve to vreme otišlo. Umesto toga, kliknite play i krenite napred. Donesite odluku danas i preduzmite akcije.

Čak i ako mislite da je neka donešena odluka loša, to je mnogo bolje nego da ostanete u trajnoj pauzi. Ako krenete napred uz odluke i akciju očekujte sjajne životne lekcije. Vremenom odluke će postajati pametnije. Kako stičete mudrost i iskustvo i akcije će davati očekivane rezultate. No, mudrost ne možete da steknete kada ste u pauzi.

Kako da iskočite iz pauze? Ovo uspevate tek kada donesete odluku. Isto kao što ste izabrali broj sa početka članka. Razlog za izbor je dosadna i stagnirajuća pauza (zamislite da pauzirate film na jednom kadru i gledate to 90 minuta). Dobre stvari koje život daje dešavaju se kada otpustite pauzu i krenete sa akcijom. Život je zanimljiv, nagrađujući i ispunjujući kada ste u pokretu koji vas motiviše da napokon izbegnete beživotnu pauzu.

Nema smisla da ostanete na prvom redu teskta i ne izaberete broj. Slično, tome fascinanti, vredni i duboko ispunjavajući delovi života vas čekaju. Oni su namenjeni da se iskuse i da se žive, a ne da ih se plašite i izbegavate (ko će od sutra da krene da se sperma za maraton?)

Ovde smo da učimo, istražujemo i rastemo. Ali sve to prestaje kada uđemo u pauzu. Razumljivo je da imate razloge zašto ste u pauzi, ali ako vas taj ultimativni razlog vodi do straha, to nikako nije dovoljan razlog da budete bokirani. Možete biti uplašeni, doneti odluku i pokrenuti se napred. Radimo ovo svaki dan (kada se švercujemo u GSP-u).

Ono što može da vam se desi, jeste da ako ostanete u pauza modu, na kraju počnete da kajete. Sat je postavljen i on otkucava vaše vreme koje provodite u čekanju. Na kraju osećate se kao da su vam opljačkali vreme. Odluku donesite odmah da se rešite kajanja.

A šta je suprotno od PAUSE. Play! Ne čudi što je je prevod reči play – IGRA. Kada ste zagljavljeni u pauzi, propuštate toliko radosnih, razigranih i ispunjijućih momenata koje život jedva čeka da vam pruži.

Ostati u pauzi je u suštini isto kao da birate smrt. A to je naravno veoma slab izbor. Smrt će u svakom slučaju doći. Nema razloga da ubrzavate sat. Kada smrt dođe neka vas uhvati u igri.

Press play!

Autor članka je Stiv Pavlina, jedan od najpoznatijih blogera iz oblasti samorazvoja. Tekst sam preveo jer mislim da je veoma primenjiv i za oblast kojom se bavimo a to je trening i trčanje. Razmišljanja mi idu u više praca:

Zamislite da onaj osećaj kada treba da se odlučite da li da izađete na trčanje, odete na bazen ili u teretanu može da zameni odluka koja je ista kao izbor broja sa početka teksta. Zar to ne bi bilo sjajno? Just like that, idem ili neću danas. I svaki put, bez griže savesti.

Ili još češće srećem (i sam sam trenutnoj u toj fazi) mnogo ljudi koji nikako da se odluče da krenu da treniraju. To su oni koji kažu, daleko mi je, ne mogu sam/a nemam društvo, krećem od ponedeljka i drugo. Koliko samo pauza i kakav ludački rolerkoster za odluku koja treba doneti.

I na kraju, ubeđen sam da u trčanju, plivanju, bajsu, teretani, no posebno u trčanju ima nečega neopisivog što nas povezuje sa odlukama. Uvek kada treniram sa ozbiljnim planom i ozbiljnim namerom da plan ispunim, kao da se disciplinujem da donosim odluke. Meni kroz trening odluke dolaze spontano. Telo u treningu je kao neki aparat kroz koji kada propusite izbor, izađe čista odluka.