Trkači dobijaju ćerkice

Izgleda da trkači koji pretrče više od 50 km nedeljno imaju veće šanse da dobiju ćerku. Naime, u istraživanju sprovedenog u Univerzitetu Glazgov u Škotskoj, 139 trkača je podeljeno u tri kategorije:

  1. Kategorija – u kojoj je trkač prestao da trenira kada je partnerka začela
  2. Kategorija – u kojoj je trkač prelazio manje od 50km kada je partnerka začela
  3. Kategorija – u kojoj je trkač prelazio od 50 – 80km kada je partnerka začela

Istraživanje je otkrilo da netrkači i oni koji su trčali manje od 50km nedeljno su imali 62% šanse da dobiju sina, što je u poređenju sa 51% kod generalne populacije nešto više. Trkači koji su trčali preko 50 km nedeljno su imali 40% šanse da budu očevi dečacima. Istraživači su ovo prepisali padu muškog hormona testosterona koji se dešava kao rezultat prelaženja veće kilometraže.

Kako se vidi, trčanje može uticati na to da li ćete dobiti sina ili ćerku, ali takođe može pomoći da uopšte i dobijete potomke. Muškarci koji redovno trče i održavaju zdravu telesnu masu imaju veću šansu da zadrže dobar kvalitet sperme od onih koji su gojazni. Pokazalo se da muškarci trkači nemaju smanjen broj sprematozoida, iako vežbanje koje zagreva testise i zahteva uske helanke kao pri biciklizmu može doprineti ovome.

Trkačice i menestrualni ciklus

Pol deteta zavisi isključivo od muškarca i žene ovo ne mogu da promene. Međutim, istraživanja rađena u Američkom koledžu sportske medicine pokazuju da, sasvim suprotno od muškaraca, žene trčanjem stavljaju svoju mogućnost da ostanu u drugom stanju u rizik. Naime, 44% žena trkačica primećuje izvesne promene u menstrualnom ciklusu, a u nekim težim slučajevima ciklus i izostaje (amenoreja).

Trkačice pretpostavljaju čak iako im ciklus izostaje, da su zdrave u svakom drugom pogledu zahvaljujući trčanju. Amenoreja može voditi u neplodnost, a utiče na smanjenje gustine kostiju. Ovo dugoročno gledano ima uticaja na veću mogućnost osteoporoze.

Amenoreja ima veze sa izrazitim energetskim disbalansom u telu, kada telo troši više energije nego što se unosi hranom. Eksperti smatraju da je dobra vest to da se vraćanjem tela u energetsku ravnotežu uspostavlja i normalan ciklus, pa se moguće posledice dugotrajne amenoreje mogu izbeći.

Najbitnije za reproduktivno i koštano zdravlje žene je da kada treniraju imaju dovoljan unos hrane, dakle, energije oko 45 kalorija po kilogramu ne-masne mase na dan. Ne-masna masa (Fat-free mass) predstavlja ukupnu masu tela umanjenom za količinu masnog tkiva koje se određuje pomoću Body Fat analizatora. Unos hrane manji od 30 kalorija po kilogramu ne-masne mase na dan utiče i na reprodukciju i na koštano tkivo, a veliki procenat žena je ispod ovog kritičnog nivoa.

Dijete bogate ugljenim hidratima, a siromašne mastima mogu pogoršati ovaj problem. Istraživanjem je utrvrđeno da dnevna potrošnja 840 kalorija, što je ekvivalent trčanju od 13-14km uz ishranu koju čine 62% ugljeni hidrati, smanjuje raspoloživu energiju na kritični nivo 21 kalorija po kilogramu ne-masne mase na dan.

Važu energetsku raspoloživost možete povećati dodavanjem broja kalorija koje trošite u toku dana, kao i praćenjem potrošnje energije us pomoć pulsmetara. Ako procenite da vam je energetska raspoloživost ispod 30 kalorija po kilogramu ne-masne mase na dan, razmislite o promeni dijete i režima treninga.

No more articles