Verovatno biste za sebe rekli da živite aktivan život – ukoliko trčite tri puta nedeljno, već ste iznad proseka. Prema statističkim podacima, prosečna osoba budni deo svog dana provodi uglavnom u sedećem položaju – čak 9,3h dnevno! Ostatak dana se potroši na oko 6,5h fizičke aktivnosti slabog intenziteta, a samo 0,7h se posvećuje aktivnostima umerenog do jakog intenziteta.

Kako nas sedenje lagano uništava?

Kada se ovi podaci stave u kontekst zdravlja, čitava priča dobija mnogo ozbiljniju dimenziju. Ako se rukovodimo statistikom i određenim podacima dobijenim iz studija dugovečnosti, osoba koja živi sedentarnim načinom života (a to je danas većina nas), radi za kompjuterom, a časove dokolice provodi ispred televizora, na nedeljnom nivou provede oko 57h u sedećem položaju.

Svo ovo sedenje na nas ima mnogo veći uticaj nego što smo radi da priznamo – prema novijim podacima, tih 57h sedenja nedeljno nam svake godine skrati život za oko 45 dana. A to nije zanemarljiv podatak.

televizija ubija

Najbolje je da ga isključite. Credit: foter.com

Ako trčite ili se bavite nekom drugom fizičkom aktivnošću koliko-toliko redovno, verovatno ćete pomisliti da se ove zastrašujuće brojke ne odnose na vas. Međutim, nalazi studija pokazuju da ni vežbanje ne može u potpunosti da anulira opasne posledice dugotrajnog sedenja. Sat vremena trčanja ujutru nije dovoljno da pripremi vaše telo za narednih devet sati provedenih za računarom.

Brojne studije su se bavile uticajem sedenja na zdravlje i dugovečnost. Poznato je da sedenje povećava rizik od raka debelog creva za 24%, rizik od raka pluća za 21%, a kod žena se povećava rizik za dobijanje kancera endometrijuma i to za čak 32%. Dokazano je i povećanje rizika za razvoj kardiovaskularnih problema, gojaznosti, dijabetesa tipa 2, nivoa LDL holesterola i triglicerida, kao i povećanog mortaliteta uopšte.

Čak i ako redovno vežbate, sati provedeni ispred televizora povećaće vaše šanse da postanete gojazni i patite od dijabetesa tipa 2. Istraživači smatraju da sati sedenja utiču na metabolizam i promovišu razvoj srčanih problema i drugih hroničnih stanja, istovremeno povećavajući mortalitet.

Kako se borimo protiv sedenja? Ustanite!

Kancelarijski poslovi, dugotrajan rad za računarom ili poslovi koji zahtevaju dugotrajnu vožnju, osim hroničnih efekata po naše zdravlje, koji uglavnom nisu tako lako uočljivi na prvi mah, imaju i vrlo neprijatnu posledicu – bol u leđima, ramenom i vratnom pojasu. Zbog stalnog naprezanja mišića i najčešće nepravilnog položaja leđa i vrata, često se javlja hronični bol u predelu vrata, potiljka, ramena, kao i u donjem delu leđa.

Radi prevencije bola, obratite pažnju na stav u kom sedate – noge bi trebalo da budu savijene pod uglom od 90 stepeni u odnosu na pod, a ekran uzdignut tako da bude u visini očiju. Važno je i da stolica na kojoj sedite pruža dobru potporu leđima, a ruke bi trebalo da budu naslonjene na sto.

Ukoliko već patite od bolova prouzrokovanih dugotrajnim sedenjem, najbolje rezultate u ublažavanju bola ćete postići korišćenjem preparata koji kombinuju analgetsko dejstvo sa efektom hlađenja. Postoje razni gelovi koji sadrže jedinstvenu kombinaciju brufena koji deluje analgetski i protivupalno, i levomentola, odgovornog za trenutni efekat hlađenja. Gel se lako razmazuje i koža ga brzo upija, pa olakšanje nastupa gotovo trenutno, dok brufen omogućava da smanjenje bola traje i nekoliko sati.

Redovna fizička aktivnost ima višestruku korist po vaše zdravlje i zaslužuje važno mesto u vašem dnevnom rasporedu, ali čini se da još veći uticaj na zdravlje ima stil života koji živimo. Naučnici tvrde da kratkim pauzama možemo itekako umanjiti negativne efekte sedenja i upravo razmrdavanje i jeste rešenje za aktivan i zdrav život.

Kratka šetnja (minut ili dva je dovoljno) ili par vežbica za razmrdavanje na svakih pola sata sedenja sprečiće pojavu bola u vratnom i leđnom pojasu, poboljšaće vašu tolerancija na glukozu, smanjiće nivo triglicerida i LDL holesterola, a i hronični efekti sedenja kao što su povećan rizik za razvoj raka ili srčanog udara će se drastično smanjiti.

Dakle, izgleda da recept za dugovečnost podrazumeva da redovnim treninzima dodamo i par kratkih šetnji od radnog stola do prozora na svakih pola sata sedenja, a gledanje televizije zamenimo boravkom na svežem vazduhu.

Vidimo se u šetnji!