Ma koliko trudnoća bila jedan lep, radostan i nadasve uzbudljiv period u životu mlade žene i njenog partnera, zbog psiholoških i fizičkih promena koje se neminovno dešavaju, ginekolog mora da ima prilagođen pristup u komunikaciji sa njom.

Sa trudnicama je potrebno da budemo pažljivi i brižni

Emocije su po pravilu naglašenije, anksioznost pojačana. Briga i neizvesnost o ishodu trudnoće prisutni su i kod žene koja je već rađala kao i kod prvorotke.
Razni simptomi, znaci i tegobe koje se u periodu van trudnoće ne doživljavaju ozbiljno, jer to realno i nisu, sada pale alarm i deluju mnogo strašnije i dramatičnije.

Zato se u ginekološkoj praksi prema trudnici treba odnositi mnogo pažljivije, sa mnogo većom brigom, davati joj iskrene informacije i objašnjenja. Uzeti u obzir opšte telesno i duševno zdravlje, socijalne i ekonomske faktore, obrazovanje, intelektualni i kulturni nivo. Obavezno uključiti i oca deteta i insistirati na tome ako se snebiva.

A onda i – objasniti značaj fizičke aktivnosti. Moram da napomenem kako sam u praksi primetio da se ovoj činjenici u ginekološkim krugovima poklanja mala ili gotovo nikakva pažnja. Ne treba čekati da žena načne ovu temu. One uglavnom veruju svom ginekologu, najčešće s pravom, te bih apelovao na kolege da malo upute svoje pacijentkinje u važnost fizičke aktivnosti u trudnoći.

Trčanje u trudnoći – šta treba da znamo bez obzira “da li smo trudni” ili ne?

Trčanje je postalo, ili sve više postaje, deo života i rutina mlade žene. Koje su činjenice?

  • Slobodno nastavite sa vežbanjem, ili počnite iako niste pre trudnoće.
  • Bez opasnosti povećajte intenzitet aktivnosti.
  • Ukoliko se telesna temperatura bitno ne podiže to nema uticaja na fetus u vidu njegove hipertermije. Više nezavisnih studija pokazalo je da i ako telesna temperatura nešto poraste, ta činjenica nema uticaja na plod.
  • Vežbanje pri submaksimalom aerobnom kapacitetu oko 65 – 70 % ne povećava srčanu frekvencu ploda u velikom stepenu (napomena, normalan broj otkucaja srca fetusa je oko 120 – 160 po minuti).

Sa odmicanjem trudnoće, svakako se smanjuju fiičke sposobnosti, što zbog fizioloških promena na telu trudnoće, što zbog promene oblika tela. Sa porastom materice dolazi do pritiska na dijafragmu, a samim tim smanjenja njenih oscilacija i do kraćeg daha. U poslednjoj trećini trudnoće nije preporučljivo ležati na leđima niti izvoditi vežbe u tom položaju zbog sindroma vene cave inferior.

beba

Ono tamno plavo što liči na cev je donja vena kava (ili donja šuplja vena) koja je pri ležanju na leđima spoljštena između materice i kičme, što nije dobro. Idealno je ležati na levom boku.

Zašto je trčanje u trudnoći dobro za mamu:

  1. Povećava se aerobni kapacitet i izdržljivost.
  2. Održava se dobra telesna težina (idealno je da se dobije od 12 – 15 kg) i adekvatan procenat masnog tkiva.
  3. Trudnoća dovodi do povišenja rezistencije na insulin koju trčanje smanjuje pa se samim tim snižava rizik od gestacionog dijabetesa.
  4. Poboljšava se cirkulacija, pa je manja šansa od nastanka proširenih vena, hemorida i otoka na nogama.
  5. Pomaže održavanju dobrog i poželjnog stava tela a onda i mišićnog tonusa.
  6. Povećavajući izdržljivost i mišićnu snagu, sa akcentom na leđa i trbušnjake, olakšava se porođaj, a naročito tzv. drugo porođajno doba koje pretstavlja izlazak deteta iz materice.
  7. Ojačavanjem mišića, smanjuju se, ili se ne pojavljuju, bolovi u leđima.
  8. Olakšava se postporođajni oporavak i drastično smanjuje opasnost od pojave postpartalnih psihoza (bolje da ne znate kako ta komplikacija izgleda).
  9. Psihološka korist, trčanje pomaže trudnici da se nosi sa fizičkim promenama tela.

Zašto je trčanje dobro za bebu:

  1. Održava se i donekle povećava frekvencija srčanih otkucaja ploda što mu pomaže da se lakše izbori sa smanjenim protokom krvi i smanjenim procentom kiseonika u njoj, što je fiziološki proces .
  2. Stres fetusa prilikom porođaja umnogome se snižava.
  3. Postoje radovi koji dokazuju da ne postoje negativni efekti trčanja na intrauterini razvoj ploda i njegovo stanje se ne ugrožava.

Napomena: izražena intenzivna fizička aktivnost u dužem periodu, može (ali nije obavezno) da dovede do rađanja 300 – 400 g lakšeg deteta.

Kada treba da stanete?

Ono na šta treba obratiti pažnju i kada treba da se javite ginekologu i prekinete sa aktivnošću:

  • Bol, bilo gde, ako je izražen i jakog intenziteta
  • Jak i iznenadan umor
  • Glavobolja
  • Iznenadno jak i neuobičajeno kratak dah
  • Pojava vaginalnog krvarenja (ako postoji od ranije, kontraindikacija je za vežbanje)
  • Kontrakcije materice, u slučaju da postoji tzv. Inkompetentan grlić i plasiran serklaž, zaboravite na vežbanje (ali i na polne odnose )
  • Iznenadno veoma ubrzan srčani rad i palpitacije (to je neprijatan osećaj lupanja srca)
  • Ako se primeti smanjena učestalost pokreta ploda
  • Curenje plodove vode
  • Otežan hod
  • Vrtoglavica ili konfuzija
  • Otoci potkolenica
  • Ako postoje znaci intrauterinog zastoja rasta ploda, hipertenzija indukovana trudnoćom, i neka stanja koja i bez trudnoće ne dozvoljavaju fizičku aktivnost – stop.

Uživajte i budite aktivne

Trčanje je od nesumnjive i nesporne koristi za trudnice, to je dokazano i praksom i radovima pa se stoga i preporučuje. Kod nas se u ginekološkoj praksi o tome nedovoljno govori pa žene mahom nisu upoznate sa činjenicom da je dobro da budu aktivne.

Lično svakoj svojoj pacijentkinji predložim i objasnim o čemu se radi, shodno njenom intelektu i obrazovanju. Koliko će me poslušati, to je njihov izbor.