Trkačko koleno

Jedna od najčešćih sportskih povreda kod trkača rekreativaca i profesionalnih atletičara na duge pruge je svakako trkačko koleno (runner’s knee). Ovo stanje još možete naći pod terminima patelofemoralni bolni sindrom ili hondromalacija patele.

Koleno je vrlo kompleksan zglob. Uključuje artikulaciju između tibije (potkolenična kost) i femura (natkolenična kost) i patele (iver ili popularno zvana među trkačima «čašica ili glavica»). Međutim kada govorimo o trkačkom kolenu obavezno moramo spomenuti još dve važne strukture koje je potrebno poznavati za razumevanje nastanka povrede, a to su kvadriceps (iznad patele) i patelarna tetiva (ispod patele).

Uzroci nastanka povrede

Kada zglob kolena normalno funkcioniše tada, kod trčanja, patela lagano klizi gore-dole bez doticanja femura. Ponekad nije sve tako idealno pa unutrašnja strana patele grebe ili struže po femuru i na taj način njena unutrašnja hrskavična ploča postaje neravna i njeno pomeranje postaje bolno. Postoje različiti razlozi koji dovode do takvih patoloških događanja. Jedan od najčešćih je preslab medijalni (unutrašnji) deo kvadricepsa – vastus medialis, koji je najvažniji za pravilno pomeranje patele tj. koji podržava njenu centralnu stabilizaciju tako da se previše ne pomera levo ili desno.

Kod nekih trkača do aktivacije vastusa medijalisa dolazi tek pri zadnjoj trećini ekstenzije (ispružena noga). Kad je medijalni deo kvadricepsa preslab tada nema centralne stabilizacije patele, ona se previše pomera u lateralnim smerovima i dolazi do oštećenja njene unutrašnje ploče. Isto tako prejako razvijen lateralni (spoljni) deo kvadricepsa, koji najčešće nalazimo kod trkača koji imaju slabi medijalni deo kvadricepsa, može predisponirati opisano oštećenje. Preterana pronacija stopala (izvrtanje stopala prema unutra) takođe dovodi do «plesanja» patele odnosno do njene destabilizacije. Od ostalih faktora rizika za nastanak ove povrede treba spomenuti:

• široka karlica (žene)
• tzv. X noge (genu valgum)
• visoko smeštena patela
• istrošene patike
• pretreniranost
• previše trčanja nizbrdo

Simptomi

Najvažniji simptom je bol. On se obično javlja u pateli ili neposredno uz nju, pogotovo uz njen unutrašnji rub ili ispod patele. Bol se može javljati nakon dugotrajnog sedenja sa savijenim kolenima (movie theatre sign), koja postepeno nestaje kada počnemo da hodamo ili se pojačava ako čučnemo. Trčanje nizbrdo takođe može biti jedan od provocirajućih faktora za nastanak bola.

Ovde bih istakao da pojava bola u kolenu ne znači uvek nastanak trkačkog kolena. Razlozi pojave bola u kolenu mogu biti zbog oštećenja ligamenata, meniskusa, osteoartritisa, iliotibijalnog sindroma, ali na tome se ne bih zadržavao u ovome članku. Dakle, ako niste sigurni zbog čega se pojavila bol u kolenu najbolje je da posetite vašeg lekara.
Sledeći važan znak su krepitacije (struganje) koje čujemo prilikom kretanja u zglobu kolena. U nekim slučajevima dolazi i do otoka na kolenskom zgloba, koji se pogoršava pri kretanju, a smanjuje pri mirovanju.

Mere samopomoći

• prekinite sa trčanjem
• 5 – 7 dana uzimajte nesteroidne protivupalne lekove (Voltaren, Ibuprofen)
• aplicirajte led neposredno ispod patele u periodima od desetak minuta, nakon čega pričekajte da se ohlađena koža ponovno zagreje pa tek onda ponovno primenite led da ne bi došlo do oštećenja tkiva zbog prehlađivanja. Ne preporučujem primenu leda duže od tri dana.
• izbegavajte nošenje teških tereta
• jačajte kvadriceps, ali tek onda kada više nemate bolova.

Postoje različite vežbe kako ojačati kvadriceps pogotovo njegov medijalni deo, ali jednu bih preporučio kao početnu pogotovo neposredno nakon što prestane bolna faza: Lezite i stavite jastuk ispod kolena i nakon toga naprežite kvadriceps tako da gurate kolenom jastuk prema dole i to ponovite 20 puta, u desetak serija dnevno. Bilo kakve vežbe koje uključuju čučnjeve su zabranjene, jer time dovodite patelu u najgori mogući položaj. Osim toga spomenuo bih da je istovremeno potrebno raditi vežbe istezanja glutealnih mišića, iliotibijalne tetive, zadnje lože natkolenice, listova i Ahilove tetive.

Potpuni oporavak možete očekivati nakon četiri do šest nedelja. Nakon toga možete se vratiti trčanju ali povratak mora biti postepen.

Medicinski tretman

Ako mere samopomoći ne pomažu, tada nakon dve do tri nedelje potražite pomoć kod vašeg lekara. On će dijagnostifikovati vaš problem i tada, u saradnji sa specijalistom konsultantom (ortoped ili fizijatar), pokušati da reši vaše tegobe. Kao terapijske mogućnosti spomenuo bih nošenje ortoza, fizikalnu terapiju pa čak i kao krajnju mogućnost operaciju.

Bez specifičnih vežbi jačanja kvadricepsa da postignete bolji balans muskulature i striktnog provođenja vežbi istezanja neće biti trajnog izlečenja i problem će se pojaviti ponovno. Ako ne rešite preteranu pronaciju odgovarajućim patikama opet ćete se povrediti. Drugim rečima, mora se pronaći razlog koji je doveo do povrede i samo njegovim uklanjanjem možemo postići trajno izlečenje.

Komentar

Prema mom iskustvu u radu s pacijentima u ambulanti i u razgovorima s trkačima pre i posle trka – ne pridržavate se preporučenog tretmana! To ne vredi za svakoga, ali je istinito za većinu pacijenata. Ako zaista želite sanirati povredu morate odmarati. Bilo kakva aktivnost koja uzrokuje bol u kolenu, a to je najčešće trčanje, hodanje po stepenicama ili slično, dovodi do dalje iritacije hrskavice ispod patele. Vi morate telu dati šansu da ozdravi. Mnogi trkači misle na sledeću trku, a tretman lečenja povrede je samo nešto što će usput proći za nekoliko dana. Ako je tako, tada imate problem koji možete rešiti jedino u razgovoru sa samim sobom, jer misli morate usmeriti na potpuno ozdravljenje za koje treba minimalno nekoliko nedelja. Bez potpunog oporavka nema ni pravog povratka na stazu.

Povratak je itekako postepen i mora se vrlo pažljivo isplanirati. Slušajte signale upozorenja koje vam šalje organizam. Nemojte se koncentrisati samo na merače frekvencije srca (pulsometre) i na pređene kilometre. Dobitak za kardiovaskularni sistem i pluća kod trčanja je neizmeran, ali ako nastaju oštećenja na mišićno-skeletnom sistemu tada se treba upitati da li ipak preterujemo. Smisao rekreacije je zdraviji i zadovoljniji život, a ne povređivanje zbog preteranog treniranja. Zato svaki znak upozorenja, koji vam šalje telo, registrujte i pokušajte razmisliti zašto je nastao i kako dalje. Samo na taj način na vreme možete preduhitriti nastanak povrede. Ako već nastane tada ste dužni telu dati odmora. Ukoliko ne postupite tako, krediti koje imate kod vašeg tela ubrzo će se istopiti i otići ćete u dug koji nikad nećete moći vratiti.

Izvor: Fizioterapeut
Autor: Dr.med. Inoslav Blažeković