Sve više crvenog mesa dolazi od bolesnih životinja sa bakterijama koje postaju otporne na antibiotike

[PRENOSIMO]

Iako sve preporuke kažu da treba uzimati manje mesa i masti u ishrani, istraživanja koja su sprovedena u SAD su pokazala da Amerikanci danas uzimaju 67% više masti, 39% više šećera i 41% više mesa nego što su uzimali 2000. godine.

Istraživanja su nedvosmisleno pokazala da uzimanje proteina zivotinjskog porekla (pre svega crvenog mesa) značajno povećava mogućnost ranijeg umiranja od kardiovaskuarnih oboljenja, kancera i dijabetesa tipa 2. Po tom istraživanju  izbacivanje mesa iz samo jednog obroka dnevno, smanjuje rizik od prerane smrti za 7 do 19%.

Ukoliko se odlučite za dijetu koja je siromašna ugljenim hidratima, a zasniva se na visokom unosu proteina životinjskog porekla, morate biti svesni da ona može uticati na pojavu kardiovaskularnih oboljenja i pomoću drugih mehanizama, a ne samo zbog efekata na nivo holesterola. Crveno meso i žumance iz jaja značajno povećavaju rizik od nastajanja kardiovaskularnih oboljenja i kancera mehanizmom povećanog stvaranja trimetilamin N-oksida ili TMAO. Pored toga, proteini životinjskog porekla povećavaju količinu IGF-1, hormona rasta i dovode do hroničnog zapaljenja, a ovo su faktori koji su uzrok nastajanja mnogih hroničnih oboljenja. Takođe, crveno meso ima velike količine Neu5Gc koji je, takođe, povezan sa hroničnim zapaljenjima i pojavom kancera.

Istraživanja su pokazala da kada se kontroliše unos kalorija iz masti, ispitanici su gubili 67% više telesnih masti, nego kada se kontroliše unos kalorija iz ugljenih hidrata. To praktično znači da treba da uzimate malo ili nimalo crvenog mesa, da Vam je potrebno uglavnom sveže povrće i voće, proizvodi od integralnih žitarica i soje i što je manje moguće rafinisanih ugljenih hidrata (belog šećera…). Tome treba da dodate i dobre masti kao što je riblje ulje i dobre masti iz orašastih plodova (orasi, bademi…). Naravno, na kraju treba više da obratite pažnju na kvalitet namirnica koje koristite i da smanjite njihovu količinu.

Jedna studija je pokazala da promene u načinu ishrane, kombinovane sa manjim stresom i umerenim vežbanjem već za samo nekoliko nedelja pokazuju dramatično poboljšanje stanja kod ispitanika koji su imali tešku koronarnu srčanu bolest. Naime, kod grupe pacijenata koji su promenili svoj način života, broj epizoda bola u grudima je smanjen za čak 91%, nakon 5 godina bilo je za čak 2,5 puta manje novih srčanih oboljenja, dok se protok krvi kroz srce kod ovih pacijenata povećao za čak 300%.

Konačno, nikada nije kasno da promenite svoj život i počnete da živite zdravo. Za početak smanjite količinu crvenog mesa i masti i Vašu ishranu bazirajte na voću i povrću. Ili možda je vreme da razmišljate da postanete vegetarijanci.

Za Life Active – Milica Jagodić