visok-pritisakKrvni pritisak (TA) je je jedan od glavnih vitalnih znakova čoveka. Predstavlja pritisak krvi na krvne sudove i opada od srca prema arterijama i kapilarima i nazad venama do srca. Obično se AT meri na levoj ili desnoj nadlaktici ili na članku leve ruke. Krvni pritisak nije stalan, već varira od jednog otkucaja srca do drugog, ali i u toku dana, u toku fizičke aktivnosti, emotivne reakcije, sna. Krvni pritisak može biti nizak, normalan i visok.

Hipertenzija ili narodski rečeno- povišen krvni pritisak može izazvati puno problema: od šloga, infarkta, aretijskih aneurizmi, itd. Čak i manje povišenje krvnog pritiska može narušti zdravlje celog organizma. Normalan vrednosti pritiska se kreću oko 115 mmHg za sistolični (srčani) dok je za diastolični (arterijski) 75 mmHg. Granična “normala” koju verovatno  svi znamo je 120/80.

Hipotenzija je suprotno, snižen krvni pritisak, čiji efekti su nešto manje opasni, kao na primer vrtoglavica, nesvestica, šok. Ona može nastati usled gubitka krvi, hormonalnih poremećaja, nekih toksina.

Klasifikacija krvnog pritiska (za odrasle osobe oba pola)
Kategorija Sistolični pritisak, mmHg Diastolični pritisak, mmHg
Hipotezija < 90 ili < 60
Normalan pritisak 90 – 119 i 60 – 79
Prehipertenzija 120 – 139 i 80 – 89
Hipertenzija I nivo 140 – 159 i 90 – 99
Hipertenzija II nivo ≥ 160 i ≥ 100

Trčanje i ostale fizičke aktivnosti izazvaju (u toku vežbanja) značajno povišenje krvnog pritiska, koji se po završetku vežbe vraća postepeno u prvobitne granice. Ako ste ikada trčali na pokretnoj traci, ili vozili ergo-bicikl u testu opterećenja, znaćete da vam se i pritisak menja i to srčani -sistolički, tako da na primer za 100w opterećenja možete imati sistolični pritisak i 200 mmHg, ali je to ređa pojava, a sve iznad 220 mmHg je nedopustivo visoko i zahteva upotrebu lekova za snižavanje pritiska. U mome slučaju na poslednjem testiranju imao sam na  opterećenju od 267 W pritisak 180 mmHg.

U toku hodanja i trčanja, kod zdravih osoba diastolični (arterijaki) pritisak mora da ostane isti ili da se smanji, zbog boljeg protoka krvi kroz ceo sistem. Kod mene je na onih 267W bio na 75 mmHg.

Prevencija hipertenzije zavisi od mnogih karakteristika, od trenutnog krvnog pritiska, promena na organima, npr. retini, bubrezima, srcu, zatim riziku od kardiovaskularnih bolesti. Pre otpočinjanja bilo čega treba uraditi praćenje pritiska, a mere koje se mogu učiniti u prevenciji su sledeće:

  • Fizičke aktivnosti poput hodanja, džoginga, dakle aerobnih vežbi su prvi stepen prevencije blage ili srednje izražene hipertenzije. Jednostavnije, sporije aktivnosti imaju bolji pozitivni efekat od intezivnih jačih vežbi. Neke individue samim fizikim aktivnostima postižu željeni efekat, ali za one sa jačim oblikom hipertenzije ipak je potrebno i delovanje medikamentima.
  • Snižavanje unosa šećera i soli. So osim toga što veže vodu u organizmu, podiže i pritisak, pa izbegavanjem soli se postiže efekat sniženja pritiska, ali samo kod otprilike trećine populacije.
  • Promena u režimu ishrane u kojoj treba akcenat staviti na hranu baziranu na povrću i voću i mlečnim prozvodima sa sniženim procentima masti, uz povećavanje unosa kalcijuma i kalijuma koji smanjuju uticaj koji so pravi.
  • Odvikavanje od alkohola i pušenja. Duvan i alkoholna pića uvek podižu sistolični pritisak neposredno posle konzumiranja, a apstinencijom se sprečavaju i propratni efekti hipertenzije.
  • Izbegavanje stresa, raznim tehnikama opuštanja ,meditacijom, jednostavnim uređenjem prostora, izbegavanjem buke i pre-tamnih ili pre-svetlih prostorija.
No more articles