Kao najavu za najveći, prestižni Njujoški maraton, koji se održava 7.11.2010, prenosimo vam iskustvo Nebojše Miljkovića iz prošle godine.
Njujorški maraton – tradicija stara 40 godina. Ako pretpostavimo da je stazu od 42 km, koja vodi kroz pet njujorških okruga (Staten Island, Brooklyn, Queens, Bronx, Manhattan), i preko pet njegovih najdužih mostova (ukupno 8km), u protekle četiri decenije pretrčalo oko 800. 000 maratonaca, a da se 2014. očekuje milioniti, može se reći da si bio jedan od MILION. Ali isto tako i JEDAN od milion! Njujorški maraton, nije samo najveća trka na svetu ( i po broju učesnika, i po miljaži ), već i najveća zabava na svetu. I to shvatiš tek negde u onom trenutku zarobljenom između dve reči – START i CILJ.
Pripremajući se za NYC maraton, za 6 meseci biciklom sam prešao 3374 km, istrčao 660km, odigrao 27 sati tenisa i odradio 81 trening u teretani. Trenirajući tih 6 meseci, jedina misao bila je – istrčati što bolji rezultat. Za standarde ovog maratona vrhunski rezultat podrazumeva oko i ispod tri sata. Računao sam na neka četiri, ali i sa istrčanih 5 bio sam sasvim zadovoljan. Zašto? Zato što poenta svega više nije bio rezultat, već neopisivo iskustvo NYC maratona, ludi duh Njujorka i Njujorkera koji su tih nestvarnih mesec dana živeli samo za jedno – maraton.
Sve počinje na Staten Island –u, gde vas posebnim prevozom dovoze i do tri sata pre početka trke. Koliko je iskustvo značajno, govore i moja prva iskustva. Pravila su takva da sve stvari koje su vam višak predajete po dolasku na mesto polaska, mnogo ranije pre nego trka počne, i ostajete sa i u onome najosnovnijem. Iskusniji maratonci znaju da je po jesenjoj kiši dobro imati neki karton na koji bi seli, kao i nešto toplo što biste ogrnuli, ali pošto vi niste od tih, snaćićete se s onim što imate – dve kape na koje ćete se udobno smestiti. Tu ćete sačekati početak trke, pojesti svoju energetsku čokoladicu i dva pakovanja meda i spremiti se da sa 6. 000 drugih uđete u istoriju.
Prema tome, da li ste atletičar, profesionalac ili rekreativac bićete razvrstani u jednu od tri grupe koje će tog dana istrčati svoje 26, 2 milje. Sećajući se svega, sada bih mogao reći da je Njujork u tom trenutku kada je vazduhom (i medijima) odjeknulo START, bio jedini grad u svetu, u kom su sve nacije, rase, ideje bile kao jedna. Rame uz rame trčali su crni, beli, žuti, Germani, Sloveni, Arapi, demokrate, liberali, slavni i anonimni, i svi su bili isti.. Trkači, publika koja je bodrila svoje, tvoje, njihove… To je bio trenutak kada sam shvatio zašto je maraton jedina tema među stanovnicima Njujorka tih mesec dana – zato što je u njoj sažet duh tog grada.
Sam maraton je događaj za sebe, jer osećaj kada uđete u aveniju od 10 km, i ispred sebe vidite hiljade ljudi koji trče, nije lako opisati. U istom trenutku ta slika vam je i motivacija i demotivacija – koliko god da vas pekle noge (što od malopređašnje zime, što od asfalta), znate da ćete istrčati do kraja . Za koliko, nije bitno. I ne primećujete vreme. Oko vas je čitav spektakl. Ljudi staju da se pozdrave sa poznanicima, da se slikaju, odnekud utrčavaju jedni, drugi istrčavaju, nasmejana lica, bendovi, orkestri na sve strane.. Jednostavno, ne možete stati. Izneverićete svu tu pozitivnu energiju koja izbija iz miliona ljudi svuda oko vas. I trčite..
Upravo po tome, po atmosferi koja diže poznat je Bruklin. Ulice i ljudi su u duhu sinoćnje proslave Noći veštica, a vi imate osećaj da više niste u ovoj dimenziji.. I u svom tom haosu, shvatate da u stvari, sve besprekorno funkcioniše. Policajci su tu, ali ih ne vidite. Osim na mostovima, gužve nema. Sve se odvija po savršeno organizovanoj rutini.. Čak i po dolasku na cilj niste prepušteni sebi, već ste pod starateljstvom organizatora, koji vas snabdevaju toplom odećom, folijama, hranom, ali i lekarskim pregledom, ako je potrebno. Tek tada ste završili sa trkom. Mada, niste ni tada. Danima nakon trke, gde god se pojavite sa medaljom (koju dobija svako ko istrči), u očima Njujorkera, ali i celog sveta, čini vam se da imate status nacionalnog heroja. Jer – bili ste JEDAN od milion, a ne tek jedan od MILION!
Izvor: Man Magazin
4 komentara. Leave new
Da, u Americi je taj maratonski duh i odnos prema trkačima sasvim nešto drugo… Vredno ste trenirali čitave godine i taj dan je sve podređeno da uživate i da se što bolje osećate na trci..
Sjajan tekst,voleo bih da bar jednom u zivotu istrcim ovaj maraton.
Ja sam optimista (jedini problem su finansije) i verujem da cu ga kad-tad istrcati 🙂
Bravo Šone za tekst!
Očekujemo i utiske iz Berlina ove godine. 🙂
UH!!!